Svako normalan na kugli zemaljskoj želi da živi u zdravom okruženju, pre svega da ima čist vazduh, čiste reke, livade, šume, planine i da oko sebe ima prirodu koja buja. Ima li išta lepše od toga? Naravno da nema. Ipak, ovo što danas imamo u celom svetu, pa i kod nas u Srbiji, oličeno u lažnim borcima za životnu sredinu veze nema sa borbom za bilo kakvim ekološkim napretkom. Naprotiv, radi se o ozbiljnim agenturama, odnosno agenturnim ispostavama, koje pod plaštom nametanja novog marksizma, ovog puta obojenog u zeleno, za svoj jedini cilj imaju da sahrane privrede onih zemalja kojima nije dozvoljeno da se razvijaju ili da ruše njihove režime ukoliko su neposlušni – kaže Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS u tekstu pod nazivom „Zelena diktatura“.
FOTO: Printscreen/Facebook
– Paradoksalno zvuči da pojedine države koje na svojoj teritoriji imaju po nekoliko hiljada mini hidroelektrana finansiraju te i takve pokrete u drugim državama da se bore protiv izgradnje mini hidroelektrana. Ovi kod nas su recimo protiv mini hidroelektrana, ali su ujedno i protiv izgradnje „Kolubare 2“, pa čak i vetroparkova jer smetaju pticama. Kada ih upita čovek – kako mislite da Srbija proizvodi električnu energiju, njih to ne zanima – nastavlja Đukanović koji smatra da se elokoški pokreti javljaju samo kada je investitor iz Rusije ili Kine.
– Bitno je da se opravda zadatak koji je dobijen, a to je ostaviti Srbiju bez struje, odnosno napraviti je zavisnom od neke druge države.
Đuka opozicionar: Većina u SNS su kukavice i kalkulanti!KO JE IZNOGUD? Đuka oštro po SNS milijarderu!
– Odmah se isti proglašava za neverovatnog zagađivača koji će uništiti životnu sredinu, bez obzira što ti investitori ulažu ogromne sume novca baš u razne vidove zaštite životne sredine. Čudo jedno kako se ti isti pokreti nisu oglašavali kada je recimo američki „US Stil“ bio vlasnik smederevske železare. Nikada ih nismo čuli da su reč rekli protiv bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom, već naprotiv, neki od njih su nas ubeđivali kako osiromašeni uranijum nije „toliko“ štetan – dodaje on. 
– Dok je postojala priča da bi neki zapadni investitor kupio RTB Bor niko nije pominjao potencijalno zagađenje Bora, reke Pek, čitave Timočke krajine i svega što se danas navodi da je navodno zagađeno. Ipak, kako su Kinezi preuzeli Bor odjednom se rodila neverovatna briga za zagađenje, bez obzira na činjenicu da je tokom bivše SFRJ tehnologija u Boru bila deset puta gora i zagađenje je bilo daleko na većem nivou – smatra poslanik naprednjaka.
Đukanović priznaje da je vazduh „nešto zagađeniji“ nego pre, a kao razlog tome navodi da pre ništa nije radilo, pa nije moglo ni da zagadi. Štp će reći, na neki način je opravdao reči premijerke Ane Brnabić, koja tvrdi da se ovde dobro živi pa ljudi imaju vremena da misle o zagađenju.
– Danas kada Bogu hvala fabrike svuda niču i ljudi dolaze do posla, kao i kada imamo daleko više automobila u saobraćaju nego pre deset godina, pa realno je očekivati da imamo nešto zagađeniji vazduh. To nam opet govori da moramo mnogo više da radimo na tome da ljude prebacimo na alternativne vidove energije, poput ugradnje solara, vetroparkova, automobila na struju. Moraćemo puno toga da uradimo da što više gasa dopremamo u Srbiju kako bi privreda mogla da funkcioniše. Ipak, sve su to veliki procesi za koje je potrebno vreme, a da bi ih ostvarili mora i novac da imamo – ističe on.
– Novac možemo da steknemo samo ako nam radi privreda i ako smo nezavisna zemlja. To je ono što mnogima smeta i zato se kao pečurke posle kiše množe ovi lažni ekolozi u vidu nekih novih komunista, ovog puta u zeleno obojenih. Njihov jedini cilj je da u vidu agenturnih ispostava urušavaju neposlušne režime i da učine svaki pomisao da neka zemlja bude nezavisna i samostalna nemogućim. To danas obilato čine i u Srbiji nudeći narodu da umesto rada privrede krene da pase travu i brsti lišće, dok lideri tih pokreta umesto bicikle i trotineta voze džipove i skupocene automobile i to sve na dizel gorivo. Licemerju nikad kraja – zaključuje Đukanović u autorskom tekstu objavljenom na Fejsbuku.
