BEZINTERESNI PATRIOTIZAM
Srbija napokon ima istinsku ALTERNATIVU!
Kada je pre sedam godina Žena Lavljeg Srca započela svoju herojsku borbu, sve jeizgledalo “jednostavno”: trebalo je “samo” obići namrgođene institucije BIA, VOA, VBA, MUP i MIP (i neke satelitske organe) i dobiti podatke o ukradenim bebama.
Ali, ispostavilo se da već od tada postoji “Zakon ćutanja” o ovoj tabu-temi, neka vrsta državne Omerte, pa se, vremenom, sve više gomilalo dokaza da je reč o veoma profitabilnoj “državnoj privrednoj grani”…
I, naravno Ana Pejić je udarila u zid ignorisanja, šikaniranja i zataškavanja, ali na ogromno čuđenje planera ove strategije, to je samo pojačalo njenu čeličnu volju… Nije trebalo dugo čekati da se ispostavi, da je traganje za ukradenim bebama potpuno preokrenulo prvobitni redosled poteza: to je prestao biti “površinski zahvat”, a pretvorio se u fundamentalno preuređenje moralno posrnulog društva,…
… jer traganje za ukradenim bebama, i trijumf u toj gigantskoj borbi, od uzroka postaje POSLEDICA prethodno sprovedenog moralnog ozdravljenja Srbije!!, ili preciznije, tek kada se smeni sa vlasti aktuelno Jednoumlje, ogrezlo u nemoralu i korupciji, problem ukradenih beba će moći biti generalno i sistemski rešen, a najveća sramota Srbije, iz koje je logično proistekla i trgovina ljudskim organima (“Žuta kuća”) će biti apsolvirana.
Bitno je podvući da je bitka za ukradene bebe postala dijamantski vrh burgije, koji će probušiti debele, višedecenijske naslage okamenjenih laži, prevara i lopovluka srpskog društva bez morala i stida! Mi, zapravo, govorimo o rađanju BEZINTERESNOG PATRIOTIZMA!
Da se podsetimo: država (i njeni navedeni organi) su vlasništvu svih građana Srbije, kao njihov tehno- uslužni servis, jer svaki narod (tako i srpski) kao nosilac suvereniteta je vlasnik svoje otadžbine!
U Srbiji, pod vlašću Jednoumlja, koje ubrzano mutira u Bezumlje, desio se katastrofalni “Kopernikanski obrt” u dve faze: u prvoj fazi država se namenski “otela” kontroli i postala vlasnik naroda, a onda je jedan čovek, u drugoj fazi, svesno zatirući sve institucije države, postao njen vlasnik! I, tako je nastao nadaleko poznati “Sindrom klackalice”: Na jednoj strani je On, a mi urođenici Srbije na drugoj. Kada je Njemu dobro (podignuta klackalica sa Njegovim delom) – Srbiji je loše! Kada je Njemu sjajno (nastavak podizanja njegovog dela) Srbiji je nikad gore. Kada je Njemu nikad bolje (erektivni položaj klackalice) Srbija je na samrti! Ti procesi su koincidirali – u okiru Master projekta “Privođenje domorodaca Srbije nameni” – našem pretvaranju u urođenike, a zemlju su transformisali u Evro-Kolumbiju!
Sa druge strane, Srbijom, a u poslednjoj deceniji posebno, dominiraju tri stabilne krize: politička
MORALNA KRIZA je bitan objedinjujući i suštinski faktor kriznog triptiha, pa time postaje ključ razrešenja patogenog stanja u Srbiji, a ključ moralne krize je – afera krađe beba! To je Rubikon moralnog preporoda Srbije – da od urođenika postanemo ponovo – građani!… da nama ne vladaju najgori, pa se u tom kontekstu setih da je premijerka “prva među jednakima” (primus inter pares), što bi značilo da je čitava vlada ogrezla u tešku seksualnu perverziju i nastranost – sa aspekta pravoslavnih, a posebno svetosavskih Srba – koji (bar brojčano) dominiraju svojom zemljom, iako ne daju glasa od sebe, zavučeni u mišije rupe.
