Spomenik Stefanu Nemanji, koji je svečano otkriven na Savskom trgu u Beogradu, još uvek prate brojna pitanja – o ceni, veličini spomenika, o simbolici, izgledu postamenta, umetničkim i neumetničkim uticajima…
Foto: Youtube screenshot (Beogradske fasade) Akademik i istoričar Ljubomir Maksimović kaže za RTS da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje. „Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da u potonjim vekovima njegova slika kao da malo bledi u svesti naroda„, smatra Maksimović. Navodi da Nemanja jeste tretiran kao neka vrsta oca nacije, ali da slika bledi u poređenju sa njegovim velikim potomcima Svetim Savom i Stefanom Dušanom.
Profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović kaže da je nesporno kakva je figura Stefana Nemanje u istoriji i da je zato začuđujuće da je bilo komentara i pitanja da li je je bista uopšte potrebna.
„Čitali smo po novinama razne kvalifikacije Nemanje kao zlikovca, zločinca i ne znam šta sve. To je čak i normalno, razumem potpuno različita mišljenja, ali za mene je najvažnije da počinjemo da gradimo jednu kulturu kontinuiteta o kojoj nismo mnogo vodili računa.
To je novina koju će Srbija dobiti sa spomenikom„, naglašava Avramović. Ističe da Beograd sa spomenikom dobija i novo mesto za okupljanje naroda, novi trg. Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu – Stefan Nemanja sada umesto krsta u jednoj ruci drži mač. Profesor Avramović objašnjava da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već mačem. Ističe da su u žiriju vodili računa i o jednom detalju koji nije poznat u javnosti.
„Pored Rukavišnjikova, nosilac projekta i koautor spomenika je naš profesor Petar Arsić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu – profesor urbanizma, arhitekture i učitelj svim našim urbanistima. On je vodio računa o uklapanju spomenika u ambijent„, naglašava Avramović. Kaže da visina možda jeste imperijalno ruska – velika, ali da je postament mnogo veći od biste. „Postament je priča za sebe, to je jedna istorijska učionica. Mnogo toga ćemo saznati i oni koji ne znaju istoriju naučiće nešto. Ta dimenzija od 23 metra uopšte nije tako strašna. Oni koji su stručni, procenili su da se uklapa„, kaže Avramović.
Foto: Youtube screenshot (Beogradske fasade)
Vajar, akademik i član žirija Svetomir Arsić Basara kaže da nije reč o običnoj bisti i da izvesna zabuna postoji jer ljudi ne mogu da shvate da je spomenik Stefanu Nemanji spomenik državi Srbiji – spomenik sa širim značenjem od običnog. „To je naša kultura i istorija.
Kada je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja„, naglašava Basara. Kaže da je srazmera u prostoru apsolutno u skladu i da javni prostor dozvoljava da skulptura bude velikih dimenzija. „Ona uopšte ne konkuriše zgradi stare Železničke stanice, a ni stara stanica ne konkuriše spomeniku. I jedan i drugi element imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Svaka zamerka da je spomenik prevelik ne bi mogla da dođe u obzir„, smatra Basara.
Navodi da je spomenik Beogradu približio srpsku istoriju i doneo u glavni grad Srbije Studenicu i Hilandar. Nakon otkrivanja spomenika sledi izložba Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kaže da će 28. januara, nakon otkrivanja spomenika, napraviti malu izložbu na otvorenom koja će govoriti o Istorijskom muzeju Srbije i njegovom značaju. „Prikazaćemo pored toga i celu dinastiju Nemanjića. U narednih mesec do mesec i po dana svi će moći da sagledaju pored samog spomenika i sve što je Istorijski muzej pripremio kao uvodnu reč za ulazak u budući prostor„, objašnjava Bojićeva. Ističe da sledi ogroman posao na renoviranju i prilagođavanju unutrašnjosti stare Železničke stanice.
„U zavisnosti od toga kojom brzinom budemo dobijali novac, nadam se da centralni hol i personal muzeja možemo da uselimo krajem marta 2022. godine. Centralni hol će naravno biti posvećen srpskom srednjem veku„, ističe Bojićeva. Objašnjava da će leva sala biti posvećena Donjem Milanovcu, Starčevu, Vinči – rimskom periodu, a desna modernom dobu. Autor biste Stefanu Nemanji Aleksandar Rukavišnjikov rekao je za RTS da je želeo da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira, a da su dimenzije izračunate uzimajući u obzir zgradu nekadašnje železničke stanice i zgrada koje se nalaze bočno.
