12.6 C
Belgrade
petak, 7 oktobra, 2022

ŽOZEP BORELJ: Evropljani moraju biti spremni da plate za podršku Ukrajini

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Evropljani moraju biti spremni da plate cenu za podršku Ukrajini i očuvanje jedinstva, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj u intervjuu španskom listu „Pais“.

- Advertisement -

Prema njegovim rečima, ukrajinski konflikt direktno utiče na Evropu.

„Svi vojni konflikti se završavaju pregovorima. To, što mi vojno pomažemo Ukrajinu, ne znači da ne radimo sve što je moguće za pregovore“, podvukao je Borelj.

- Advertisement -

On je dodao da bi Evropljani trebalo da budu spremni da se suoče sa sukobom koji će dugo trajati u potrazi za političkim rešenjima. Šef evropske diplomatije smatra da zemlje južne Evrope ne bi trebalo da pokazuju nedostatak solidarnosti sa severom u energetskom smislu.

„Španija može mnogo toga da uradi, jer ona ima trećinu celokupnog evropskog kapaciteta prirodnog gasa. Španija može da postane kapija Evrope za gas koji će biti alternativa ruskom gasu“, izjavio je on.

Istog dana, kolumnista „Blumberga“ Havijer Blas je rekao da Rusija trijumfuje na tržištu energetskih resursa. On je istakao da je Rusija, uprkos sankcijama koje su joj nametnute, uspela da u potpunosti povrati svoj tempo proizvodnje nafte, a njeni prihodi od prodaje resursa su rekordni. Prema njegovim rečima, osim ekonomskog progresa Rusija ima uspehe i u politici i da zapadne sankcije nisu na nju uticale, već je samo Zapad postao još više zavistan od ruskih energenata.

„Blumberg“ je 8. avgusta, pozivajući se na podatke o kretanju tankera, pisao da države na jugu Evrope i na Sredozemnom moru tajno kupuju naftu iz Rusije. Tako je za nedelju dana, zaključno sa 5. avgustom, obim isporuka sirove nafte iz ruskih terminala u Crnom i Baltičkom moru u italijanske luke dostigao maksimum za sedmonedeljni nivo. Prvi put od aprila je naftu marke „Urals“ kupila i Španija, a isporuka je bila iz Kazahstana.

Nakon početka specijalne operacije Rusije u Ukrajini 24. februara, brojne zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji. Kao odgovor na to, i Moskva je uvela recipročne mere prema odgovarajućim državama. Evropska unija je uvela već sedam paketa sankcija uljučujući embargo na ugalj i naftu.

U Kremlju su sankcije okarakterisali kao ekonomski rat kakav se još nije dogodio. Kao što je ranije istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, politika odvraćanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija Zapada, ali sankcije su zadale ozbiljan udarac celoj svetskoj ekonomiji.

Bumerang antiruskih sankcija i zašto Zapad strada od sopstvenog ekonomskog rata protiv Rusije bile su i teme emisije Novi Sputnjik poredak:

- Advertisement -
SourceSputnik
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti