Američki državni sekretar Entoni Blinken sreo se sa kineskim predsednikom drugog dana posete Pekingu.
Amerika i Kina su se dogovorile da smire napetosti u međusobnim odnosima tokom dvodnevne posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu.
Blinken se sreo i sa predsednikom Si Đinpingom u ponedeljak, čime je obnovljena komunikacija na najvišem nivou među rivalskim supersilama.
Si je izjavio da je postignut napredak, a Blinken da su obe strane otvorene za dalje razgovore.
Američki šef diplomatije pojasnio je da su ostale velike razlike među njima.
„Održavanje komunikacije na visokom nivou najbolji način da se odgovorno pristupa razlikama i osigura da takmičenje ne odvede u sukob“, rekao je Blinken novinarima posle 35-minutnog sastanka u Velikoj dvorani naroda na Trgu Tjenanmen.
„Isto sam čuo i od mojih kineskih sagovornika. Mi smo saglasni da je potrebno stabilizovati naše odnose“.
Blinken kaže i da je „jasno kao dan“ da u vezi sa Kinom i dalje ima „mnogo pitanja oko kojih se duboko – čak i žestoko – ne slažemo“.
Odnosi između Pekinga i Vašingtona su naglo zahladneli posle trgovinskog rata tokom Trampove ere, zatim upornih stavova Pekinga prema Tajvanu i nedavnog obaranja navodnog kineskog špijunskog balona iznad teritorije SAD početkom ove godine.
Šezdesetjednogodišnji Blinken je izjavio da je sa kineskim predsednikom imao „iskren“ i „obiman razgovor“ o međunarodnim odnosima i ruskoj „agresivnom ratu protiv Ukrajine“.
Kako je rekao, nastojao je da „razuveri“ Kinu od ideje da SAD „nastoje da ih ekonomski obuzdaju“.
Ponovio je da Vašington ne podržava nezavisnost Tajvana, ali je upozorio na „provokativne akcije“ Kine u Tajvanskom moreuzu.
Ipak, Si je istakao da bi odnosi mogli da krenu u pozitivnom smeru.
„Dve strane su takođe postigle napredak i dogovor o nekim konkretnim pitanjima“, rekao je kineski lider, prenosi američki Stejt department.
„Ovo je veoma dobro.“
Sastanak sa kineskim predsednikom prvobitno nije bio na Blinkenovom rasporedu i najavljen je samo sat vremena pre nego što se održao.
Međutim, da se to nije desilo, izazvalo bi brojne komentare, jer se pre nekoliko dana Si sreo sa suosnivačem Majkrosofta Bilom Gejtsom u Pekingu.
Umesto toga, Amerikanci će sad moći da prikažu posetu državnog sekretara kao uspešni nastavak saradnje sa kineskom vladom posle meseci zahladnelih odnosa.
A i Si je poslao poruku sopstvenom narodu da kineska vlada komunicira sa Vašingtonom.
„Apsolutno je važno da imamo ovu vrstu komunikacije“, rekao je Blinken.
„Ovo je nešto na čemu ćemo nastaviti da radimo.“
Američki predsednik Džo Bajden i zvaničnici u Vašingtonu poručili su da na Kineze gledaju kao na rivale i konkurente, a ne kao protivnike.
Međutim, tu je tanka linija, jer se konkurencija – i vojna i ekonomska – zahuktava.
Posle dočeka na aerodromu, gde kako su pojedini korisnici društvenih mreža primetili – nije bilo crvenog tepiha, Blinken se najpre imao višesatne sastanke sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem i ministrom inostranih poslova Ćin Gangom.
Tačke sporenja dve zemlje su i navodno kršenje ljudskih prava u Sinđijangu, Tibetu i Hong Kongu, kao i pitanje Severne Koreje.
To što se Si Đinping sastao sa Blinkenom šalje poruku da njegova vlada pokušava da zaustavi pad u odnosima Kine i SAD.
Protokol bi inače nalagao da se kineski lider sastaje samo sa drugim šefovima država, međutim, nedavne tenzije između Vašingtona i Pekinga su verovatno iziskivale da se napravi i ovako veliki simbolični gest da bi se promenio pravac kretanja u odnosima dveju zemalja.
Si Đinping je izjavio da su razgovori sa Blinkenom bili „iskreni i dubinski“ – što bi se obično moglo smatrati samo vrstom retorikom jer lideri često govore o svojim „iskrenim razgovorima“.
Međutim, ovog puta se čini da je tako zapravo i bilo.
Upućeni zvaničnici kaži da su učesnici govorili šta misle na sastancima, koji su trajali satima duže nego što se očekivalo.
Zatim je sastanak licem u lice sa kineskim liderom u Velikoj dvorani naroda bio simbolični šlag na torti.
Svemoćni kineski lider Si Đinping rekao je gostu Blinkenu da je međunarodna zajednica zabrinuta za kinesko-američke odnose i da je stepen saglasnosti Vašingtona i Pekinga „bitan za buduću sudbinu čovečanstva“.
Na neki način to je ublaženo rečeno. Vojni analitičari uviđaju koliko se svetske supersile svakog dana kreću u pravcu potencijalnog oružanog sukoba.
Takvi sukobi mogu biti čak i slučajni. Nedavni promašaji vojnih aviona i brodova pokazali su koliko hitno treba da se dođe do neke vrste smirivanja.
Za kinesku stranu, ova poseta je bila prilika da SAD upozore na opasnost koju predstavlja situacija na Tajvanu.
Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang je to prilično otvoreno rekao navodeći da je „Tajvan srž ključnih interesa Kine, najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD i najistaknutiji rizik“.
Ali Tajvan je mnogo ozbiljniji od pukog razgovora. Ove dve vlade su jasno suprotstavljene oko ostrva koje ima autonomiju, a to bi moglo dovesti do smrtonosnog ishoda.
Da pojednostavimo: Si bi veoma voleo da dovede Tajvan pod kontrolu Pekinga tokom sopstvenog mandata, ako je potrebno, silom.
Ali ogromna većina ljudi koji tamo žive nije spremna da se odrekne sopstvene slobode da bi se ujedinila sa kontinentalnom Kinom, a SAD sve više ukazuju da neće stajati po strani i dozvoliti da Tajvan padne bez njene vojne pomoći.
Čini se da je jedina iole prihvatljiva pozicija za sve zainteresovane produženje trenutnog stanja. Ipak, koliko dugo to može da traje?
Tokom sastanka Sija i Blinkena i Velikoj dvorani naroda u Pekingu, iza političara dominirala je slika velikih dimenzija „Proleće na planini Vuji“, kineskog umetnika Čena Vensana, rođenog u provinciji Fudžian.
Predsednik Si je jednom rekao da Fudžian provincija, u jugoistočnoj Kini, predstavlja njegov drugi rodni kraj, jer je tamo radio više od 17 godina, iako je rođen u Pekingu.
Vrhovi i doline na ovom umetničkom delu donekle se uklapaju u analogiju američko-kineskih tenzija, jer su i odnosi dve najveće svetske privrede puni uspona i padova.
