Stanislava Pak, članica Glavnog odbora SNS-a i nekadašnja savetnica za medije Tomislava Nikolića, poslednja je u nizu koja je napustila ovu stranku, nekoliko nedelja nakon što je isti potez najavio Dragan Šormaz, takođe član Glavnog odbora.
Oboje su obrazložili svoje razloge, ali izuzev predsednice Vlade Ane Brnabić, njihove doskorašnje stranačke kolege uzdržale su se od komentara.
Podsetimo, premijerka je optužila Pak da iznosi neistine oko svog radnog odnosa, a potom i na sednici Skupštine Srbije izjavila:
„Ide nam sve bolje, zahvaljujući protestima iz stranke su istupili Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Mi smo sve jači“.
Ali postavilo se pitanje – misle li tako i drugi naprednjaci i zašto oklevaju da se o iznenadnim odlascima pojedinačno oglase?
„Naprednjaci su svesni da unutar njihovih redova postoji veliko nezadovoljstvo i da takvi primeri mogu da podstaknu druge da napuste stranku. Ne treba zaboraviti da je ono što se desilo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ uplašilo čak i njih. I oni shvataju da se atmosfera nasilja i verbalnog građanskog rata na kraju vraća kao bumerang i pogađa sve. Čak i ljudi koji žive svoj život i na neki način se ne zameraju vlasti mogu indirektno da budu pogođeni“, objašnjava za portal N1 Dragomir Anđelković.
Opšte nezadovoljstvo zbog stanja u zemlji postoji kako u društvu, tako i u Srpskoj naprednoj stranci, smatra on.
„Naprednjaci sada pokušavaju da se prave kako se ništa ne dešava. Jedan deo glasača su medijski od svih informacija i pokušavaju da se prave da se ništa nije desilo, kako ti isti ljudi ne bi shvatili da neko konačno počinje da napušta taj brod. Ne samo zato što taj brod tone, već zato što on nije dobar“, dodaje Anđelković.
Na pitanje kako, uz ovakvu reakaciju društva, iko može da smatra da je to dobra taktika, Anđelković odgovara da „kada nemate šta da kažete ljudima, potpuno ignorisanje je jedan put.
„Vučić i stratezi SNS-a se nadaju da će se tresti gora, a roditi miš. Naprosto misle da, ako se prave da problemi ne postoje, oni će se smiriti. Ali mislim da tako neće biti, jer druga strana – narod koji masovno protestuje – neće stati. Protest će doprineti daljem širenju istine i unutar samog SNS-a“, veruje on.
Ipak, Anđelković misli da u ovom momentu, kao i mnogo puta do sada, SNS se nada da će svoje glasače i simpatizere moći da kontroliše.
„Nadaju se da će moći da ih odseku od stvarnosti, usmeriti ih ka Pinku, Hepiju i drugim medijima za hipnozu dok ne prođe kriza. Verujem da im je metod pogrešan, ali ipak treba imati u vidu da su oni tim istim metodom do sada nekoliko puta uspeli, te se nadaju da će im poći za rukom i ovaj put“, kaže.
Da će ovaj put rezultat biti drugačiji, Anđelkoviću govori sama priroda protesta.
„Mislim da su ovi protesti mnogo manje politički, a više društveni. Ranije su obično protestovale osobe koje imaju jasne političke stavove, ali sada je na ulicama prosečan građanin Srbije, koji često nije politički zainteresovan i veruje da ako živi svoj običan život, ništa mu se neće ni desiti. Taj čovek je shvatio da je situacija do te mere kulminirala i atmosfera u društvu je toliko loša da svako može biti ugrožen. Kad se jednom desi nešto kao u „Ribnikaru“, onda ljudi razmisle – u zemlji u kojoj predsednik kaže da je Savamala normalna, a tokom te „akcije“ umre čovek, logično je da se ovakve strahote dešavaju“, podsetio je Anđelković.
Prema njegovom mišljenju, ovo je marš normalne Srbije, a ne političke Srbije i takva energija se teško guši.
„Mislim da je sadašnji put dobar – istrajnost, upornost i smirenost. Bitno je da se Vučićev sistem što više iscrpljuje. Da što više bude Stanislava Pak i Šormaza, da ljudi u policiji i vojsci vide da se ne može pobediti narod, pa da tako i Vučić postane svestan da mora da napravi prave ustupke. On sada nudi lažne ustupke kako bi amortizovao nezadovoljstvo, a nastavio po starom. Smirenost je siguran put iscrpljivanja sistema i njegove demoralizacije, a to će naterati Vučića da počne da popušta“, dodaje Anđelković.
Nezadovoljstvo se primećuje ne samo među ljudima koji protestuju, već i unutar SNS-a, a to se moglo videti na mitingu u petak, objašnjava on.
„Ljudi koji su pratili miting SNS-a rekli su mi da, osim nekoliko prvih redova, gde su stajali partijski aktivisti, i narod i članstvo pokazivali su veliko nezadovoljstvo. Kada su se autoritarizam u društvu, sve lošija ekonomska situacija, nakaradna kulturna politika ukrstile sa tragedijama koje su desile, došlo je do kulminacije ogorčenja u svim slojevima društva“, kaže.
Što se tiče budućnosti bivših članova SNS-a, Anđelković podseća da je „politika stvar prilagođavanja“.
„Neki od njih će, mislim, nastaviti političku karijeru stvarajući svoje političke organizacije, drugi će pokušati da se nekome priključe. U politici ne postoji juče. Sve što može da se ponudi i pronađe svoju ciljnu grupu, to će i da funckioniše. Ne bi čudilo da ljudi koji su bili u SNS-u nastave političko delovanje. Ne treba tu nikome ni zatvarati put, osim ako nije kriminalizovan. Akcenat treba staviti na stvaranje normalne Srbije, gde će se videti šta je ko radio, ali svako ima pravo i da napravi grešku. Treba imati u vidu da je veliki broj građana bio uz taj SNS. Rušenje Vučića biće uveliko povezano sa time da neki ljudi odu iz te stranke, ali ne sami, već da nešto povuku sa sobom i budu spremni da se bore protiv Vučićevog sistema“, tvrdi.
Anđelković dodaje da „Vučić priča o nacionalnoj slozi, a rapsriruje verbalni građanski rat“.
„S druge strane, sad stvarno treba staviti akcenat na jednu vrstu normalne Srbije gde su vrata otvorena svakome ko želi da poštuje zakon. Ovaj protest ne treba da bude ni nacionalni, ni anacionalni, ni patriotski, ni globalistički, ni proruski, ni prozapadni, već sa ciljem da Srbija bude normalna i da u njoj svako može da ima svoj stav“, zaključuje.
