32.4 C
Belgrade
ponedeljak, 27 juna, 2022

Zapad optužuje Ruse i za zločine u Maliju

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Međunarodna nevladina organizacija „Hjuman rajts voč” optužila je vojsku Malija i „najmanje 100 Rusa” za najveći masakr civila u toj državi Sahela od pojave džihadista 2012. godine. Prema toj nevladinoj organizaciji, u „namernom pokolju nedužnih”, između 23. i 31. marta u mestu Mora, na severoistoku Malija, pobijeno je najmanje 300 nenaoružanih muškaraca. Pomenuta NVO je ove navode, prema saopštenju, zasnovala na izjavama 27 neimenovanih lokalnih sagovornika, stranih diplomata i eksperata za bezbednost.

Predstavnici vojne hunte u glavnom gradu Malija, Bamaku, istovremeno su demantovali „lažne navode o akciji armije protiv džihadista, čiji je cilj da ukalja ugled vlasti”. Režim u Bamaku naveo je da su u borbama protiv džihadista u „leglu simpatizera Al Kaide” pobijena 203 pripadnika radikalnog islama. Bamako pritom nije spomenuo eventualne civilne žrtve. U izveštajima o zbivanjima u Mori agencije AFP i Rojters ističu da nisu mogle nezavisno da provere navode „Human rajts voča”. Misija UN u Maliju istakla je da je „čula” za zlodela u toj varoši, bez daljeg obrazlaganja.

- Advertisement -

U međuvremenu, plastični i opširni navodi „Hjuman rajts voča” o tome šta se pred kraj prošlog meseca navodno desilo u Mori podstakli su zvanični Pariz, Berlin i Brisel da zatraže nezavisnu međunarodnu istragu o „nezabeleženom masakru civila” u Maliju.

Najnovija reagovanja političkih centara moći u EU zbivaju se u periodu masovnog povlačenja trupa Francuske i EU iz Malija nakon neuspeha najveće galske vojne misije u Africi od sukoba u Alžiru sredinom prošlog veka, ocenio je „Mond”. Naime, oštar diplomatski razlaz Pariza i Bamaka kulminirao je u februaru nalogom vojne hunte u Maliju za „momentalno proterivanje francuskih i trupa iz EU” (misije „Serval”, „Barkane” i „Takuba”). Širom Sahela džihadisti već godinama šire uticaj, i to od završetka „arapskog proleća” u Libiji 2011.

Francusko vojno povlačenje iz Malija (država sa oko 21 milion stanovnika) i hitri premeštaj u susedni Niger (bogat uranijumom i zlatom) prate istovremeno pojačana dejstva džihadista širom te besputne zemlje i dolazak stotinak ruskih vojnih instruktora, potvrdio je režim u Bamaku.

- Advertisement -

Posmatrači na Zapadu uvereni su, međutim, da Moskva nije u Mali poslala vojne instruktore, već da je reč o pripadnicima paravojne organizacije „Vagner”, iza koje prema istim izvorima stoji Jevgenij Prigožin, bliski saradnik šefa Kremlja Vladimira Putina. Međutim, firma „Konkord” iz Sankt Peterburga, u vlasništvu Prigožina, za američku agenciju Blumberg demantovala je ovih dana navode o njegovoj umešanosti u zbivanja u Maliju. „Prigožin nema ništa ni sa kakvom privatnom vojnom kompanijom.”

Šta bi nadalje povodom slučaja „Mali” eventualno mogli da preduzmu zvanični Pariz, Berlin i Brisel, ostaje da se vidi. U međuvremenu, komandant francuskih trupa u povlačenju iz Malija, general Loran Mišon, 25. marta je na sastanku s ministrom odbrane te sahelske zemlje, pukovnikom Sadiom Kamarom, ocenio da se „reorganizacija vojnog sistema u Maliju odvija u bliskoj saradnji i dobrim odnosima dveju strana”, preneli su francuski mediji.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti