Očekivano formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na KiM, oko koga su postignuti svi potrebni konsenzusi, kako na međunarodnom planu, tako i od strane Prištine, koja je dugo opstruisala ovo pitanje, predstavlja istorijsku pobedu i garant opstanka srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini. Sa druge strane, u pitanju je i mnogo više, odnosno poslednje parče mozaika koje kompletira pažljivo i mukotrpno građen mozaik „srpskog sveta“, koji je podignut na temeljima i zgarištima proteklih stradanja našeg naroda, od Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde su kao i na KiM Srbi bili ubijani i proterivani, do ne tako davnih pokušaja zatiranja srpskog identiteta u Crnoj Gori.
Danas, situacija je bitno drugačija i sve snažnija, ujedinjena Republika Srpska, naravno uz Srbiju sa kojom čini prirodnu celinu, predstavlja kamen temeljac „srpskog sveta“. Bitno je drugačije i u Crnoj Gori, gde se srpski narod oslobodio višedecenijske kampanje zatiranja nacionalnog identiteta pod patronatom montenegrinskih suverenista oličenih u crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću, i sada može slobodno da preko svojih predstavnika učestvuje u najvišim strukturama vlasti.
Čak i u izrazito antisrpskoj, ali duboko politički polarizovanoj i podeljenoj Hrvatskoj, srpska zajednica ima sve veći uticaj, jer njeni predstavnici u Saboru sve češće predstavljaju „tas na vagi“ koji odlučuje koja će hrvatska politička opcija biti na vlasti. Daleko relaksiranije je i u Severnoj Makedoniji, koja je pre svega stupajući u inicijativu „Otvoreni Balkan“ osnažila svoju ekonomiju, ali i ojačala veze sa Srbijom kao svojim tradicionalnim saveznikom.
Ako se sve to uzme u obzir, ZSO će, kao poslednji, ali neopisivo važan kamen, predstavljati završni deo u obnovljenoj građevini srpskog etničkog korpusa, kojem preostaje samo da sačeka neka još bolja vremena i povoljniju raspodelu „karata“ na globalnom nivou kako bi zaokružio svoju poziciju na prostorima istorijskog postojanja našeg naroda.
