Mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić predstavlja svoj ekspoze pred narodnim poslanicima, kojima je poručila da traži njihovu podršku kako bi vlada Srbiju nastavila uspešno da vodi i u narednim godinama.
Osnovni zadatak buduće Vlade je, kako je navela Ana Brnabićeva, da se Srbija pozicionira u svetu koji klizi u treći svetski rat i da zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj.
Ona je naglasila da bez obzira na probleme, Srbija nastavlja evropski put.
„Evropskoj uniji se može mnogo toga zameriti ali to je jedan od najuspešnijih projekata čovečanstva“, istakla je mandatarka dodajući da Srbija ima 65 odsto razmene sa zemljama EU.
Naglasila da da evropska budućnost Srbije najviše zavisi od toga da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji i od pitanja Kosova i Metohije.
Govorila je o bilateralnim odnosima sa mnogim državama sveta i bitnim posetama koje su se dogodile u prethodnom periodu i koje su doprinele jačanju prijateljskih odnosa.
„Vlada će raditi na ulasku Srbije u EU, ali mi tražimo da svi poštuju naš teritorijalni integritet i da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno. Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima nepokolebljiv stav. Srbija je 1999. godine bombardovana i nad njom je počinjena agresija, nad zemljom koja nije kročila na teritoriju druge zemlje“, istakla je Brnabićeva.
Kako je rekla, 2008. godine je brutalno prekršena Rezolucija 1244
Ana Brnabić je poručila da su crvene linije Vlade sasvim jasne i da su svetinja interes Republike Srbije i puna samostalnost u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa nacionalnim interesima i principa međunarodnog prava, kao i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
„Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi Otvoreni Balkan i nadam se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Još jednom ponavljam da je ova inicijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji“, rekla je Brnabićeva.
Navela je da Beograd ostaje posvećen dijalogu sa Prištinom, ali da pre bilo kakvih dogovora, potpuno prirodno i logično, Briselski sporazum mora biti u potpunosti implementiran.
„Mi zato, s punim pravom, očekujemo od EU, kao potpisnice Briselskog sporazuma, i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština, sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma“, poručila je Brnabićeva.
Istakla je kako je u poslednje dve godine još osam zemalja Srbiji uručilo povlačenje priznanja jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Prištine.
„Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum, čiji smo garant i insistirajući na sve boljim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, što pokazujemo izgradnjom auto-puta između Beograda i Sarajeva“, navela je mandatarka za sastav nove Vlade.
Podsetila je da je, kada je predstavljala program vlade pre dve godine, u oktobru 2020, godini u kojoj je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa od pandemije španskog gripa 1918. godine, malo ko mislio da će teška i izazovna vremena tek doći, već su svi očekivali vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje.
“Nažalost, desilo se sve suprotno tome”, podvukla je Brnabić.
Navela je da je pandemija ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo svi iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke, od kojih je najvažnija ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u narednim godinama i decenijama bilo bezbednije.
Pandemija je stavljena pod kontrolu, a Srbija pokazala, kao što je i obećano tog oktobra 2020, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije, rekla je Brnabić.
Tada je, kaže, kao apsolutni prioritet vlade definisana briga o zdravlju građana i borba protiv korona virusa, a od tada izgrađene i otvorene tri nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja, spaseno na hiljade života, omogućeno obolelima od drugih bolesti da se, tokom pandemije, leče.
Podsetila je da je Srbija prva u kontinentalnoj Evropi, a druga u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavila vakcine protiv kovida, započela imunizaciju, a nabavljeno je čak pet različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna, uz jedan od najefikasnijih sistema za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina.
“Srbija je, zahvaljujući tome, bila glavna vest u svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu. U Srbiju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, pritekla je u pomoć drugim državama u regionu, i partnerima iz EU,
Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu”, rekla je Brnabić.
Ukazala je da je država, paralelno, nastavila da jača zdravstveni sistem – kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva.
Podsetila je na završetak renoviranja KCS, te početak radova na rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine, što će, kaže, biti završeno u mandatu ove vlade.
“Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju KC u Kragujevcu. Završili smo novi objekat Instituta za kardio-vaskularne bolesti Dedinje 2, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2…”, rekla je Brnabić, preneo je Tanjug.
Dodala je da je tokom pandemije tri puta povećana plata zdravstvenim radnicima – u aprilu 2020, januaru 2021. i januaru ove godine.
“Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije, investirali smo blizu devet milijardi evra, kako bismo sačuvali radna mesta, produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća”, rekla je Brnabić.
Dodala je da je Srbija, prema podacima Svetske banke, jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020, a da je nezaposlenost danas na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto.
Podsetila je da su prosečne plate su više od 600 evra, te da se očekuje da one budu i više od 700 evra do kraja ove godine, da je penzionerima isplaćeno 500 evra jednokratne pomoći, a svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti, 200 evra, našim ljudima na KiM smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao, i po 200 evra za nezaposlene.
„Pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju, čime smo generisali dodatan rast, ova mera je imala pozitivan psihološki efekat i poslužila da ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju, i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom”, rekla je mandatarka.
