Sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu i Metohiji zaista je veoma važan događaj. To vanredno i hitno zasedanje na zahtev Srbije značajan je korak napred, ka onome što je već bilo – ka povratku kosovskog pitanja u okvire SB UN.
Ovo je u razgovoru za Sputnjik poručio Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Beogradu, sa kojim smo pretresli aktuelne teme dan pred važnu sednicu u Njujorku, koju je inicirala Srbija.
Konačno je poznato da će Savet bezbednosti ipak razgovarati o situaciji na Kosovu. Iskreno rečeno, malo je ko verovao da ćemo mi uspeti da ubedimo zapadne sile da se u UN otvori teška kosovska tema. Kako ocenjujete taj uspeh Beograda da smo ih ubedili da to pitanje stave na dnevni red?
– Ovog puta sam više verovao da će ta inicijativa proći, da će biti podržana i da će se sednica Saveta bezbednosti održati. Sada je ona još u planu, ali polazimo od toga da bi trebalo da se održi. Uzgred, nije prvi put da se inicijativa pojavila, bilo je ne tako važnih ali sličnih inicijativa koje je Zapad odmah sasecao – u korenu. Polazili su od toga da se ta tema ne može razmatrati u Savetu bezbednosti, već da se tamo bave formalnim diskusijama o Kosovu, izveštajima UNMIK-a ili šefa misije na Kosovu, što se, u principu, svodi na neku formalnu razmenu mišljenja, iako ne sporim da je i to važno.
Zašto je Zapad sada pristao na sednicu?
Čini mi se da sada nisi imali argumente protiv zasedanja. Sada postoji kritična masa problema, intenzitet problema dostigao je svoj maksimalan nivo i oni nemaju čemu da se suprotstave kad je u pitanju situacija u pokrajini.
Predsednik Vučić je govorio o hibridnom ratu protiv Srbije. U ovom slučaju to se odnosi i na Srbe koji žive na Kosovu. To je, zaista, hibridni rat kada se pritisak od strane Rosu policije ili specijalnih snaga, koje su i dalje aktivne na Severu bez ikakvog osnova, spoji sa zastrašivanjem, udruži sa napadima na svetinje, verske objekte, spoji sa napadima na obrazovanje i, najzad, udruži sa zabranom dinara. Sve to podriva mogućnost funkcionisanja i života Srba u severnoj pokrajini. Zato, zaista, nemaju čemu na Zapadu da se suprotstave, ovo je izuzetno teška situacija za Srbe. Na liniji su koja postepeno vodi etničkom čišćenju. Druga stvar koju na Zapadu shvataju jeste da osećaju, ma koliko o tome ćutali, da ne postoji nikakva mogućnost za napredak dijaloga Beograda i Prištine. U principu, Evropska unija kao posrednik i Amerikanci koji svakako stoje iza nje, uvek su to negde nazirali. Sada su oni potpuno sami sebe diskreditovali. Dijalog suštinski nema rezultate. On se potpuno mimoilazi sa onim obećanjima i principima koji su bili formulisani kada se tražilo odobravanje dijaloga od strane Generalne skupštine UN. Tada je bilo jasnih uveravanja i obećanja, sve je bilo evidentirano na papiru, a zatim pogaženo. Bili su predviđeni neutralni i nestatusni pregovori u okviru Rezolucije 1244. Dakle, isključivo dijalog na temu normalizacije situacije. Od toga se odustalo i ubrzo je glavni cilj postao rad sa Beogradom na priznavanju Kosova. Priština se nije pridržavala onoga što je dogovoreno i nisu formirali Zajednicu srpskih opština. Sve je ostalo ‘uspešno’ samo na papiru. Kurti radi sve što želi i objavljuje i primenjuje svoje otvoreno antisrpske odluke.
Možemo li onda da kažemo da je međunarodna zajednica shvatila da smo mi prepustili rešenje problema Evropi, da ga Evropa nije rešila, pokazala se kao nesposobna i sada se sve vraća u Ujedinjene nacije?
– Kada se radi o promeni formata i nekoj suštini ovog procesa, to je kako Srbi kažu, nemoguće ‘preko noći’. Veoma bih želeo da ovo bude početak i impuls tog procesa. Zapad je iscrpeo argumente, oni shvataju da se situacija značajno pogoršava, u Mitrovici, na severu Kosova, da na Kurtija niko nema uticaj ili ako postoji on je veoma slab, jer on ne mari i ne sluša i radi po svom planu koji je, generalno, uveren sam, Zapad odobrio u potpunosti. Planu koji se tiče jačanja dalje nezavisnosti Kosova i stvaranja etnički čiste pokrajine naseljene Albancima. Zbog toga mislim da će Zapad ipak insistirati da se dijalog nastavi i da Savet bezbednosti ipak nije to mesto, jer je to za njih prošla faza. Znači, predstoji borba i ulaganje dodatnih napora da se tema čvrsto vrati u Savet bezbednosti UN i ono što je najvažnije, u međunarodno-pravni okvir Rezolucije 1244. To je suština, nije važno mesto ni sto oko koga sede učesnici te diskusije, štaviše, od Saveta bezbednosti, znajući trenutnu situaciju, ne treba očekivati brza, efikasna, kolektivna rešenja, a samim tim ni realizaciju tih odluka. Tamo je mnogo protivrečnosti, jer se, po pravilu sve odluke, pa čak ni najočiglednije ne usvajaju, i ako se usvajaju, to je uz velike napore i teškom mukom. Čak i za tako očigledna, jednostavna pitanja, kakva su, recimo, teroristička akta kijevskog režima. Prema tome, nadam se da je tendencija o Kosovu već skicirana, a da bi se učvrstila biće potrebno boriti se.
Vi ste jednom rekli, čini mi se, da problem Kosova i Metohije može biti rešen i to će se dogoditi, ali ne sutra već za neko vreme, naravno uz vraćanje pitanja u okvire Rezolucije 1244. Poručili ste i da treba da sačekamo dok Rusija pobedi i onda ćemo mnogo lakše rešavati taj problem. Je li to blizu?
– Da, to je veoma blizu. Sa tim je povezana i ponovo nagoveštena velika uloga Saveta bezbednosti u rešavanju kosovskog pitanja. A sve je u povezano ne samo sa samom situacijom na Kosovu i oko njega, već i sa globalnim procesima i sa tim promenama. Mi to povezujemo. Efikasna odluka Saveta bezbednosti i rešavanje kosovskog pitanja na osnovu Rezolucije 1244, uzimajući u obzir interese Beograda kome Kosovo prema pravu i pripada, moguće je samo u promenjenim geopolitičkim uslovima. Generalno, u uslovima kada, na kraju, svet ili međunarodna zajednica prevaziđu diktaturu i vladavinu Zapada, što nije lako. Tada će to, najzad, biti moguće, a istovremeno, ne radi se samo o tome da će pitanje biti lakše rešiti kada Rusija pobedi. Jer, mi ne sumnjamo da ćemo pobediti. Formiranje sveta pod novim uslovima direktno je povezano sa pobedom u Ukrajini.
Glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko
Čini se da to još uvek ne razumeju ili neće da priznaju da su razumeli na Zapadu. Međutim, ovih dana posebnu pažnju privlači jedan čovek koji je izgleda to shvatio na vreme, a to je američki novinar Taker Karlson. On je rekao da je napravio intervju sa Putinom zato što Amerika ne zna šta se tamo dešava i on želi da joj kaže. Istog trenutka, dakle, intervju još nije objavljen, pojavili su se izveštaji iz Evropske unije da će oni da ukinu mreže, da taj intervju neće moći ni da se vidi. Znači, hoće da iseku sve mogućnosti da se čuje reč Putina. Da li ćemo uskoro slušati kako Karlson traži azil u Rusiji, kao što su neki?
To niko ne zna. Meni se čini da on radi po svom planu, on je novinar, redak na Zapadu, koji u trenutnim uslovima želi da bude svestran i objektivan i da predstavi sve stavove i celu kompletnu sliku onoga što se dešava. To je prvo. Drugo je cela ova situacija, to što ste vi rekli, reakcije Evrope pokazuju kako su, izvinjavam se na izrazu, nisko pali. U ovom slučaju reč je o njihovim, navodnim, vrednostima koje se odnose na slobodu medija, govora i sredstava masovnog informisanja. Zato što je intervju sa predsednikom Ruske Federacije, sam po sebi, generalno, neverovatan događaj, a to je, u principu, potpuno normalna stvar i to jednostavno treba da bude tako. Ne kažem da je to kad se radi o predsedniku, o najvišem nivou, svakodnevni posao, ali, u principu, to je potpuno normalna stvar kad je reč o medijima ili novinarima ili reporterima. Sada je sve to neobično, a čak direktno govore da će to biti oduzeto, zabranjeno i istovremeno, otvoreno se pretvaraju da su sve njihove evropske vrednosti očuvane. Mi ćemo sa interesovanjem pratiti šta kaže naš predsednik, niko ne sumnja da će intervju biti izuzetno interesantan i da će biti važnih poruka. Ako dozvolite, dotaći ću se malo drugog ugla i vratiti se na Evropsku uniju, pre svega, na zapadne vrednosti koje postoje samo na rečima ili na papiru. U stvarnosti one ne postoje. To što je Evropska unija izgubila svoju poziciju, kao jedan od centara moći svetskih razmera, pre svega je povezano sa tim što su oni sami odbacili i zaboravili te svoje vrednosti. To su one vrednosti na kojima je izgrađeno društvo, porodica, javni život, uključujući slobodu govora i slobodu sredstava masovnog informisanja, to je na prvom mestu, jer ekonomija i sve negativno što se dešava u ekonomiji, gubitak samostalnosti i to što Sjedinjene Države bez ustezanja iskorišćavaju Evropu u ekonomskom smislu, to sve takođe normalno postoji, ali ja bih na prvo mesto stavio upravo to što su zaboravili te normalne vrednosti, ljudske, zajedničke globalne vrednosti.
Evropa se ponaša kao veći katolik od pape. Amerikanci Tviter ne mogu da ugase i već su obećali da ga neće ugasiti, znači, Amerika će moći da vidi i sigurna sam da će gledati intervju sa Putinom. Međutim, postavlja se pitanje da li će Taker Karlson uspeti da probije taj propagandni zid u Americi u kojoj znamo kako se govori o Putinu koga zamišljaju kao nekog crnog đavola… Da li može nešto da promeni u shvatanju Amerikanaca?
– Nadamo se da i u Americi ima dovoljan broj ljudi koji žele da čuju stav predsednika Rusije. Kada je naš predsednik donosio odluku, polazio je upravo odatle – da će biti oni koji će želeti da ga čuju i shvate bez predubeđenja. Vrlo dobro znamo da on uverljivo i analitički izlaže stavove i utiče na tok misli svojom logikom, razmišljanjem i stalnim potkrepljivanjem činjenicama. To je veoma važno, jer, kao što su pisali u našoj klasičnoj književnosti, činjenica se ne može zanemariti. Zbog toga bih želeo, naravno, da ljudi dobiju širu predstavu za razliku od one koju imaju – najprimitivniju, iskrivljenu i izopačenu. I u krajnjem slučaju, da počnu da razmišljaju i da postave sebi pitanje da li je to baš tako kako im govore i da gledaju širu realnost, pre svega ukrajinsku.