U tom pogledu je značajan doprinos dao i prethodni patrijarh, koji nije našao za shodno (iako su sve oči onih Srba, koji ne žele da prihvate ulogu urođenika, bile uprte u njega) da se pastirski oglasi svome pravoslavnom stadu povodom Bezgrešnog začeća (Immaculate Conception) premijerkine emotivne partnerke, kada se (preostali) pošteni svet krstio sa obe ruke (!), što srećnu “porodicu”, sve sa prinovom, ne spreči da trijumfalno useli u luksuznu i renoviranu dedinjsku vilu, uz obilato buđetsko finansiranje svih urođenika Srbije, koji tako nesebično dadoše i svoj (iznuđeni) doprinos uvezenom cunamiju pederastije koji štedro zapljusnu tako Naprednu zemlju (u poslednjoj deceniji Sodome i Gomore)!
U kontekstu moralne mizerije nije na odmet spomenuti ni najnoviji doprinos političkoj fauni ovovremenske Srbije: pored preletača unapredili smo se (odnedavno) i preplivačem, dobrano potkovanog dobrodošlim (u novoj sredini) lopovskim strategijama i iskustvima (pored ostalih afera “Victoria station”).
Nužni moralni preporod Srbije urgentno zahteva (samo u tezama) totalno “vaskrsavanje” zatrtih institucija:
- Izbornog sistema; 2. Parlamenta; 3. Bezbednosnog sistema zemlje u funkciji zaštite interesa naroda, što se zove nacionalna bezbenost, a ne da štiti navodno državu (koja je servis svih njenih građana) a, zapravo, interese jednog čoveka; 4. Pravosudnog sistema; 5. Krčmljenja nacionalnih resursa; 6. Dužničkog ropstva kroz izgradnju infrastrukture (cena 1 km autoputa najviša u Evropi svih vremena); 7. Stvaranje izuzetih uslova za povratak u zemlju genijalnih mladih ljudi, koji su osvojili matematičke i druge prestižne olimpijade znanja, na kojima nam ceo svet zavidi i koji treba da vode zemlju i, na kraju, ali i najvažnije; 8. Definisanje nacionalnog kompasa: vitalnog nacionalnog interesa Srbije i srpskog naroda, kao višegeneracijskog putokaza razvoja našeg društva, oko koga mora biti uspostavljen nacionalni konsensus svih relevantnih političkih snaga u zemlji, da bilo koja politička opcija kada dođe na vlast (kroz apsolutno ravnopravnu političku borbu) nastavi njegovu realizaciju – tamo gde je stala prethodna politička garnitura.
Vitalni nacionalni interes srpskog naroda (VNI) je da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, kada se steknu međunarodni i unutrašnji uslovi mirnim putem. Nikakvi pregovori o Kosmetu nama ne trebaju, jer tzv Briselski ugovor je akt nacionalne veleizdaje – skupština Srbije ga nikada nije ratifikovala, i za novu patriotsku vlast on ne predstavlja nikakvu obavezu!! Da ne spominjemo farsu kada je ovdašnji kralj XIII Balakaha obećao svom narodu da će dati “Juha-ha-ha” (Program za Kosovo), ali pošto su se urođenici pokazali nedostojnim mudrog rukovodstva Sveznajućeg Šefa Jednoumlja, kažnjeni su time da famozni Nevidljivi plan za Kosmet nikada ne ugledaju!!
Navedena strategija realizacije VNI zahteva potpuno prekomponovanje bezbednosnog sistema zemlje, koje nazivamo: Tranzicija bezbednosti – od državnog ka nacionalnom konceptu, pri čemu u svom fokusu, svi potencijali zemlje (celokupno delovanje na unutrašnjem i međunarodnom planu) se usmeravaju u tom pravcu, uz nekoliko prioriteta:
-Odmah sprovesti NADGLEDANI REFERENDUM O KOSOVU, u kome bi se građani-vlasnici Srbije i dijaspora izjasnili da li žele da poklone 1/3 svoje teritorije stranim otimačima i domaćim izdajnicima: Kosmet u sastavu Srbije “štiti” tzv. Stimsonova doktrina (dobila ime po držav. sekretaru SAD) koja je sastavni deo Povelje UN, a koja glasi: “Sila ne može biti osnov prava!”a tzv.Kosovo je nastalo na krilima NATO bombardera, pa bi bilo korisno Amerikance “podsetiti” na ovu njihovu doktrinu!
Pa zašto Sveznajući Šef Jednoumlja ne raspiše (Nadgledani) referendum i spase se “pritisaka”?
Zato, što bi se građani-vlasnici Srbije nadziranim referendumom plebiscitarno izjasnili protiv poklanjanja Kosova, što bi bio “prst u oko” onim snagama koje ovdašnju kamarilu drže na vlasti, i dokaz da je 4.170 miliona evra – prema izjavi ambasadora EU u Bgd, bespovratno poklonjenih srpskom narodu u protekloj deceniji vladavine Jednoumlja – koje je u ime srpskog naroda Neko (?) inkasirao – propala investicija!! Taj Neko, čiji je potpis na “Priznanici”, preuzeo je obavezu da od Srbije načini “stabilokratiju” bez amputiranog Kosova, i svoju preuzetu obavezu nije izvršio, pa njemu stižu tzv “non pejperi”, da ga “podsete” da mu uhodana tehnologija za domaću upotrebu “laž (pre)stiže laž” neće proći!
E, zato nema nadgledanog referenduma, i po cenu poklanjanja Kosova, kroz nametnutu formulu nepoznatog sadržaja “kompromisnog rešenja”(!?), jer bi ga tada sponzori “pustili niz vodu”. Pritom, naravno, nikada nije usvojena Skupštinska platforma o Kosovu, koju šef države zastupa, a ne kreira, kroz cenjkanje, na “licu mesta”, što (neuspelo) čini Sveznajući Šef Jednoumlja. Važno je podvući da Kosovo apsolutno nije izgubljeno, osim ako bude poklonjeno na čemu radi ova vlast insistirajući na potpuno nepotrebnom “dijalogu” sa Prištinom… i nekakvom međusobnom “priznanju”, a naša zemlja je osnivač UN u svojim republičkim granicama (sa Kosmetom u okviru njih)!
Sve navedeno – zaparloženo stanje koje je proizvod sinergije materijalne i moralne bede srpskog društva – izazvalo je, napokon, reakciju urođenika: pojave Svetla na kraju tunela Jednoumlja:
** Pod zastavom Ane Pejić formira se Front za povraćaj ukradenih beba, a to je – momentom objavljivanja stvaranja političke organizacije – grudva snega na vrhu snežne padine koja (uz vašu pomoć), suljajući se niz nju, postaje snežna lavina koja nosi sve pred sobom, pa će tako, na smetljište istorije odneti i pogubno aktuelno (Jedno)umlje-(Bez)umlje, sve sa pratećom kamarilom, u korist preporoda pravoslavne, Svetosavske i ostale Srbije … podsetimo se čega smo baštinici… što je, svojevremeno, opisao besmrtni Švajcarac Arčibald Rajs, bezinteresni zaljubljenik u Srbiju, koga je u grob (posledica infarkta) oterala “prejaka reč” Srbina, prvog komšije: “Idi u Švajcarsku pa tamo, a ne ovde, širi svoju pamet!”
Pomoći Ani i drugim ojađenim (i poniženim) roditeljima – koji preko sedam gora i sedam mora danonoćno osluškuju otkucaje srca svoje ukradene dece – istovremeno znači vratiti moralni lik Srbiji i njenim građanima, jer napokon, posle dugo vremena, u Srbiji se pojavila (politička) ALTERNATIVA!!…
… jer ko je, pre samo dve godine, mogao pretpostaviti (a još manje javno izjaviti) da će crnogorskog predugotrajućeg Knjaza (za sada, bar privremeno) srušiti litije, a Sveznajućeg Šefa Jednoumlja zemlje “totalitarne demokratije bez epiloga” će “razvlastiti” – ukradene bebe!!… jer, sve dok se ne dodgodi, “nemoguće je pobediti!” – tvrde i oni iskreno oprezni, i namenski usmereni “botovi”, ojačavajući Bedem Neverice…
Zato, svi vi – građani, stranke, pokreti, dijaspora, pojedinci, lekari i odžačari, sudije i smetljari, policajci i vatrogasci, akademici, koji se primarno (čast izuzecima) bave umakanjem keksa u čaj, zapravo, “nojevanjem” (zabijanjem glave u pesak), strogo vodeći računa da se ne zamere uzurpatorima naših života, što bi moglo da ima za posledicu gubljenje grobnog mesta u Aleji velikana na beogradskom “Per Lašezu”, previđajući da će im “društvo” u večnoj kući praviti neki partijski jurišnik-bašibozuk, sa kojim, za života, zajedno ne bi ni ulicu prešli na pešačkom prelazu… – kojima je Otadžbina na srcu, a Ego manji od Srbije, stanite pod Aninu zastavu, uz nekoliko “opštih uslova”, koji će detaljno, i pravovremeno, biti razrađeni u Programu stranke:
-Borba se vodi do konačne pobede; Izmena izbornog zakona i sloboda medija; Lustracija i kažnjavanje izdajnika i kriminalaca; Nadgledani referendum o Kosmetu, a potom i o bitnim nacionalnim resursima, od kojih zavisi budućnost otadžbine ( primer: Jadarit); Javna preduzeća, koja eksploatišu nacionalne resurse, da isplaćuju dividende građanima Srbije (i dijaspori), da Sbija prestane biti “Zemlja siromašnih bogataša” (građana-vlasnika Srbije, koji su na ivici egzistencije);
Odbacivanje svih neratifikovanih međunarodnih ugovora, tajno skljopljenih u korist domaće Svete porodice (“Sagrada Familia”), a koji su “kamen oko vrata” Srbije; Uspostaviti novo rukovodstvo zemlje sastavljeno od najvećih mladih umova (pobednika svetskih olimpijada znanja, kojima se svet klanja, a Jednoumlje ih je, najurilo iz zemlje; Tranzicija bezbednosti – od državnog ka nacionalnom konceptu, dovešće do potpunog prekomponovanja sistema bezbednosti (koji je sada On privatizovo), kroz prizmu Vitalnog nacionalnog interesa, što će voditi:
A. Novoj filozofiji bezbednosti, sa fokusom na interesima naroda, a to će za posledcu imati: B. Novu arhitekturu bezbednosti, u funkciji odbrane i zaštite Vitalnog interesa građana Srbije. U praksi to, pored ostalog, znači da novi bezbednosni sistem mora da štiti neprikosnovenost izbornog procesa puralne demokratije, strogo zaštićenog od bilo kakvih unutrašnjih ili spoljnih pritisaka i uticaja, a samo tada svaki pojedinac, kao deo naroda, ispoljava svoje suvereno pravo slobodnog izbora, a narod (kao zbir takvih pojedinaca) svoju suverenost. “Prosejavanje” postojećih bezbednosnih “kadrova” će proći kroz “sito i rešeto” pod sloganom:
Dekriminalizacija+departizacije= profesionalizacija; Definisanje i javno proklamovanje VNI Srbije, da se pravovremeno odupremo razmahaloj strategiji neprijateljskih snaga (stranih i domaćih), pod nazivom: “Srbija pod jednu šljivu”(i deratizaciji nacionalnog identiteta) dok “nadležni”(krunski kvalitet prvog čoveka bezbednosti zemlje je “što je 18 meseci izdržao bez fotelje”, zato što je jednu novinarku navodio na protiv-prirodni-blud-u-nagoveštaju) “ne primećuju” taj trend koji je već uveliko prisutan, jer Srbija “sedi” na tempiranoj bombi kojoj fitilj dogoreva…
Svesni smo takođe, da u ovom kratkom “inventarisanju” nisu obuhvaćeni svi kapitalni problemi koji se tiču života (i smrti) građana Srbije: GMO namirnice, ekologija, osiromašeni uranijum…itd, ali će to biti, kako je rečeno, precizirano u dolazećem Programu stranke.
Pozivamo sve ljude Otvorenog Srca da daju svoju moralnu podršku, da udruženi izbegnemo sudbinu Alonsa Kihana, koja ga je (su)stigla u njegovom istorijskom (ali neuspešnom) duelu protiv Vetrenjača.
Front: Ana Pejić “Ukradene bebe“
(Pamflet sačinio: M. Pašanski)
