Osokoljeni dobrim rezultatima u drugim državama, pre svega u Nemačkoj, a onda i u Hrvatskoj, takozvane „zelene stranke” postaju sve popularnije i u Srbiji, mada, prema rečima izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara nije realno da one postanu mejnstrim.
Političke trendove u svetu prepoznali su do sada Inicijativa Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, pojavili su se aktivisti kao što je Aleksandar Jovanović Ćuta, a formirani su i pokreti kao što su Savez 90/ Zelenih Srbije.
Podrška stiže i iz inostranstva, pa je tako krajem leta u Beogradu boravio Tomas Vajc iz Evropske partije zelenih, koji je rekao da podržava Inicijativu Ne davimo Beograd, a i poslanica iz redova nemačkih Zelenih i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon je u avgustu ove godine o ekološkim temama razgovarala sa tom inicijativom, kao i sa Nebojšom Zelenovićem, a nedavno boravila i u Loznici i u Gornjim Nedeljicama gde su se prikupljali potpisi za povlačenje Prostornog plana kojim je predviđena izgradnja rudnika kompanije „Rio Tinto”.
Zelene stranke se očigledno spremaju za izbore, pa je tako Stranka Savez 90/Zelenih Srbije koju predvode nekadašnji član DS Đuro Vlaškalić, kao i LDP-a Nenad Milić objavili da samostalno izlaze na parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore koji su zakazani za 3. april 2022. godine. Podršku su dobili od Inicijative Zeleni presek iz Mladenovca.
Na pitanje kako procenjuje šanse zelenih na izborima, Klačar za Tanjug kaže da moderni kontekst otvara prostor za delovanje zelenih stranaka jer zelena agenda, kako primećuje, dobija na snazi.
„Ljudi postaju svesniji ekoloških problema, o toj temi se češće razgovara, prisutnija je u medijima. To je kontekst koji pospešuje šanse za bolje rezultate na izborima, ali nije realno očekivati da zelene stranke u Srbiji postanu mejnstrim ili važni donosioci odluka u kratkoročnom periodu”, ocenio je Klačar.
Kako kaže, zelene teme jesu važnije ljudima danas nego ranijih godina, ali su i dalje prioritet za manji deo populacije u odnosu na ekonomske teme, korupciju, migracije, krupne političke teme.
Smatra da zelene stranke moraju da vode računa da se ne fragmentiraju previše jer na taj način cenzus nije lako dostižan.
Prema Klačarovim rečima, pošto zelene teme postaju sve važnije i vidljivije, svaka stranka pa i one mejnstrim će morati da adresiraju ključna ekološka pitanja u sledećoj kampanji.
„Kod velikih stranaka će zelene politike biti deo kampanje dok će kod zelenih pokreta one činiti okosnicu, to će im biti ključne poruke. Naravno, svaki razgovor o ekologiji mora da uključi i političke poruke, ali verujem da će većina zelenih stranaka da „pliva” izvan krupnih nacionalnih tema, poput Kosova, međunarodnih odnosa…”, ocenjuje Klačar.
