U selu Vajska nadomak Bača, velika grupa meštana živi od sakupljanja, prerade i trgovine sekundarnim sirovinama. Neki međutim, u tom procesu, otpad nepropisno i pale, zbog čega su mnogi u tom selu zabrinuti za kvalitet vazduha i za javno zdravlje. Pitanjem se za sada bavi samo opštinska opozicija, dok Opština Bač od situacije u Vajskoj duže od dve decenije okreće glavu.
„To su sve Romi. Svi žive od tog gvožđa. Evo gomila gvožđa. Vidio si u dvorištu? Evo, to je sve gvožđe“, kaže nam Joca Petrović, vlasmik firme za preradu otpada, dok nas vozi kroz selo Vajska nadomak Bača, ulicom u kojoj više stotina ljudi živi od sakupljanja i prodaje otpada. Neki zarađuju dovoljno da sagrade i nove kuće.
Petrović se trgovinom otpada bavi decenijama. Firmu je, kaže, gradio korak po korak. U skladište dolazimo nenajavljeni, u poslu zatičemo Jocinog sina Gorana, i unuke. Biznis je porodični, i sve je, uveravaju i pokazuju papire, po zakonu.
„Od 2006. godine smo prijavljeni, imamo 13 radnika u radnom odnosu, redovno plaćamo poreze, doprinose, znači sve kako treba. Znači radim to, imam za to dozvolu da kupujem staro gvožđe, bakar, mesing, aluminijum, stare automobile bez motora“, objašnjava Goran Petrović.
Njihov otpad je uređen i legelan. Međutim, u Vajskoj postoji I druga strana priče. Sa meštanima zabrinutim za kvalitet vazduha, odlazimo na divlju deponiju desetak kilometara udaljenu od sela.
„Mi se sada nalazimo u atarima sela Vajska, na tački gde se spaljuju kablovi kako bi se dobila čista bakarna žica koja se kasnije prodaje otkupljivačima“, objašnjava nam meštanin Milan Adamović.
Kilogram tog metala plaća se između 600 i 700 dinara. Paljenje plastike je prečica da se do njega dođe.
Reporterka N1 na tom mestu je zatekla više metara visok talog ostataka spaljene plastične izolacije. Sve vreme je morala da nosi masku, jer ne samo da je miris izuzetno jak i neprijatan, nego i zato što je nauka u ovom slučaju jasna – nepropisnim paljenjem plastike oslobađaju se dioksini i furani izuzetno toksična jedinjenja, pogubna po zdravlje čoveka.
„Pre nekoliko dana smo imali neku tribinu na kojoj su nam doktori objasnili koje su sve posledice tog spaljivanja, kako dolazi do karcinoma, kako dolazi do određenih kardiovaskularnih bolesti prilikom udisanja samog dima“, upozorava Adamović.
„Meštani negoduju zato što se ovaj problem počeo prenositi u dvorišta ljudi koji se bave paljenjem kablova, i samim tim direktno zagađuju vazduh u selu, i ljudi bukvalno noćima ne mogu da dišu da izađu napolje, rašire veš, smrad je znak da se spaljuju kablovi“, dodaje on.
Goran Petrović priznaje da paljenja kablova ima, i da je taj problem uvek postojao.
„Ali narod od toga živi, i time rade. Više od pola sela se bavi tom delatnošću sakupljanja otpada, čak i ljudi iz sela ima koji nisu romske populacije, rade taj posao, bore se za život, a protiv paljevine mi ne možemo, nisam ja neko ko bi trebalo da kaže ‘e, ne smete paliti, ne smete ovo, ne smete ono’. Ja ne palim“, kaže on.
Vulin: Da za svoje porodice zarađuju na legalan i ekološki način
I tu dolazimo do treće strane priče – do nadležnih, koji duže od dvadeset godina žmure pred situacijom u Vajskoj, priča opozicioni odbornik Zdravko Vulin iz Grupe građana „Moj Bač“, druge najjače političke organizacije u opštini.
„Nebitno od bilo koje stranačke i nacionalne pripadnosti, to je pitanje javnog zdravlja. Romi su naše komšije, Bač je višenacionalna zajednica koja živi u miru, u skladu, već vekovima. Nisu Romi deo problema i divno je i to je jedino moguće i prirodno da oni budu deo rešenja. Ali je potrebno da institucije otvore te mogućnosti i da nađu način da ti ljudi u okviru zakona ne zagađujući životnu sredinu, svoju i svojih komšija i sugrađana, nađu način legalan, zakonski, ekološki da zarađuju za svoje porodice“, poručuje Vulin.
Opština međutim odbija da slučaj paljenja otpada u Vajskoj stavi na dnevni red uz poruku da za to nisu nadležni i da to nije predviđeno budžetom. Tako se pitanjem važnim za javno zdravlje, ali i za ekonomski opstanak stotine ljudi u selu Vajska, za sada bavi jedino opštinska opozicija.
