Advokatska kancelarija Zdenka Tomanovića saopštila je da je usmena saglasnost na dokument koji podrazumeva „dobrosusedske odnose“ sa Kosovom i druge stvari koje se navode u evropskom predlogu „protivpravan, protivustavan i nezakonit akt“.
Saopštenje prenosimo u celini:
„Zakletva predsednika države ‘Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo…’ nije samo pitanje poverenja u moralne kvalitete onoga koji polaže zakletvu već ima i pravni značaj u čuvanju državne teritorije.
Ako lice pod ovom zakletvom, predstavljajući Srbiju, daje usmenu saglasnost na pisani dokument, kojom usmeno prihvata obavezu, želju i nameru da sa delom teritorije Srbije – Kosovom i Metohijom: razvija tzv. ‘dobrosusedske’ odnose, prizna nacionalne simbole, uvažava nezavisnost i teritorijalni integritet, da uz razmenu stalne misije ne sprečava članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, sve uz angažman da se na tom delu Srbije ipak ‘formalizuje’ status Srpske pravoslavne crkve, onda iz ugla domaćeg prava postoji jasna situacija – to je protivpravan, protivustavan i nezakonit akt od strane lica koje nema ovlašćenja za zastupanje i preduzimanje punovažnih pravnih poslova u ime Srbije već samo za predstavljanje Srbije.
Međutim, na terenu međunarodnog prava u određenim činjeničnim i pravno-političkim okolnostima, ovakvi neovlašćeni i protivustavni akti, reči, postupci, saglasnosti ili prihvatanja, mogu proizvoditi pravne posledice i obaveze za jednu državu, bez obzira da li se radi o jednostranim garancijama, odricanjima i prihvatanjima, razmeni beležaka, o sporazuma ili ugovoru, bilo potpisanom ili ne.
Ipak, okolnost da međunarodno pravo spečifičnu pravnu težinu ovakvom nelegitimnom izražavanju volje ili namere, daje uglavnom u odnosima između država, a ne u odnosima između države i dela njene Ustavom određene teritorije, nameće nužnu obavezu nadležnim državnim institucijama Republike Srbije da se one, upravo radi diskreditacije drugačijih pravnih tumačenja i otklanjanja sumnji, snažno javno odrede prema takvom činu i svedu ga na nepodoban pokušaj, posebno Vlada Srbije a i Skupština Srbije koja je jedino ovlašćena da se bavi pitanjem granica Srbije u skladu sa Ustavom.
Ni predstavnici ni zastupnici Srbije, čak i kada zloupotrebljavaju javno poverenje, ne smeju ništa obećati na delu teritorije svoje zemlje osim onog što je Ustav predvideo“.
