Sadržaj teksta
Jedan poziv menja sve
Predsednik srpskog pokreta Dveri Boško Obradović pozvao je sve patriotske i patriotske pokrete sa znacima navoda. Sve im se oprašta, samo treba i dalje ne vaditi iz usta najskuplju srpsku reč a to je Kosovo. Ili tri reči, Kosovo i Metohija.
Znaju političari, bilo oni u vlasti ili opoziciji da je srpski narod blage naravi, da ne haju mnogo za političke marifetluke ali da su na Kosovu i Metohiji slabi. Sistemom manipulacije tako i zloupotrebljavaju biračko telo; kada hoće da razoružaju birača spomenu Kosovo i Metohiju, i tu nema šta da se prigovori. Da, mora da ostane u sastavu republike Srbije.
Zoran Lutovac je poklonio Bošku Obradoviću knjigu od njima zajedničkog omiljenog benda, Partibrejkers. Na njihovom prvom albumu Cane Kosti, ne Subotić je otpevao stih ”A jedan poziv menja sve”. Neko je možda uistinu i pozvao neko, npr. Marko Parezanović iz BIA i rekao: ”Neka srpska Vrata i srpski Zavet postanu jedno. U ime OZNE, Krcuna i svetoga. Rankovića. Kosovo je Srbija.” Sveti duh odabra patrijarha, sveti duh odabra i opoziciju. Ostalo
Sve prave su ljubavi tužne
Srpski pokret Zavetnici, mogao bi, kako saznaje Glas javnosti, da stupi u koaliciju sa predsednikom pokreta „Dveri“ Boškom Obradovićem, međutim, Zavetnici bi, u slučaju pristanka imali samo jedan uslov, i to oko zajedničkog predsedničkog kandidata.
Kako saznaje Glas javnosti, Obradović će biti dobrodošao u koaliciju, ali samo ako bude ispoštovao želju pokreta Zavetnici oko zajedničkog predsedničkog kandidata.
Naime, Zavetnici zahtevaju da se na čelu njihove koalicije nađe narodni poslanik Vladan Glišić, nekadašnji Obradovićev kolega iz „Dveri“.
Podsetimo, Vladan Glišić je 2018. godine izjavio kako ga članovi pokreta „Dveri“ pozivaju da se vrati u organizaciju.
– Članstvo me poziva svakodnevno da vratim Dveri na pravi put. Međutim, nisam o tome još počeo da razmišljam. Izbori u Aranđelovcu su me iscrpeli, rekao je Vladan Glišić, uz opasku da mu je „žao što su Dveri skrenule s puta ljubavi i pravoslavlja“ – rekao je tada Glišić.
Boškvo priviđenije
Prethodnih godina zaista su bile radikalne mere i borbe Boška Obradovića protiv picoustog bolesnika Aleksandra Vučića, hteo je da se pobije, ulazili su sa motornim testerama na RTS ali onda se desio hrišćanski post ispred zgrade Skupštine. Poznato je da se pravim hrišćanima tokom dužeg posta dese proviđenja, ipak, neki možda samo ogladne pa počnu da im se priviđaju bjesovi, zli dusi i demoni.
,,Jedi Boško. Evo ti Mica. Evo ti opet Glišić“, vikne glas od gore, Boško kao hršićanin kakav jeste, pomisli da je bog. Zaboravi da to može biti Marko Parezanović iz BIA, zločinačke organizacije koja od 1945. uništava srpski narod, a forsira hrvate i sve druge koji se izjašnjavaju kao nesrbi. Možda to ne bi glas svevišnjega, nego svemaloga Parezanovića.
Voli bližnjeg svoga, ali i neprijatelja poštuj
Pa mu glas tako gladnome kaže, nemoj više Vučića da pljuješ, nego brani Kosovo i Metohiju. Šta ti je on kriv, šta si besan na njega. Gde bežiš? Hrišćanski mu komunjare posavetovaše, a on kao pravi hrišćanin to i primi k srcu i znanju, te prestade da spominje žvalavog i picoust sina Fahrijinog, a krene ne vaditi iz usta reč najskuplju u srpskoga glasača.
Svaki patriota će imati svoju televiziju
Tada Bošku postade neprijatno jer čuje glasvove, pomisli da neće doživeti ludilo kao Aleksansar Vučić, pa prekine post i ode da se najede. Međutim, i kada je jao glas se javi. Svaki patriota će imati svoju televiziju. Svaki patriota će na svojoj televiziji da priča o Kosovu i Metohiji. Milica će na Hepi, a ti ćeš na RTS. A naš mali Alek će i dalje da jaše, pljačka i ubija narod, a ako ga neko ne posluša zaplivaće Dunavom. Oprosti mu Bože, ne zna šta radi. Ne zna šta radi picousti bolesnik.
