U decembarskoj analizi američki think tank Institut za proučavanje rata (ISW) objasnio je da SAD imaju mnogo veći ulog u ratu Rusije protiv Ukrajine, nego što većina ljudi misli.
Dok se u SAD vodi rasprava o nastavku finansijske pomoći za Ukrajinu, ISW pojašnjava kakve bi posledice mogla imati pobeda Rusije.
Pretnja za NATO
Ukoliko bi pobedila ruska vojska u ovom ratu, ona bi bila znatno borbeno iskusnija i veća od ruskih snaga pre 2022. godine, a istovremeno bi se oporavljalo i ruska ekonomija sa slabljenjem zapadnih sankcija. Rusija bi tako uspela obnoviti i izgraditi svoju opremu i mogla bi, po prvi put od 1990-ih, predstavljati veliku konvencionalnu vojnu pretnju NATO-u, prenosi N1 Zagreb.
Vojni potencijal SAD-a i NATO saveznika je znatno veći od onog kojim raspolaže Rusije pa nema sumnje da bi Zapad porazio Rusiju, čak i da ona apsorbuje u celosti i Ukrajinu i Belorusiju, navodi ISW i upozorava na probleme koji mogu da nastanu prestane li Zapad finansirati Ukrajinu.
Za odvraćanje i odbranu od ruske pretnje u tom scenariju, SAD bi značajan deo svojih snaga i opreme morao rasporediti u istočnoj Evropi, što je izuzetno skupo, a istovremeno bi suzio prostor za delovanje u Aziji u slučaju potrebe odbrane Tajvana. Celi će poduhvat koštati pravo bogatstvo, a trajaće sve dok traje ruska pretnja – potencijalno u nedogled.
Gotovo svaki drugi ishod ukrajinskog rata je bolji od ovog, navodi ISW i ističe koliko je važno nastaviti finansirati Ukrajinu u odbrani protiv Rusije.
Šta ako Rusija okupira Ukrajinu?
Institut je potom ilustrovao nekoliko potencijalnih situacija i njihove implikacije. Jedna od njih se odnosi i na potencijalnu rusku pobedu u Ukrajini i potpunu okupaciju države.
Izostanak zapadne pomoći pre ili kasnije doveo bi do kolapsa ukrajinske sposobnosti da se odbrani od ruske vojske. Ruske snage bi se u takvom scenariju mogle probiti sve do zapadne ukrajinske granice i uspostaviti nove vojne baze na granicama s Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Rumunijom, što bi prestavljalo pretnju i za NATO. Osim toga, deo snaga bi verovatno rasporedili i u Belorusiji.
ISW piše da bi Rusi u tom scenariju mogli zapretiti kratkotrajnom mehanizovanom ofanzivom protiv jedne ili nekoliko država NATO s najmanje osam divizija, uz rezervne podrške, a pritom bi još mogli da zaprete i baltičkim državama i Finskoj. Uz to, Rusija bi imala i značajnu vazdušnu podršku.
NATO se ne bi mogao odbraniti od takvog ruskog napada sa snagama koje su trenutno u Evropi. SAD bi morale da premeste veliki broj američkih vojnika na celu istočnu granicu NATO od Baltika do Crnog mora, kako bi odvratile ruski avanturizam i bile spremne da poraze ruski napad. Uz to, morali bi trajno da pošalju i značajan deo svoje flote nevidljivih aviona u Evropu.
Istovremeno, takav bi poduhvat mogao ozbiljno da degradira sposobnost Amerike da efikasno odgovori na kinesku agresiju protiv Tajvana, budući da se svi tajvanski scenariji uveliko oslanjaju na iste stelt avione koji bi bili potrebni za odbranu Evrope. Trošak ovih obrambenih mera bio bi astronomski.
