Vlast ulaže milijarde evra u beton i asfalt, a štedi na ljudima. Rezime vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke je da imamo desetine kilometara autoputeva, hiljade novih kvadrata više, ali imamo milion stanovnika manje. Za koga sve to gradimo kada ostajemo bez ljudi? Ljudi su najvažniji.
Država postoji zbog ljudi, vlast postoji zbog ljudi. Koliko vredi njiva koju niko ne ore, koliko vredi stan u kojem niko ne živi, koliko vredi škola bez đaka, koliko vredi bolnica bez lekara? Kada iz Srbije ode makar jedan lekar, inženjer, pekar, zidar, tog dana treba da proglasimo dan žalosti, jer nemamo druge koji će ih zameniti – rekla je u intervjuu za Direktno.rs potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Kako posle devet godina vlasti Srpske napredne stranke vi danas vidite Srbiju?
– Srbija je bogata zemlja siromašnih ljudi. Srbija je zemlja koja ima i materijalne i ljudske potencijale, ali ima vlast koja nije u stanju da reši nijedan jedini problem. Imamo vredne obrazovane, stručne ljude koji su stavljeni u drugi plan, a na površinu su isplivali najgori. Pogledajte samo Skupštinu, Vučić je u parlament postavio najgore što Srpska napredna stranka ima.
Sa najgorima se ne mogu postizati dobri rezultati i sa njima se ne mogu rešavati problemi. I vlast je svesna svoje nesposobnosti, ali što je još važnije, vlast zna da su i građani svesni njene nesposobnosti.
Otuda panična potreba da se svakodnevnim medijskim manipulacijama prikrije ta nesposobnost da se reši ijedan jedini problem. Sadašnja situacija sa pandemijom najbolji je pokazatelj. Srbija ima sjajne lekare, izuzetne medicinske sestre i svo osoblje u zdravstvu, ali ima nestručne ljude koji nisu u stanju da organizuju sistem, pride i kalkulante, profitere čak i na tuđoj bolesti i smrti. Cenu nesposobnosti do sada smo plaćali našim novcem, sada plaćamo našim zdravljem i životima.
Vlast se hvali svojim privrednim uspesima i kaže da su vaše optužbe zlonamerne. Da li im zaista zavidite?
– Vlast ulaže milijarde evra u beton i asfalt, a štedi na ljudima. Rezime vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke je da imamo desetine kilometara autoputeva, hiljade novih kvadrata više, ali imamo milion stanovnika manje. Za koga sve to gradimo kada ostajemo bez ljudi? Ljudi su najvažniji. Država postoji zbog ljudi, vlast postoji zbog ljudi. Koliko vredi njiva koju niko ne ore, koliko vredi stan u kojem niko ne živi, koliko vredi škola bez đaka, koliko vredi bolnica bez lekara? Kada iz Srbije ode makar jedan lekar, inženjer, pekar, zidar, tog dana treba da proglasimo dan žalosti, jer nemamo druge koji će ih zameniti.
Najveći nacionalni interes Srbije je da nas ima, a ne da budemo narod koji nestaje. Vlast daje desetine miliona evra narodnih para stranim investitorima da otvore fabrike, da bi u njima taj isti narod radio za 300 evra. Ako već daju novac, zašto ne uslove te investitore da naše ljude plate pristojno, da od tih plata ti naši ljudi mogu da žive? Zar je to toliko teško? Hvale se kako sopstveni narod rentiraju kao roblje.
Probajte da se izmestite iz uloge opozicionara i da se stavite u ulogu savetnika predsednika Republike, šta biste mu savetovali da uradi?
– Svaka vlast je prolazna, a Srbija je večna. Devet godina dajem predloge i savete kako da ova zemlja bude bolja, kako da ljudi u njoj žive srećnije. Devet godina sam bila opozicija vlasti, ali nikada nisam i niti ću biti opozicija Srbiji. Umesto da posluša bilo koji od tih saveta, Vučić se opredelio da gradi mehanizam potpune kontrole svega i svakoga i sada mu se taj mehanizam obija o glavu. Vučić više ne može da uradi ništa! Stvorio je paralelne centre moći, jedan koji predvodi Zvonko Veselinović, a drugi Vučićev kum Nikola Petrović.
Oni se danas javno hvale da su gospodari Srbije i izvrgavaju ruglu i samog Vučića. Ono što Nikola Petrović govori o braći Vučić, nijedan Vučićev politički protivnik nikada nije izgovorio. Vučić se ponašao ne kao predsednik Srbije, već kao stečajni upravnik Srbije, i stvorio je dvoglavu aždaju koja će pojesti i njega. To je najmanji problem. Problem je što će pojesti Srbiju.
Sve vreme govorite i obaveštavate javnost o kriminalu, korupciji i nezakonitim radnjama ljudi na vlasti i ljudi bliskih njima. Stiče se utisak da uživate u tome?
– Radim posao koji bi trebalo da radi policija, tužilaštvo, sudovi, mediji. I iskreno da vam kažem, svaki put mi je muka kada govorim o nekim opskurnim likovima koji su oteli milione od ovog naroda, dok taj isti narod kupuje pelene na komad, lekove na tablu, hleb i mleko ponovo na crtu. Živim za dan kada će umesto mene ovim poslovima da se bave oni koje plaćamo da to rade. Kada ćemo osloboditi Srbiju od njenih tamničara.
Da li su, kao što ste rekli, nesposobnost, nestručnost, korupcija i kriminal stvari koje najviše zamerate ovoj vlasti?
– Ne. Najviše joj zameram što je ponizila sopstveni narod. Naši ljudi su poštovani gde god da odu, samo se u sopstvenoj zemlji ponižavaju i vređaju do krajnjih granica. Svakoga dana ubija se duh ovog naroda, ubija se individualnost i kreativnost, ljudi se bezočno lažu, ucenjuju i pritiskaju. Prostakluk, primitivizam, bahatost promovišu se kao vrednosti, a pristojnost, čestitost, znanje kao mane i nedostaci. To je ono što neću i ne mogu da oprostim ovoj vlasti.
Šta se za to vreme dešava u opoziciji?
– Za mene je u ovom trenutku manje važno šta se dešava na opozicionom spektru, a mnogo važnije ono što se dešava u narodu. A u narodu je vidljiva promena raspoloženja. Ljudi su posle devet godina, uprkos mraku progledali. Sve više ljudi je pročitalo Vučića, kao što prvaci pročitaju bukvar. Sve više ljudi shvata inverziju Vučićevih reči i dela. Sve više ljudi vidi da kada on govori da brani srpske interese, da je neki interes bacio pod noge.
Sve više ljudi shvata da kada govori da se bori za interese naroda, da je neko od bratije potajno oteo milione od istog tog naroda i stavio u džep. Kada Vučić govori o crkvi i slika se sa visokim crkvenim velikodostojnicima, većini ljudi je jasno da pred sobom imaju čoveka koji svakoga dana prekrši 8 od 10 Božijih zapovesti.
Od tuda i njegova neverovatna potreba za svakodnevnim gotovo celodnevnim prisustvom na medijima sa nacionalnom frekvencijom i želja da se ponovo tim ljudima navuče povez na oči. Ova vlast, svima je to jasno, na silaznoj putanji opstaje na inerciji koja usled brojnih udara postaje sve slabija i njen kraj je bliži nego što mnogi to misle.
Sve više ljudi shvata inverziju Vučićevih reči i dela
Izneli ste vašu analizu stanja u narodu, a pitali smo vas o stanju u opoziciji i šta je to što opozicija radi?
– Mogu govoriti u ime Stranke slobode i pravde čija sam potpredsednica. Mi se uveliko pripremamo za „Dan posle“, za dan kada će ova vlast biti srušena na izborima. Istovremeno sa partnerima pripremamo platformu za dijalog sa Evropskim parlamentom o postizanju uslova za fer i demokratske izbore.
Suština je oslobađanje Radio televizije Srbije i formiranje Ministarstva za sprovođenje izbora. I odmah da se razumemo, ne tražimo mi ništa za nas, mi tražimo za građane. Tražimo da građani imaju mogućnost da čuju stavove relevantnih političkih stranaka i da na osnovu tačnih informacija sami donesu sud i sami odluče za koga će glasati. I tražimo da ti ljudi mogu slobodno da glasaju bez pritiska, bez ucena, bez uslovljavanja, bez pretnji. Tragično je što mi za građane Srbije tražimo ono što imaju svi građani u Evropi, sem građana Srbije i Belorusije.
Kako komentarišete izjavu Aleksandra Šapića da je sramota da se stranci mešaju u izborni proces u Srbiji? Da li njega smatrate opozicijom?
– Složila bih se sa tim da je to sramota, ali je to sramota njegova i njegovog partnera Aleksandra Vučića. Oni u sadejstvu nastoje da od Srbije naprave Severnu Koreju. Sam Šapić se godinama trudio da postane privezak vlasti i na njegovu sreću to mu je uspelo. Vučić je izašao iz Šešeljevog šinjela, promenio je nitne i predstavlja se kao nov. Od Šešelja je pozajmio taj isti šinjel, odneo ga na hemijsko čišćenje i sada u njega ubacio Šapića. U političkom smislu njih dvojica se nimalo ne razlikuju.
Da li ste optimista?
– Da. Verujem u svoje saradnike, partnere, u sebe, ali iznad svega verujem u građane Srbije. Sve ima svoj početak i svoj kraj, pa i ova vlast. Jedino što su uspeli jeste da ovom narodu prodaju rog za sveću, ali je ta prevara definitivno otkrivena. Sigurna sam da ćemo se izboriti za normale izborne uslove, a na tim i takvim izborima ovaj režim nema šta da traži. Ti izbori neće značiti samo kraj ovog režima, već početak normalnosti u Srbiji. Normalnost je ono što je Srbiji iznad svega potrebno.
