19.8 C
Belgrade
subota, 19 juna, 2021

ŽUJOVIĆ VLASTI: Je*alo vas 800e, nabijte ih sebi u guzicu!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Pravila su uvek tako stara, zašto moram njima da se klanjam? Nije važno, pričaj mi o sreći, nešto lepo, kao čokolada… Moja omiljena od Obojenog programa. Iz 2001, sa albuma Ako nisam dobra šta ćemo onda. Na prvo slušanje mi je probudila neki optimizam, posebno spotom sa putovanjem vozom. Dete železničara, jbg… Sunce na horizontu, osmesi, znoj i miris vagona. Uvek se nadam nečem dobrom. Još uvek mislim da dobro mora da pobedi.

Slično je, vrlo verovatno, mislilo i mojih 70 kolega. Nadalo se uvek najboljem. Kada su upisivali medicinu da će postati uvaženi članovi svoga društva. Kada su navlačili svoje skafandere da rade ono za šta su spremani. Da pomognu kada je najteže. I da njima neće ništa ružno da se desi. Kad se neko nečem dobrom nada…

Pre dve nedelje sam u jednom Live Streamu na svom FB profilu obraćanje započeo čitajući tada pedeset imena i prezimena. Sada ih je već 70. U tom trenutku duša je htela da mi iskoči iz grudi. Sada bih nekoga drugog naterao da čita ta imena. Da razmisli malo u svojoj bahatosti i bezobzirnosti. One redove novoga kraljevačkog groblja mu nikada neću smaći sa spiska dugovanja. Nikada!

- Advertisement -


Koliko je medicinskih sestara i tehničara nastradalo ne znamo. Zašto? Gde su ta imena? Zar ćemo i u ovim stvarima da se delimo? Ja sam dete medicinske sestre. Da li je moj život važniji od njenog? Ili bi ste se zaledili kada bi taj broj svih, pokošenih belih, stajao ispred vas? Kad se neko nečem dobrom nada… I u smrti i u povredi nas dele. Medicinska sestra će da dobije manje novaca od lekara ako oboli. Zašto? Da li sam vredniji? Nisam i ne želim da budem. Ispravite to, žohari.

Nemam mnogo prijatelja među kolegama. Suviše smo različiti. Malo njih razume mene, ja teško mogu njih da razumem. Različiti pogledi na život. Ali, to su moja braća i moje sestre. I teško mi je kada vidim da padaju kao noćni leptiri. Teško mi je za svakim ko gubi zdravlje ili život, a nije morao.

Od ponedeljka sam raspoređen ponovo u Areni. Još uvek ne mogu da dišem kako treba, ali opet navlačim prokleti kondom na sebe. Da li ste raspoloženi za jedno lepo druženje? Uz puno znoja? Vi gospodo sa Kopa? Klaberi? Hoćemo li, šmekeri?

- Advertisement -

Iskreno se nadam da ćemo, kao ljudi, svim našim nastradalim zdravstvenim radnicima da podignemo jedan zid sa svim tim imenima. Kao što smo trebali i svima izginulima u ratovima koje nismo vodili. Žrtvama bombardovanja. Žrtvama poplave u Obrenovcu. Ali, možda bi to za neke bilo previše? Kamičak u cipeli savesti? Ovde je ljudski život oduvek bio najjeftiniji. Sutra ako budem umro od korone moja porodica će da dobije sto hiljada dinara jednokratne pomoći. Malo je, bre, rođaci. Hoću bar koliko je bilo u onom koferčetu.

To je cifra. Cena analnog ribarenja za ceo život. Kada te neko govnima izmaže, a ti se samo osmehneš i kažeš – hvala. To hoću. Tu cifru. Hoću da mi smrt platite koliko ste mi nudili svoj pokret da ugasim. Tu mi cifru dajte deci. Jebalo vas osamsto evra. U guzicu ih nabijte! Hoću cifru kao za vetropark. Koja je bila cena ministarske pozicije? Hoću cifru kao kad naručim dvesta škoda bez tendera. Hoću! Ili neću da umrem iz inata!
Šta god da mi radite, ućutati neću. Uvek ću da vas podsećam na to koliki ste smradovi i cave. Takav sam jer se uvek nadam nečem dobrom. Da nismo svi baš sa cenama izlepljenim guzicama. Da je ostalo ljudi sa obrazom i moralom. Ako više nego uspešno ubijate reke, trujete zemlju i vazduh, ne možete baš svakoga čestitog čoveka da obeležite žutom trakom. Da je ostalo ljudi u ovom paklu. I da ćemo da se prebrojimo jednoga dana.

Neću više da vas puštam da me mračite. Od danas za mene više ne postojite. Obećavam. Spomenuti vas više neću. Nije vuku o bubašvabama da besedi. Što bi rekao brat Škabo – doviđenja, ćao. Mali ste vi ovolikom čoveku da grob iskopate. Ne bih stao. Prokišnjavao bi, urušio se. Ni rupu ne biste znali da iskopate kako treba. Dunsteri. A za braću i sestre ću da vas ganjam dok sam na nogama. Biću savest kada savesti nemate. Biću obraz kada obraza nemate. Biću istina jer za istinu ne znate. Bagro.

Sve je spremno, to je moja snaga, nežni ljudi različitih strana.
Kad se neko nečem dobrom nada…

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti