ANA BRNABIĆ: Iskorak Srbije u razvoju biotehnologije

0
320

Premijerka Ana Brnabić otvorila je prvu Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije” u Beogradu, u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma, i poručila da je naša zemlja danas iskoračila u jedno plodno i dugo putovanje.

Otvaranje dvodnevne konferencije, koja se organizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), prisustvuje predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende.

Brnabićeva je rekla da prisustvuju predstavnici 20 zemalja i podsetila da je Vlada Srbije osnovala zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.

„Hvala vam što ste došli nadam se da je ovo početak dugog i plodnog putovanja”, rekla je premijerka i dodala da je cilj da Srbija bude prepoznata u razvoju biotehnogije, biomedicine i bioinformatike u Evropi, javlja Tanjug.

Srbija je puno uradila u poslednjih šest ili sedam godina i promenila sebe, naglasila je premijerka.

Poručila je da je cilj da budemo ekonomija koja je zasnovana na inovacijama i novim tehnologijama.

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije uz ocenu da su rastuće investicije i tehnološki napredak ubrzali razvoj i mogućnosti primene biotehnologije, koja će imati još veći značaj na oblikovanje budućnosti.

Navedeno je, takođe, da konferencija „Budućnost biotehnologije” teži da postane mesto redovnog godišnjeg okupljanja nove biotehnološke zajednice u našoj zemlji i da će ona pozicionirati Srbiju kao zemlju novih tehnologija, znanja i inovacija.

Na skupu će biti predstavljena dostignuća iz oblasti genetike i biotehnologije, kao i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju koji su u martu ove godine, u okviru Kancelarije za IT i eUpravu, osnovali vlada i Svetski ekonomski forum.

Osim o biotehnologiji, na skupu će se razgovarati i o temama iz oblasti bioinformatike, bioinženjeringa, upotrebe podataka u razvoju zdravstvene zaštite i biotehnoloskom razvoju, kao i podsticanju javnih politika i naučnih dostignuća i mogućnosti njihove primene, posebno u oblasti medicine i zdravstva.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović je ranije za Tanjug rekla da će predstavnici više od 20 zemalja predstaviti svoj rad i uspehe na polju biotehniologije.

„Ovo je i prilika da se Srbija i Beograd pozicioniraju kao mesto buduće komunikacije i saradnje svih tih zemalja i mesto na kome ćemo predstaviti i rad našeg Centra za četvrtu industrijsku revoluciju”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, na konferenciji će pre svega biti reči o upotrebi podataka u sistemu zdravstva i farmacije u razvoju biotehnologije.

„Biće reči o novim otkrićima vezanim za genetsko inženjerstvo a skup će biti i prilika da od privrede čujemo šta su nove tehnologije koje oni sada koriste, kako se razvija sektor farmacije i kako se uopšte razvija zdravstvo u tim zemljama”, rekla je Bojović.

Najavljen je i veliki broj predavača iz oblasti genetike i biotehnologije, a jedan od najistaknutijih je kako ističe sagovornica Tanjuga, profesor sa Harvarda i osnivač sintetske biologije i genetskog inženjerstva Džordž Čurč.

Na konferenciji će biti potpisan sporazum o saradnji između kompanije Roš i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Srbije.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju osnovan je sporazumom Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma i bavi se biotehnologijom, bioinženjeringom i upotrebom veštačke inteligencije u zdravstvu.

„Centar je platforma gde se uspostavlja dijalog između privatnog i javnog sektora i naučne zajednice. To je platforma komunikacije između ova tri sektora, koja omogućava da zajedno dizajniramo budućnost biotehnologije u Srbiji”, rekla je Bojović.

Kada je reč o upotrebi, kao primer je navela primenu veštačke inteligencije (AI) u medicini.

„Kada govorimo o medicini i upotrebi AI, radi se o korišćenju super-kompjutera i velike količine podataka pre svega onih od značaja za odlučivanje u zdravstvenom šistemu”, rekla je Bojović.

Dodala je da je za razliku od kompjutera, čoveku veoma teško da obradi veliku količinu laboratorijskih podataka i da dobije jasnu sliku da li se nešto promenilo u zdravstvenom stanju nekog pacijenta u poslednjih 10 godina.

Biotehnologija će biti ključni fokus nove vlade

Sledeći korak u tehnološkim promenama i inovacijama biće biotehnologija i zato će ključni fokus nove vlade, koja će uskoro biti formirana, biti biotehnologija, medicina, informatika i biodiverzitet, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Ona je na otvaranju Međunarodne konferencije „Budućnost biotehnologije”, koju organizuju Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), rekla da će Srbija uložiti više od 200 miliona evra u Bajofort kampus, koji će uključiti naše fakultete, istraživačke institute, naučno tehlološke parkove i instutute za veštačku inteligenciju.

„Mnogo smo uradili u prethodnih 10 godina u IT sektoru koji je postao naš najjači izvozni sektor. Pre 10 godina izvoz našeg IT sektora je iznosio 370 miliona evra, a ove godine će premašiti 2,5 milijardi evra”, rekla je premijerka, javlja Tanjug.

Dodala je da je lane svako drugo novo radno mesto bilo u IT sektoru.

Istakla je da je u prethodnom periodu urađeno mnogo u tom sektoru i navela da su u osnovne škole uvedeni predmeti poput digitalnog sveta, uvedene su osnove veštačke inteligencije, u srednjim školama i na fakultetima su takođe uvođeni specijalizovani predmeti iz ove oblasti kako bi se što više mladih ljudi edukovalo.

„Otvorili smo i četiri naučno tehnološka parka u Srbiji, izgradili čitavu mrežu biznis inkubatora i startap centara širom zemlje, uveli smo značajne poreske olakšice za kompanije koje žele da ulažu u istraživanje i razvoj u Srbiji, kao i one koje angažuju naše ljude iz dijaspore, a takođe i za strance koji dolaze da rade u Srbiji”, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Navela je da je lane uspostavljen novi sistem za veštačku inteligenciju i da je Srbija jedna od 26 država u svetu i prva u ovom delu Evrope koja je usvojila strategiju veštačke inteligencije.

Ostavite komentar