Napomenula je da se nastavilo sa privlačenjem investicija, te da je lani zabeležen rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, a da se ove godine očekuje približno isti ili čak i viši.
Navela je da je od oktobra 2020. godine, zabeleženo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike, investicija ukupno vrednih 2,4 milijarde evra, koje će obezbediti više od 26.000 novih radnih mesta, među kojima su Tojo tajer, Nidek, Kontinental…
Sve to je, kao i projekti izgradnje kapitalne putne i železničke infrastrukture, omogućilo da da, kumulativno, Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi – naš BDP je u 2020. godini pao za samo 0,9 odsto, a rast u 2021. godini je bio 7,5 procenata.
“Tokom mandata prethodne vlade, započeli smo izgradnju većeg broja autoputeva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara”, rekla je Brnabić i podsetila na put Ruma – Šabac – Loznica, most preko Save na autoputu Kuzmin – Sremska Rača, Fruškoforski koridor, autoput Niš – Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac…
Kao jedan od najvećih razultata prethodne vlade i istorijskih iskoraka, navela je, ostaće otvaranje deonice prve brze pruge u Srbiji.
Navela je da je u prethodne dve godine, i pored svih izazova, započeta i završena rekonstrukcija i modernizacija železničkih pravaca Subotica – Horgoš, započet pravac Niš – Brestovac, a uskoro će početi i Nis – Dimitrovgrad.
“U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku”, rekla je Brnabić.
Navela je da je BDP Srbije prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra, a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra.
Napomenula je da je izvoz našeg IT sektora, naših ideja, rešenja, pameti, prošle godine dostigao blizu 2 milijarde evra, a ove godine se očekuje da će izvoz preći 2,6 milijardi evra.
Podsetila je da je u oblasti vladavine prava, napravljen najveći iskorak u proteklih 20 godina, uz promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, što je, kaže, ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne vlade, i rezultata SNS i vladajuća koalicije.
„Ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv “reforma“ pravosuđa iz 2009. godine, kada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala više od 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo”, rekla je Brnabić.
Navela je da su urađene mnoge stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), preporuka ODHIR-a…
„Još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama – i u oblasti pravosuđa, a svakako i u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti buduće vlade i zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo”, rekla je Brnabić.
Podsetila je da je obećana i beskompromisna i bespoštedna borba protiv mafije, te da su u velikoj akciji MUP, BIA, i u koordinisanoj akciji sa tužilaštvo, 4. februara prošle godine, uhapšeni Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković, i još 14 članova te kriminalne grupe.
„Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesiurana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, zbog izvršenih krivičnih dela… I ovo je jedan od najvažnijih rezultata vlade u prethodnom mandatu”, navela je mandatarka.
Ona je kazala da je i mnogo drugih stvari urađeno i pokrenuto u prethodne dve godine – i u oblasti zaštite životne sredine, populacione politike, kulture, inovacija, poljoprivrede, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu i ravnomernog regionalnog razvoja, u oblasti sporta.
„Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje, i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava, uprkos svim problemima, izazovima i nedaćama sa kojima se naša zemlja suočava”, rekla je Brnabić.
Brnabić: Budući ministri da se u potpunosti posvete poslu
Mandatar za sastav nove vlade, Ana Brnabić predstavljajući poslanicima Narodne skupštine imena kandidata za ministre, poručila je da očekuje od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu.
„Očekujem da pokažu, u svakom trenutku, svakog dana, dužno poštovanje prema svim građanima Srbije, u čijem interesu, i za čiji interes isključivo treba da radimo. Poštovani kandidati za ministre, uvek, u svakom trenutku, imajte na umu da nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima”, poručila je ona.
Zatim je predstavila, kako je rekla, tim koji sve to što je navela u ekspozeu, treba da iznese kandidate za ministarske funkcije:
1. Prvi potpredsednik Vlade, zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić
2. Potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali
3. Potpredsednik Vlade, ministar odbrane, Miloš Vučević
4. Potpredsednik Vlade, ministar kulture, Maja Gojković
5. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović
6. Ministar privrede, Rade Basta
7. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković
8. Ministar za zaštitu životne sredine, Irena Vujović
9. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić
10. Ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović
11. Ministar pravde, Maja Popović
12. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Martinović
13. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov
14. Ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić
15. Ministar za evropske integracije, Tanja Miščević
16. Ministar prosvete, Branko Ružić
17.Ministar za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, Jelena Begović
18.Ministar zdravlja, Danica Grujičić
19.Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković
20.Ministar za brigu o porodici i demografiju, Darija ?isić
21.Ministar za turizam i omladinu, Husein Memić
22.Ministar sporta, Zoran Gajić
23.Ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić
24 Ministar za telekomunikacije i informisanje, Mihailo Jovanović
25. Ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević
26. Ministar bez portfelja, Novica Tončev
27. Ministar bez portfelja, Đorđe Miličević
28. Ministar bez portfelja, Edin Đerlek
Brnabić je predstavljajući predlog svog tima naglasila da je ova godina u kojoj vlast podvlači crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. naglasila da je pre deceniju Srbija bila ekonomski uništena i poražena.
