Otkazivanje ekskurzija, pomeranje predstava, dobrovoljno-prinudno odsustvovanje sa posla… Sve da bi se napravio miting veći od najvećih, i građanima pokazalo koga ima više. I dok je sve to gotovo već viđeno, prvi put se pojavljuje informacija da jedan ambasador dolazi u maticu da prisustvuje mitingu. Tako nešto još nije viđeno.
Ujedinjene nacije mogu i da sačekaju, jer stranački miting ne može da čeka.
Bar ne za ambasadora Srbije u Ujedinjenim nacijama i ujedno člana predsedništva Srpske napredne stranke. U javnosti se pojavio dopis ambasadora Nemanje Stevanovića kojim obaveštava Ministarstvo o svom odsustvovanju sa posla.
„Obaveštavamo da će ambasador N.Stevanović, kao član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS), boraviti u Beogradu od 23. ovog meseca, radi prisustva na mitingu SNS zakazanom za 26. maj ove godine u Beogradu“, navodi se.
Diplomate od decenijskih karijera ovo smatraju skandalom i nečim što se jednostavno ne radi i što ne pamte da se ikada desilo – da jedan ambasador ima preča posla na mitingu no u misliji.
„Da ambasador u Njujorku koji je ogledalo svake diplomatije jedne zemlje je član jednog partijskog foruma i dolazi u zemlju da bi aplaudirao na jednom mitingu. On je samim tim što se to pojavilo, što se sada, eto, zna na određen veliki način umanjio svoj ugled u samoj organizaciji gde predstavlja Republiku Srbiju“, kaže Branka Latinović, bivša ambasadorka u OEBS-u.
„Čovek određen da zastupa državu Srbiju u UN dolazi da navija na partijskom skupu SNS. Gruba zloupotreba i igranje sa diplomatskom službom, profesijom koju je vrh vlasti sistematski odavno zapustio, zloupotrebio ili zanemario slično kao i mnoge druge državne institucije“, naveo je na Tviteru Duško Lopandić.
„Treba da ima saglasnost Ministarstva spoljnih poslova. Dakle po čijem pozivu dolazi u zemlju, drugo o čijem trošku dolazi u zemlju i treće na osnovu čijeg radnog vremena i radnih dana, da li je uzeo on godišnji odmor da bi došao na taj miting i da li on to plaća iz svog džepa, ili plaća iz partijskog džepa ili iz državnog džepa“, pita Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji i diplomata.
Iz kog će džepa odanost partiji biti plaćena je samo deo problema. Karijerne diplomate ističu da slabo pripremljeni političari u ulozi diplomatskih predstavnika kojih je sve više, a na račun profesionalaca, koštaju Srbiju.
„Mislim da je srpska diplomatija devastirana, ona je deprofesionalizovana, u tu službu se ubacuju ljudi sa svih strana, iz raznoraznih interesa, te nije čudo što naša srpska diplomatija nema iza sebe nijedan blistav diplomatski rezultat“, kaže Đukić.
„To se vidi po kvalitetu informacija koje su povratne i načinu snalaženja u svom ovom geopolitičkom previranju kojem smo svedoci i koje se dešava“, kaže Latinović.
Diplomate sa kojima smo razgovarali, a koje pamte i vreme jugoslovenske diplomatije, kažu da istorija beleži samo jedan slučaj da je član najvišeg partijskog tela bio ambasador. No istorija ne beleži da je ikada Milojko Drulović, čovek koji je govorio tri jezika, napustio peking ili Moskvu da bi došao na miting.
