Meštanin Dubone Dejan Mladenović rekao je u Rekonstrukciji, govoreći o masovnom ubistvu u Duboni i Malom Orašju, da im smeta što se o tome govori manje nego o masovnom ubistvu u školi u Beogradu.
„Ipak je to nama ovde trn u oku, rana koju svi delimo i dalje je rovita, i dalje boli jako, da to neko svesno i možda čak i namerno stavlja u zapećak, to zaista bode oči“, rekao je on.
Poslanica DS Ksenija Marković iz Mladenovca, nekadašnji predsednik opštine Mladenovac Dejan Čokić i meštanin Dubone Dejan Mladenović bili su gosti emisije Rekonstrukcija na N1 o masovnom ubistvu u Duboni i Malom Orašju.
Mladenović kaže da, bez obzira što je prošlo skoro mesec dana, težinu situacije ni ti mesec dana ne umanjuje ništa.
„Koliko sam čuo od roditelja dece koja idu u školu, ona su i dalje u strahu, dolazili su psiholozi, na tome im svaka čast, imamo strah od prolaska pored mesta na kome se sve to dogodilo, to se desilo u samom školskom dvorištu, jedan napad, tu se radi mural i spomen ploča, kao uspomena, ružna uspomena na ceo taj događaj“, kaže Mladenović.
Kako kaže, „samo selo sve to teško podnosi“.
„Mi smo jedna mala sredina, Dubona broji svega nešto više od hiljadu stanovnika, svi se međusobno poznajemo, imamo verovatno više empatije nego neki veliki gradovi, delimo tu bol na ravne časti, da se tako izrazim“, kaže.
Ističe da će neki od ranjenih, nažalost, ostati i trajni invalidi.
„Samo dan nakon toga, svako ko je slavio krsnu slavu u selu, nije slavio, obeležio je samo u krugu porodice, u znak poštovanja prema stradalima i ranjenima“, kaže Mladenović.
Marković se priseća noći u kojoj se sve dogodilo.
„Mene su iz sna probudile sirene, pošto sam ostavila otvoren prozor dok sam spavala, bio je zastrašujuć zvuk sirena, izašla sam na terasu da vidim i shvatila da ima mnogo kola policije, hitne… Da se čuju sirene sa svih strana, to kad vidite, jasno vam je da se desilo nešto strašno. Pošto je to bilo dan nakon masovnog ubistva u školi, palo mi je na pamet da se možda nešto tog tipa dogodilo, zbog tog fenomena kopiranja, i stvarno sam bila uplašena, a ono što mi je najgore bilo – nisam mogla da dođem do informacija. Na kraju, gde smo svi potražili odgovor, u neposrednoj okolini, u kontaktima. U komunikaciji sa ljudima, došla sam do informacije da je došlo do pucanja u Duboni, u školskom dvorištu, prvu informaciju sam imala da je ubijeno sedmoro ljudi, bila sam zatečena, vest nije bila nigde objavljena, a onda je došla informacija da je ranjen policajac, sledeća da je ubijeno osam ljudi. Shvatam da je to nešto što ima maha, to sve traje, a reakcije nigde. Onda se pojavljuju i TV ekipe iz Beograda i počinjemo da dobijamo informacije. Onda su krenuli ljudi i po mrežama o tome da pišu. na kraju su došli do nekog broja 13, 14, očekivala sam da dobijemo zvaničnu informaciju. Noć mi je bila teška, jer sam znala da je pobegao, svi meštani su bili jako uplašeni“, kaže ona.
Događaj je, seća se, bio jako težak.
„Nemate informacije, sve je u magli, onda još saznate da je pobegao… Traumatično iskustvo, traumatična noć, koju mislim da meštani Mladenovca jako dugo neće zaboraviti“, kaže ona.
Čokić misli da je „tu bilo propusta“.
„Bar na osnovu onoga što smo sve čuli i na osnovu izlaganja ministra policije šta se sve dešavalo, šta je sve on radio prethodnih godina u Duboni, okruženju, porodici, kakve su prijave bile, nažalost, moj lični stav je da tu najveću odgovornost snosi i da nije dorastao tom poslu je načelnik policije Mladenovca, koji nije reagovao da se oduzme to oružje“, kaže on.
Mladenović kaže da ništa nije ukazivalo na nešto ovakvih srazmera.
„Jesu oni kao porodica u potpunosti asocijalnog tipa, problematična, on pogotovo, koliko ja znam, a znam dobro, bivalo je raznih napada na komšije, prolaznike, čak i ubijanja pasa lutalica, komšijskih pasa, jedna porodica katastrofalnog ponašanja“, kaže Mladenović.
„Verovatno je dobio izveštaj u PU Mladenovac. Napad na policijskog službenika, taj čovek je u tom momentu dobio slomljen kuk i rame, U.B. je bio maloletan u tom momentu, prema navodima ministra, pa nije mogao da odgovara krivično, onda je izrekao jednu interesantnu stvar, da je Centar za socijalni rad imao meru koja je propisana za ovog mladića, na Zvezdari, ali otvoreno kaže u svom iskazu u Skupštini, da je ova mera ostala bez ishoda. Ono što je drugo pitanje, on jeste bio maloletan, ali njegov otac je punoletan, zna se kako ide linija krivične odgovornosti, meni je lično bilo nejasno kada sam to čula kao opravdanje, zašto je to ostalo bez epiloga. Napad motornom testerom kada je komšiji presekao rampu i pretukao komšiju, nekoliko registrovanih tuča u kafanama, posedovanje noža registrovala policija, ali zbog zastarelosti predmeta nikad nije dobio svoj epilog, postavlja se pitanje kako je to moglo da zastari. Prijavljeno je i nasilje u porodici, gde je prema navodima ministra, otac ubice počinio napad, ne sam ubica, ubistvo psa komšije, oduzeto oružje legalno u dva navrata… Zašto se neko nije potrudio da ovakvoj porodici, sa problematičnim ponašanjem, da se njima dva puta oduzima oružje, da im se dva puta vraća oružje, ko je dao dozvolu, na osnovu kojih procena, podataka… Ministar je dao kao glavno opravdanje da policija ne može da zna kada će neko da počne da puca okolo, ako i uvažimo taj argument, opet imate institucije sistema koji je evidentno zakazao. Imate nasilnika jednog mlađeg i starijeg, otac ubide je zaposlen u bezbednosnom sistemu, zakleo se da će čuvati građane i građanke ove zemlje i red i zakon u ovoj zemlji, taj isti on i njegov sin te zakone krše, svakog dana sa sve većim stepenom nasilja i sistem ne staje njima na put“, kaže ona.
Upitala je „koju poruku šaljete“.
„Da postoje ljudi u ovoj zemlji kojima je sve dozvoljeno, za koje zakon evidentno ne važi. Da, sistem je zakazao, jer je ovaj primer pokazao da je policija Mladenovca imala pune ruke posla sa ovom prodicom, sistem nije stao na put i na kraju smo dobili ovu stravičnu tragediju“, kaže ona.
Čokić ističe da je Mladenovac mala sredina i da se svi znaju.
„Načelnik policije ima vođu sektora u svakom selu na teritoriji opštine Mladenovac, nemoguće da vođa sektora nije bio obavešten i da nije obavestio načelnika policije u Mladenovcu, i da nije imao pismeni trag, makar je imao usmeni, oni su morali na to da odreaguju. Da bi se cela priča smirila, moralni čin je da podnese ostavku, on je taj koji je postavio vođu sektora, opet je njegov propust, ovde se sve svodi na odgovornost načenika policije“, kaže on.
Mladenović, na pitanje da li im smeta što se o tragediji u Beogradu više govori, kaže – naravno.
„Ipak je to nama ovde trn u oku, rana koju svi delimo i dalje je rovita, i dalje boli jako, da to neko svesno i možda čak i namerno stavlja u zapećak, to zaista bode oči. Gubitak i bol ne može ništa da nadomesti, ali jedan ljudski čin bi bio da se neko pojavi, izjavi saučešće porodicama, pruži neku reč utehe, uradi možda nešto konkretno po pitanju bezbednosti u selu, ali sve je to izostalo“, kaže on.
Dodaje da su „svi u selu znali da otac počinioca ima oružja u velikom broju u nelegalnom posedu“.
„On se hvalio mnogo pre ovoga, da u slučaju rata može da naoruža pola Srbije. Niko se nije osećao bezbedno, nismo znali da li mu je oduzeto sve, ali je on bio na slobodi, sama ta činjenica je ulivala dodatni strah svima nama, jer smo znali o kakvoj se osobi radi. On je slavio krsnu slavu, čak je zahtevao od policije da ga puste u crkvu, ponašao se normalno, kao da njegov sin ništa nije uradio, ne znam kako da nazovem taj propust u radu policije“, kaže Mladenović.
Čokić misli bi trebalo da se obrati pažnja na propuste u radu policije svake lokalne stanice.
„U Mladenovcu su dali primer kako ne treba da se radi. Da treba da se reaguje na svaku dojavu, na ubistva pasa u Duboni, što nije nije reagovao. Za neku najmanju porodičnu svađu se oduzima oružje, na osnovu čega nije oduzeto oružje, ubica je živeo u istoj kući gde živi otac, i da je bila urgencija što je otac radio pri vojsci, to nije opravdanje, da se ne radi na način kako treba. Osnov svega nije oduzimanje oružja svim građanima, već da svako radi svoj posao u jednom uređenom sistemu“, kaže on.
Dodaje da „nije ispoštovan zakonski okvir“.
„Zbog toga načelnik policije, zbog mira u našoj kući, Mladenovcu, mora da podnese ostavku“, kaže Čokić.
Marković smatra da je razoružavanje „jedna iznuđena i ad hok mera“.
