Od početka 2022. zabeleženo je tri puta više incidenata prema Srbima na KiM u odnosu na isti period prošle godine.
Dvostruki standardi zapadnog dela međunarodne zajednice od početka karakterišu njihovu politiku prema rešavanju kosovsko-metohijskog problema. Za jednostrane upade specijalnih jedinica Rosu na sever pokrajine i uvođenje trgovinske blokade na robu iz centralne Srbije, Brisel i Vašington su pozvali „obe strane da se uzdrže od jednostranih poteza i smire tenzije”. Dok su snajperi bili upereni u kosmetske Srbe, pomalo paradoksalno zvuči – na Zapadu su opominjali i Beograd. Privremene prištinske institucije nisu, bar zvanično, kritikovane ni zbog širenja mržnje prema Srbima, zbog čega se svakog trećeg dana beleže etnički motivisani napadi na povratnike, njihovu imovinu ili hramove Srpske pravoslavne crkve. Prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, samo od početka ove godine zabeleženo je tri puta više incidenata prema Srbima na KiM u odnosu na isti period prošle godine.
Ova taktika zapadnog dela međunarodne zajednice traje dvadesetak godina i ranije je gurana pod diplomatski tepih, dok su u Prištini sedeli ucenjeni ratni lideri takozvane Oslobodilačke vojske Kosova koji su bili kooperativni. Međutim, od pre godinu dana, kada je na pokrajinskim izborima pobedio ekstremni pokret Samoopredeljenje, ova zapadna diplomatska mantra je apsurdna jer je Priština generator krize i upravo zahvaljujući albanskoj administraciji pregovori dve strane u Briselu, pod okriljem Evropske unije, odavno se nalaze na respiratoru.
Diplomata Zoran Milivojević kaže da ga to ne iznenađuje posebno posle poslednjeg istupa Miroslava Lajčaka prilikom posete Prištini, da Evropska unija u poslednje vreme, a u vezi s dijalogom i jasnim namerama Prištine, koja ignoriše Briselski sporazum, ne pokazuje da ima neutralni status. Za „Politiku” kaže da EU nije statusno neutralna onako kako joj mandat nalaže i dodaje da se to vidi iz toga što ni sopstvene obaveze proistekle iz dijaloga dve strane ne poštuje.
„Evropska unija je direktno odgovorna što za devet godina nije sprovedena odluka iz briselskog dijaloga o formiranju Zajednice srpskih opština. Sada su ti dvostruki aršini primetniji jer toleriše ponašanje Albina Kurtija i nedostatak prostora i odsustvo nastavka dijaloga, čemu sama kumuje. To znači da je politički pristrasna i ne može se objasniti drugačije nego pritiskom vodećih zemalja u EU, na čelu s Nemačkom, Francuskom i Italijom, državama koje čine Kvintu, da su se opredelile za podršku prištinskoj politici koja se zalaže za platformu priznanja i koja se zalaže da se dijalog isključivo vodi o modalitetima priznanja”, kaže Zoran Milivojević.
A pre nekoliko meseci ministar spoljnih poslova Nikola Selaković upitao je na radnoj večeri, koju je u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN za lidere zapadnog Balkana organizovao visoki predstavnik EU Đuzep Borelj, zašto se podjednako Beograd i Priština pozivaju na smirivanje tenzija. „Šta je to naša strana uradila da bi došlo do tenzija? Jesmo za dijalog, ali je potrebno da se stvari vrate na vreme pre poslednjih dešavanja, pa da sednemo da razgovaramo”, rekao je Nikola Selaković.
Kao razlog zašto Evropska unija bezrezervno podržava gotovo svaki diplomatski potez Prištine, iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da je evidentno da se unija u svojoj politici priklonila Americi i da je to bilo posebno vidljivo kada su pre petnaestak dana u šatl diplomatiji u ovom regionu bili Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak. Navodi i pismo koje je američki predsednik Džozef Bajden poslao Prištini, gde je jasno napisano šta SAD očekuju. „Posle svega je jasno da EU nema dobre namere, da je jednostrana u pregovorima jer doslovno zastupa samo jednu stranu pa nisu ni čudni napadi na Srbe čak ni kada albanski policajci pucaju na ljude na severu Kosova. Na taj način oni ozbiljno dovode u pitanje da li mogu da budu nepristrasni kao posrednici u dijalogu dve strane”, ističe Zoran Milivojević i dodaje da mogu da imaju neke primedbe i da će se u najboljem slučaju zadržati na verbalnim kritikama i to je sve.
Dok iz Vašingtona i Brisela u kriznim situacijama uvek pozivaju da se sve provokacije ili jednostrane akcije moraju izbeći, za Moskvu nema dileme koja strana je odgovorna. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uvek pozove na hitno povlačenje policije sa severa, uz upozorenje da je cilj ovakve akcije Prištine proterivanje Srba iz pokrajine.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da je odavno potpuno jasno da je EU varala Beograd od samog početka briselskog procesa i da je njihov jedini cilj da Beograd prizna nezavisnost Kosova. Za naš list kaže da ga ne iznenađuju dvostruki aršini Brisela i Vašingtona jer oni takvu politiku vode u ovom delu Evrope. „Njihov cilj je da od nas jednostrano izvlače ustupke, a da albanska strana ništa ne da. To je dovelo do toga da je Beograd u velikoj meri izgubio kontrolu nad severom KiM. Problem je što i Srbija ima dvostruke aršine jer s jedne strane javno protestuje zbog toga što rade Brisel i Albanci na Kosovu, ali s druge strane, u svim onim strukturama gde se donose odluke sarađuju s političkim i diplomatskim strukturama iz Brisela na način kako to zapadni deo međunarodne zajednice želi. Nije dobro što Srbija danas u toj igri duplih aršina učestvuje, a onda se ljutimo javno što se tako Brisel ponaša”, kaže Anđelković.
