Ova vlast je državoubica jer je uništila srpske državne institucije na Kosovu. Po ovom sporazumu više ne postoji država Srbija na Kosovu i Metohiji, već Srbi treba da žive pod zakonima i vlašću lažne države Kosovo. Vlast je izdala državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji i time nanela Srbiji koban udarac sa strahovitim istorijskim posledicama – piše Nebojša Bakarec u svom tekstu „Odgovor Đorđu Vukadinoviću ili da li je DSS ‘najveće zlo koje postoji’?“ iz februara 2014. godine.
Prema svedočenjima preživelih jasenovačkih logoraša i drugih koji su izbegli ustaški nož, ostalo je zabeleženo da su najkrvoločniji monstrumi bili pokršteni Srbi, koji su morali da pokažu odanost i pravovernost Anti Paveliću i ustaškom režimu.
Upravo tako i Nebojša Bakarec da bi se iskupio za svoju „ružnu prošlost“, sada obavlja najprljavije zadatke za svog novog poglavnika, kojih se stide i najortodoksniji naprednjaci poput Đuke, recimo.
Juče smo objavili prvi, a danas nastavljamo sa drugim delom citata Nebojše Bakareca, zbog kojih danas mora da bude poslušni i odani sluga Aleksandru Vučiću, kako bi okajao svoje grehe. Tekstovi Nebojše Bakareca mogu se naći na sajtu NSPM.
I kao što je Hajnrih IV tri dana pred vratima Kanose čekao bos i u košulji od grube, oštre dlake, da mu papa Grgur VII oprosti grehe, tako i Bakarec kleči pred Vučićem zbog ovih reči:
– U svetlu gubljenja suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, dakle gubitka suvereniteta nad svim, pa i poljoprivrednim zemljištem, novi režim na mala vrata a uz gromoglasnu pompu (prodaja nekoliko kombinata šeiku Muhamedu Al Nahjanu i njegovoj firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata), propagira gubitak suvereniteta i nad poljoprivrednim zemljištem Vojvodine… Sada Vučić obezbeđuje da se „njegovom bratu šeiku“ (tako i šeik njega zove) direktnom pogodbom prodaju kombinati i daju u zakup desetine hiljada hektara oranica.
Gle apsurda – Vučić, glavni borac protiv korupcije – kreira ambijent za korupciju i protivzakonite postupke… Ovaj sramni posao je višestruko poguban. Srbija će na posredan način gubiti suverenitet nad ogromnim površinama poljoprivrednog zemljišta (samo u Vojvodini ima 300.000 hektara državnog zemljišta koje može biti dato u zakup). Drugo, imaće ogromnu ekonomsku štetu od toga i konačno, to predstavlja ambijent za korupciju. Da stvar bude gora Vučić se na sva usta hvali celim poslom, uz asistenciju Dinkića i Kneževića – primetio je Bakarec marta 2013. godine, u tekstu „Rezime politike novog režima“.
– I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije – zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike. Da se SPC nije usprotivila Briselskom sporazumu režim bi poštedeo SPC.
Ovako, ne samo da je vođena kampanja protiv jednog vladike (a svako treba da odgovara ako je kriv- to nije sporno- pa i bilo koji crkveni velikodostojnik), nego je vođena i vodi se kampanja protiv jedine neurušene i nekompromitovane institucije. To pokazuje bezobzirnost režima. I u tom svetlu onda je jasno da režim prema DSS-u neće imati nikakvih skrupula, kad ih nema prema Crkvi, i na kraju prema državi i narodu – zaključio je Bakarec u tekstu „Gospodar Vučić – veliki metafizičar i statističar“, maja 2013. godine.
– Srbija je u mnogo gorem položaju od junaka Šumanovićeve slike („Pijani brod“). Njen brod tone, a opijeni putnici se dive i kliču kapetanu tonućeg broda, koji im obećava kule i gradove, „dolce vita“, „happy hour“, „ all inclusive“ – umesto da prionu da zapuše rupe na brodu, umesto da skoče na pumpe, umesto da stave pojaseve za spasavanje i da strpaju kapetana u brodski zatvor…
Kapetan stoji gordo, ponet ljubavlju putnika, oznojen od sreće, sa suzama radosnicama, pogleda uprtog u svetlu budućnost, savršeno miran, sklopljenih prstiju, tihog glasa… Brodolom duše putnika i kapetana se izgleda već zbio(?) – ostala je samo formalnost – sam brodolom – konstatovao je Bakarec u tekstu „Zemunska priča i ‘pijani brod'“, iz juna 2013. godine.
– Ispričao nam je bajke o sebi i plemenitoj rekonstrukciji – bajke i centarforu i centarhalfu, o fizičkom umoru, o radnom danu dugom 25 sati… O zlim čikama i tetama sa rotacionim svetlima, o kućnom vaspitanju… Jedino nije objasnio zašto je SNS na većinu funkcija širom države postavio nekompetentne diletante – uključujući i ministre – predvođene upravo njime?
Zašto su ti diletanti, na čelu sa njim, čak godinu dana katastrofalno obavljali posao kada normalan čovek, može da utvrdi da ne može da obavlja neki posao – za najviše mesec dana? Zbog čega je on, Vučić, 12 meseci obavljao dva posla, za koje se unapred znalo da ih moraju obavljati dva čoveka (to isto važi i za Dačića i Dinkića)? Pri tome, Vučić nije kompetentan da vrši nijednu od te dve funkcije. Naravno, on je jedan u moru nekompetentnih – ustvrdio je Bakarec u julu 2013. godine, u autorskom tekstu „Rekonstrukcija – parodija, vodvilj ili tragikomedija?“