„Strateški loše osmišljena, ne bih imala prevelika očekivanja po pitanju ishoda. Pitanje ključno je gde ste bili deset godina, kako je moguće da imamo tu količinu ilegalnog naoružanja, da smo peti u svetu, šta se radilo na kontroli legalnog naoružanja, to je pitanje, porodica je imala i legalno oružje u posedu, to je to koje je oduzimano pa vraćano, sam ubica se hvalio posedovanjem oružja, što on lično, što njegova porodica. Imamo otvorene navode, to svi znaju u Duboni i niko ništa ne preduzima, kako onda možete da kažete da sistem nije pao, nigde nismo imali adekvatnu reakciju“, kaže ona.
Ističe da se moramo baviti prevencijom nasilja.
„Ne smete slati poruku ljudima da je nasilje dozvoljeno i da ćete proći nekažnjeno ako uradite nešto loše. Mi sada promovišemo nasilje na nacionalnim frekvecnijama, pogledajte kako izgleda rasprava u Skupštini, kako se premijerka obraća poslanicima. Moramo da prestanemo da promovišemo nasilje“, kaže ona.
Čokić ističe spregu policije, tužilaštva i CSR.
„To je prednost malog mesta i male sredine, da se poradi bolje na celom tom polju, da se smanji, da budemo korak ispred takvih ružnih događaja kao što je bio ovaj poslednji. Za razliku od ubistva u Ivanči, ovo je situacija prvi put gde su bile pritužbe za ovog monstruma, zakazao je sistem, zakazala je lokalna stanica policije, koja je morala da odreaguje“, kaže on.
Sandra Davidović iz Mladenovca postavila je pitanje gostima da li je ovo bio teroristički akt.
Svi su istakli da nisu kompetentni da na to odgovore, ali je Mladenović rekao da „krv ne može da bude na rukama samo te osobe, već i one osobe koja mu je dozvolila da to uradi, jer mu je vraćala oružje“.
Marković kaže da ovaj slučaj otvara mnoga pitanja, „više nego slučaj u Beogradu“.
„Jer ovde imate odgovornost od vrha do dna, svaka karika u lancu ili nije odreagovala adekvatno ili je napravila propust. Nisam stručnjak, ali moja percepcija je da ovo ne deluje da je teroristički akt, nego da je prosto bilo baš to, jedan pokušaj da se odgovornost sa sistema skine i prebaci opet na pojedinca“, kaže ona.
I Čokić je mišljenja da slučaj u Mladenovcu „nije terorizam“.
Marković se osvrnula i na podatak da je 600 specijalaca jurilo osumnjičenog te noći.
„On je uspeo da pobegne, zarobi još jednog čoveka i da ode na željenu destinaciju, ciljano je tamo išao da bi se sakrio, da taksista nije javio policiji, pitanje koliko bi još vremena izgubila u traganju za njim“, kaže ona.
Postavila je pitanje „da li je to sve dobro osmišljeno“.
„Da li je potrebno svih 600 specijalaca, ako ste vi povukli tako mnogo policije iz Beograda, zamislite da je nekom palo na pamet da uradi nešto slično na drugom kraju Beograda. Radi se da sistem ovoj stvari nije prišao adekvatno, reagovao pogrešno, brojni su propusti“, kaže.
Mladenović kaže da je individualna tema kako je ko podneo to.
„Svako je podneo teško, neko manje, neko više. Treba da postoji prisustvo policije u školama, posebno nakon jednog ovakvog događaja, ali to je po mom mišljenju lečenje posledica, a ne uzroka, da je to preventivno urađeno, do ovoga ne bi ni došlo. Uvodi sigurnost, ali i podseća na događaj i to ima određenu težinu koju vuče sa sobom. Čuo sam jednog klinca u prodavnici, kaže ne sme da izađe iz prodavnice, pretrči samo do škole, jer se plaši ubice, ta rečenica malog deteta teži tonu, ističe težinu događaja“, kaže Mladenović.
Jedna od povređenih devojaka ostala je bez podlaktice zbog posledica povreda. Čokić kaže da bi opština trebalo da isfinansira njenu protezu.
„To za opštinu Mladenovac apsolutno nije nikakav novac, 50.000 evra, budžet godišnji je 7,5, 8 miliona evra. To je prvi znak pažnje i dobre volje i da se malo smiri cela situacija i da sama opština isfinansira to, jer na stvari koje su mnogo manje potrebne idu silna sredstva“, kaže Čokić.
Marković kaže da lokalna vlast može da osmisli neki program, da vidi kako da pristupi problemu.
„Ja samo vidim pokušaj da se sve ovo zaboravi, zataška… Ovo se ne može zaboraviti, to ne može niko da zaboravi. Da bismo mogli da verujemo jedni drugima, institucijama, moramo da vidimo d aneko ko pogreši snosi odgovornost za to. Zašto je zastareo slučaj kad je uhvaćen sa nožem, u čijoj se fioci izgubio, ko je taj, on je odgovoran. Ovaj slučaj je važan jer pokazuje, i zato sistem neće da skrene medijsku pažnju, jer pokazuje kako je sistem zakazao“, kaže ona.
„Da budete u situaciji da ste sa polovinom meštana sela na istom mestu, da se čuje samo jauk roditelja i govor policije, to je izrazito jeziva situacija i nešto što će ostati svima nama urezano u sećanju dok smo živi“, kaže Mladenović.