Kad je Tramp pobedio u Americi, onda su govorili mu je Putin omogućio da postane predsednik, bili su i sudski procesi i na kraju se ispostavilo da to nije tačno. Međutim, uverena sam da će sad Putin uticati na izbore u Americi, jer će građani donositi odluke o tome za koga glasaju na osnovu toga kako se kandidati odnose prema Putinu, odnosno prema Rusiji. Tramp kaže, on poznaje Putina, on će za jedan dan da reši problem. Bajden nema nameru uopšte da rešava problem. Znači, Putin će se sad stvarno „umešati“ u američke izbore?
– Nema mešanja. Govorili su o nečem drugom, o direktnom mešanju, kojeg, naravno, nije bilo i neće biti, jer to zaista nije naš stil. I takvim metodima je teško realizovati svoju agendu i teško je postići svoje ciljeve. Mogu se postići samo neki trenutni rezultati, kao što rade Sjedinjene Američke Države koje se stalno mešaju, direktno, različitim tehnologijama, plišanim revolucijama, obojenim revolucijama…
Ne, ja sad govorim o suštinskom političkom uticaju koji opredeljuje građane na izborima…
– A takav uticaj je potpuno drugo pitanje, zato što je to normalan rad, delatnost države koja, na ovaj ili onaj način, predstavlja sasvim objektivan proces uticaja na druge zemlje – pozitivan, negativan, to je već drugo pitanje, ali uticaj je objektivan proces i ne može se zaustaviti. Usput budi rečeno, upravo sa tim je u mnogome povezana težnja kada Zapad govori o strateškom porazu Rusije, imajući u vidu potkopavanje naših međunarodnih pozicija i novi uticaj. Upravo se o tome radi, da se oslabi Rusija do te mere da ona prestane da utiče na međunarodne poslove.
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko
© Sputnik / Dejan Simić
Ove godine će biti 25 godina od NATO bombardovanja Jugoslavije. Ima se utisak da je to bio početak, a da je Ukrajina kraj takvog američkog delovanja…
– Da. Ja ne sumnjam u to. Da li će Sjedinjene Države zaista završiti takvo svoje delovanje ili ne, to je već drugo pitanje. Želeo bih da to zaista bude tako, da se izvuku zaključci i lekcije. Glavna stvar je, vraćam se na ono što sam rekao na početku, da Zapad, a pre svega Vašington, shvate objektivni razvoj međunarodnih događaja i postanu deo tog razvoja, a da se ne suprotstavljaju toku tog procesa. Početak je bio u bivšoj Jugoslaviji, to je apsolutno očigledna činjenica. Kosovo i agresija NATO je već drugi deo te prakse. Početak je bio rat u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i druge antisrpske akcije. Iz Hrvatske je proterano 250 hiljada ljudi. To je neverovatna brojka. I mi dobro znamo koliko je bilo akcija ugnjetavanja i dejstava protiv Srba. Zapad je još od Slovenije i 1991. godine zauzeo antisrpske pozicije. Nastavljeno je u Hrvatskoj i Bosni. Svi zapadni mediji na čelu sa „Si-En-En“ bili su u potpunosti antisrpski. To veoma liči na ono što sada postoji – rusofobija i zabrana normalnog razmišljanja. Postoji razlika između ruskog i ukrajinskog jezika, razlika je veća nego između srpskog i hrvatskog, ali su u Hrvatskoj zabranjivali ćirilicu, kao u Kijevu ruski jezik. To su prvi koraci. Zabranjivali su prava, ograničavali škole itd, kulturu, spomenike. Sve se to sada nastavlja sa novom snagom na Kosovu. To je borba protiv stanovništva. To je ono što je kijevski režim, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, počeo posle puča 2014. godine i državnog prevrata. Zato su se u Donbasu, na Krimu i izjasnili za povratak u Rusku Federaciju.
Kada govorimo o Rusiji, govorimo o velikoj sili. Srbija nije mogla nikoga da ugrozi, a ipak su Jugoslaviju morali da rasparčaju. Da li zaista verujete u to da je to bila nekakva proba kako će se dalje ponašati prema Rusiji? Ili su Srbi bili za njih mali Rusi?
– Naravno da su bili, jer je u to vreme raspada Jugoslavije, Srbija, ili Savezna Republika Jugoslavija, pokazivala dovoljnu samostalnost, suverenitet i sopstveno mišljenje. Što je za Zapad bilo neprihvatljivo već tada. Zemlje koje su uz njegovu pomoć uništavane nisu imale pravo ni na poziciju, ni na svoj glas, već su morale da ponavljaju poziciju Zapada. O tome se radi, jer im se Srbija nije sviđala, ona je i sada kamen spoticanja ili kost u grlu, jer uz svo očuvanje politike puta u Evropsku uniju i statusa kandidata, članstvo i učešće u Evropskoj uniji Beograd gleda u skladu sa svojim interesima i očuvanjem suvereniteta i nacionalnih osobina i samostalnosti. To je činjenica. Naravno, za Evropsku uniju su prihvatljive samo one članice koje bez pogovora ponavljaju, koje se lišavaju sveg svojeg, od kulture do ekonomije, savršeno mirno. Tako da je problem u tome šta će biti dalje. U to se mi ne mešamo, to je odluka Beograda i svetskog razvoja koji će, verovatno, dovesti do promene centara osnovnih integracionih procesa.
Kako ocenjujete rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se između ostalog kaže da su Sputnjik i RT krali glasove u Srbiji, da su izbori nepravedni i da su ruski mediji za to krivi? Naravno, sve završavaju zahtevom da Beograd Rusiji uvede sankcije… Kakve veze Sputnjik i RT imaju sa izborima i sa sankcijama Rusiji?
– Nikakve, naravno. To su napadi. Pokušavaju da nastave ovu temu, po nekoj pakosnoj inerciji. Na to mišljenje više niko, nadam se, ne obraća pažnju. To, verovatno, već izgleda kao neka parodija. Iako je u početku posle izbora, iskreno da kažem, situacija bila prilično zabrinjavajuća, izazivala je veliku zabrinutost. Jer su postojali pokušaji da se ovde izvrši prevrat, u to sam apsolutno uveren, i to što su bili protesti, upravo to su bili ti pokušaji. Druga stvar je što nisu bili uspešni iz čitavog niza razloga i, pre svega, ti razlozi su vezani sa pozicijom većine stanovništva koji zdravo razmišlja i koje razmišlja patriotski. I vezani su za odlučnost srpskog rukovodstva.
Znate kako je u jednim novinama izašao naslov: „Bocan se ponovo meša“.
– Mi se ni na kakav način nismo mešali. To što kod nas postoji dijalog na razne teme, uključujući i temu očuvanja i podržavanja obezbeđivanje unutrašnje stabilnosti, tačno, to postoji. Tako je bilo pre izbora, nadam se da će tako biti i posle izbora. To je apsolutno normalna bilateralna delatnost, deo te bilateralne delatnosti. A povezivati sa tim bilo kakve događaje veoma je neosnovano. Da li se može reći da su neki ekonomski događaji takođe mešanje u izbore? Verovatno da može. Na primer, negde pre izbora kompanija „Silovie mašini“ izvršila je modernizaciju „Đerdapa 1“. Takođe se može reći da su oni to namerno uradili da bi podržali deo političkih snaga.
Ovaj intervju bih završila jednom vašom izjavom kad ste došli u Beograd. Rekli ste za Tanjug: „Pokušaću da se izborim rame uz rame sa Srbijom da se međunarodno pravo vrati u region jednom zauvek i to, pre svega, po pitanju Kosova“. Da li i danas mislite da je to moguće?
– Od toga smo počeli i rekao sam da je to tako i da postoje momenti koji ulivaju nadu. To je sednica Saveta bezbednosti koju čekamo i koju ćemo sa zanimanjem pratiti, a zatim ćemo razgovarati o rezultatima.