Na pitanje šta bi konkretno sugerisao srpskoj diplomatiji da uradi u pogledu rešavanja kosovskog problema, kaže da nemamo više pravo da ostajemo u okvirima Briselskog sporazuma. „To ne znači da ga mi formalno poništimo, već da sve institucije države Srbije, koje smo imali do pre deset godina na severu, ponovo počnemo da uspostavljamo i da organizujemo naš narod da uz podršku Srbije može sam da se brani, kao što se branio 2011. godine”, kaže Dragomir Anđelković.
Pomalo neverovatno zvuči, ali zapadni deo međunarodne zajednice je uveo sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu optužujući ga, bez konkretnih dokaza, za brojne postupke. Istovremeno, tamo gde je situacija kristalno jasna i gde nema dileme, jer premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti ne poštuje ne samo Briselski sporazum i odbija da formira Zajednicu srpskih opština nego čak i baca pod noge sporazum iz Bele kuće – nikome na Zapadu ne pada na pamet da mu uvede sankcije.
„To nije iznenađenje, jer način kako se ponašaju prema Albinu Kurtiju, kako tolerišu njegove ekstremističke stavove i politiku, pokazuju da, u suštini, imaju isti cilj – a to je nezavisno Kosovo koje bi trebalo da prizna Srbija. To je njihov strateški cilj i od toga ne odstupaju. To je njihova polazna i završna pozicija i u tom smislu ne treba imati nikakvu iluziju da će oni da dovedu u pitanje Kurtija i njegovu vladu, zato što polaze od toga da je Kosovo država i da ima pravo da se tako ponaša, a oni tu lažnu državu podržavaju”, zaključuje Zoran Milivojević.
A Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže nam da politika dvostrukih aršina EU i SAD za cilj ima da se izvrše pritisci na Beograd. „Do sada se mnogo puta pokazalo da ti pritisci nemaju nikakvog efekta na Beograd. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pokazao mudar državnički pristup kada je reč o rešavanju pitanja južne srpske pokrajine. Ovakva strategija zapadnog dela međunarodne zajednice samo je proizvodila nove krize i to možemo da očekujemo. Kada oni pozivaju obe strane da se uzdrže, oni opravdavaju i podstiču akcije Prištine i na neki način ih oslobađaju odgovornosti. Zapad zapravo nije zainteresovan za postizanje nikakvog kompromisa”, kaže Ognjen Karanović.
Milivojević: Da Srbi napuste institucije, okrivili bi samo Beograd
Brisel i Vašington su pozvali obe strane na uzdržanost čak i kada su jedinice Rosu nasilno upale 13. oktobra prošle godine na sever pokrajine i kada je u severnoj Kosovskoj Mitrovici ranjen Srećko Sofronijević (36) iz Zvečana. Na pitanje da li bi isti aršin imali da, recimo, Srbi sa severa odluče da napuste kosovske institucije sistema i da sve vrate na stanje od pre Briselskog sporazuma iz 2013. godine, Zoran Milivojević kaže da bi u tom slučaju za Zapad jedini i isključivi krivac bio Beograd. Gotovo je siguran sto odsto da Berlin, Brisel ili Vašington ne bi spomenuli i optužili Prištinu.
„U tom slučaju Srbija bi bila apsolutno optužena za opstrukciju i za dovođenje u stanje koje onemogućuje dijalog. Štaviše, bila bi optužena da opstruira pronalaženje političkog rešenja. Dakle, sve suprotno od onoga što proteklih godina imamo na stolu. Priština opstruira nastavak dijaloga i sem po koje packe sa Zapada ništa više od toga”, kaže Milivojević. Ukoliko bi se teoretski tako nešto desilo, Milivojević navodi da bi se ozbiljno doveo u pitanje pregovarački proces za Evropsku uniju, zato što je Srbija svoja prva pregovaračka poglavlja otvorila tek potpisivanjem Briselskog sporazuma.
„U tom slučaju na Zapadu bi rekli da izlazak iz kosovskih institucija sistema ne stvara uslove za normalizaciju odnosa i za pronalaženje političkog rešenja. Ali zato kada to uradi Priština, onda se njoj gleda kroz prste. Time bi se definitivno potvrdila pristrasnost EU, koja bi tada definitivno potvrdila da nije statusno neutralna i optužila bi Srbiju da se odriče svega onoga što je godinama bilo postignuto”, kaže Milivojević i dodaje da bi vršili pritisak na Beograd da se vrati na one pozicije i da se nastavi dijalog koji je do sada vođen.
Krstić: Bez SAD i EU ne pomažu ni principi, ni kožne čakšire
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da zamislimo da su Srbi sa severa Kosova i Metohije doneli odluku o osamostaljenju, po formi identičnu onoj albanskoj, za koju je Međunarodni sud u Hagu rekao da nije protivna međunarodnom pravu, dan pošto je tribunal doneo odluku u korist albanske strane. „Da li bi neka Maja Kocijančić, poznata po umirivanju obeju strana u trenutku kada albanska očigledno krši sve evropske norme, smela da zucne? Mogli bismo da ovakve paradokse koji govore o neprincipijelnosti EU nabrajamo do sutra. Naravoučenije: ako imaš SAD i EU iza svojih leđa, ne moraš da poštuješ ni principe ni evropske vrednosti. Ukoliko to nemaš, neće ti pomoći ni principi, ni vrednosti, a ni kožne čakšire”, ističe Nebojša Krstić.
