Predsednik beogradske opštine Palilula, Aleksandar Jovičić, naprednjački kadar Nebojše Stefanovića, uhapšen je, između ostalog, jer mu je u stanu nađeno 350.000 evra, za koje je rekao da je deo ušteđevina, a deo poklon od svadbe. Ironično, onaj koji ga je hapsio, ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, koji nije mogao da dokaže poreklo novca za kupovinu stana, i dalje je na slobodi.
Obračun sa ljudima Nebojše Stefanovića, koji traje u okviru rata naprednjačkih klanova, nastavlja se nesmanjenom žestinom. Kao dokaz za to, jeste i hapšenje mlađanog Aleksandra Jovičića, nekadašnje dike i ponosa Srpske napredne stranke.
Naime, Jovičića terete za primanje mita, kako bi se omogućila nelegalna gradnja u opštini Palilula, a policija koja je pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića, preko najposlušnijeg od najposlušnijih, Aleksandra Vulina, pronašla je u Jovičićevom stanu 350.000 evra.
Ispostavilo se da je Jovičić, trenutno, najslabija karika u naprednjačkom lancu, iako se, želeći da se dodvori vrhovnom vođi, odrekao Stefanovića i glasao za njegovu smenu sa svih partijskih i državnih funkcija.
Ipak, srpska javnost je ostala zapitana kako onda po istom principu nije uhapšen Aleksandar Vulin. Onje svojevremeno rekao da je 205.000 evra za kupovinu stana u Beogradu pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Slučaj je prošao kroz tri tužilaštva i nijedno nije utvrdilo odakle mu novac. Svi postupci protiv njega su obustavljeni.
Podsetimo, Vulin je najpre naveo da je stan platio od prodaje imovine. Zatim je rekao da je stan platio od pozajmice suprugine tetke iz Kanade. Kao dokaz, dostavio je priznanicu s potpisom njegove supruge Nataše na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Potpisa tetke iz Kanade nije bilo.
Agencija je njegove tvrdnje proverila kod Uprave za sprečavanje pranja novca koja je obavestila da nije pronašla da je na račune Vulina, njegove supruge ili prodavca stana uplaćen pomenuti iznos. Da je novac uneo u kešu, morao bi da ga prijavi carini, međutim ni tih podataka nije bilo. Naveo je da je stan isplatio dan nakon overe ugovora i dostavio još jednu priznanicu sa potpisom prodavca stana i adresom u Marbelji u Španiji. Ovaj put nedostajao je broj računa na koji je Vulin uplatio novac.
Naravno, sve je uredno zataškano, i što bi narod rekao “Pojeo vuk magarca”.
No, da ne bi bilo nikakve zabune, mi se samo pitamo, zašto Jovičić odgovara za 350.000 evra, a Vulin ne odgovara zbog “tetke iz Kanade”. Ne zato što branimo Jovičića, već iz čuđenja da su pojedinci za svoje malverzacije zaštićeni odanošću prema Vučiću, dok “sitne ribe” plaćaju ceh. Svakako, ako je Jovičić kriv, onda treba i da odgovara, ali po svemu sudeći, on je počinio neki daleko gori greh – greh prema Vučiću.
Koji tačno, za sada ne znamo, ali znamo da se taj greh u “zlatnom dobu” ne prašta, jer kako se može videti, u vučićevskoj Srbiji je dozvoljeno apsolutno sve, samo ako se ne dovodi u pitanje neprikosnoveni autoritet Aleksandra Vučića.
Da je Jovičić hvalio i divio se liku i delu Vučića poput Tome Mone ili Bakareca, do sada bi bio i milioner, a mito bi bila samo sitni
