14.7 C
Belgrade
subota, 15 maja, 2021

VUČIĆEV SARADNIK OTKRIVA: Ukrao je 2 milijarde evra, evo šta se dešava!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Aleksandar Vučić na računu u pekinškoj Bank of China ima 2,1 milijardu evra. Još deset milijardi evra ima na računima u drugim bankama. I, sve mu je malo. Hoće još, zato otima sve što može. Iako je svestan da se igri bliži kraj, ne može da se uzdrži, pljačka javne resurse i privatnu imovinu. Bez straha od zakona i pravde, uzima astronomske provizije na ugovore, kojima zadužuje i nekoliko sledećih generacija. Ugrađuje se čak i u preprodaju vakcina protiv korona virusa. U rekordnom roku postao je najbogatiji politikant u Evropi. Uskoro, kad padne s vlasti, ostaće bez svega. O tužnoj sudbini koja čeka odlazećeg diktatora piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Piše: Predrag Popović

U beogradskom Narodnom pozorištu odigrana je predstava samo za dvoje gledalaca, za Aleksandra Vučića i Dariju Kisić Tepavčević. Za običan narod, to pozorište je preko svog You Tube kanala emitovalo komediju „Gospođa ministarka”.

- Advertisement -

Za razliku od tog dela, u kome nema nikakve sličnosti između korumpirane ministarke Darije i pokondirene ministarske Živke, Aleksandru Vučiću bi bilo korisno da gleda Nušićevu satiričnu dramu „Pokojnik”. Iako je književni ukus brusio na delima vojvode Šešelja, kad bi uložio napor razumevanja, Vučić bi „Pokojnika” shvatio kao predikciju onoga što njega čeka.

Pavle Marić, glavni junak satire Branislava Nušića, greškom je proglašen mrtvim. Nije uspeo da dokaže da je živ, odbacili su ga bivša supruga, rođaci i samozvani naslednici i poslovni partneri. Razgrabili su njegovu imovinu i, naprosto, pretvarali se da ga ne vide, da ne znaju ko je on.

Kako to izgleda u stvarnom životu, Aleksandar Vučić će osetiti na svojoj koži i pre nego što padne s vlasti. Biće dovoljno da se pronese glas da je došlo vreme za kraj, pa da, i pre pravog upokojenja, diktator postane nepotreban teret svima u njegovom okruženju. Bivše supruge, rođaci, kumovi, stranački i poslovni partneri, svi će ga se odreći.

- Advertisement -

Nušićev junak se na kraju pomirio sa sudbinom, zauvek je napustio Srbiju. Za Marića, to je bilo iznuđeno rešenje, a Vučiću je to jedina nada za opstanak na slobodi. I on je svestan da u Srbiji neće biti mesta za njega. Nigde, osim u zatvoru.

Upravo zbog toga, Vučić je opasan. Dok se drugi političari, štetočine iz aktuelne vlasti jednako kao i opozicionari, bore za vlast, novac, poslovne kombinacije, društveni status i sve moguće privilegije, samo se Vučić bori za goli život. Srbija je zemlja čuda, u njoj je sve moguće, ali ne i da aktuelni diktator ikad više normalno prošeta ulicama Beograda, da ode u pozorište ili na stadion, u bioskop ili restoran, pa čak ni u Skupštinu ili neki televizijski studio, ako pokuša da se, kao opozicionar, bavi politikom. Gde god krene, naići će na žrtve svojih pljački i prevara, od čijeg osvetničkog besa niko neće moći da ga odbrani.

S vlasti, svi Vučićevi putevi vode u zatvor. A, on, slab i uplašen, ne može da izdrži ni jednu noć u ćeliji. Zato pokušava na sve načine da odloži suočavanje s neizbežnom sudbinom. U panici, udara po opozicionim liderima i medijskim kritičarima, ali i po svojim partijskim kolegama.

Da ne bi prošao kao Pavle Marić, Aleksandar Vučić svakodnevno dokazuje da je živ i opasan. Neprestano je pred televizijskim kamerama. Gde god putovao, sa sobom vodi ekipu Pinka. Bio je na sahrani mitropolita Amfilohija, zatim u tajnim odajama Emanuela Makrona i na rođendanskoj žurki pobratima Bin Zajeda.

Sa svakog od tih događaja, u ekskluzivnim intervjuima, slao je iste poruke. Opisivao je sebe kao picoustog pedera, ludaka, debelog lopova i diktatora, a za svoju mamu Angelinu je tvrdio da je “matora kurvetina”. Nijednom nije propustio priliku da izvređa urednike i novinare Magazina Tabloid, nazivajući ih reketašima, kojima on, eto, nikad neće platiti reket. Ne može da smisli neku kreativniju laž, pa se drži mantre o reketiranju, iako i sam zna da niko iz našeg Magazina od njega ne bi uzeo ni lek. Ne bi mu ga ni dao.

Sa istom strašću Vučić se obračunava s opozicionarima i ljudima iz svog okruženja. Na poslednjem putovanju u Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein osmislio je kampanju protiv Dragana Đilasa, koga je optužio da je deo novca sakrio na Mauricijusu. Kompromitujuću akciju predvodile su redakcije Večernjih novosti i Pinka, koje su objavile da Đilas ima 67,9 miliona evra na 53 računa u 17 država. Svi režimski mediji su objavili faksimile dokumenata na kojima se nalazi ime Dragana Đilasa, nazivi njegovih firmi i banaka, sve s brojevima računa i iznosima novca koji je na njima deponovan.

Istu vrstu dokumenata, samo s drugim imenima, poseduje i redakcija Magazina Tabloid. Na jednom od njih piše da Aleksandar Vučić na računu broj 7203331945208262100 u pekinškoj Bank of China LTD ima 2.124.256.000 evra. U istoj banci, na računu firme “Asomacum”, za koji je ovlašćen Andrej Vučić, nalazi se 399,972.653 evra.

Podaci, koje su nedavno objavili izvori iz američke obaveštajne zajednice, pokazuju da su braća Vučić iz Srbije izneli desetostruko više novca, čak 25 milijardi evra. Američke službe dobro znaju svaki njihov račun u svakoj banci, kako u Bank of China, tako i u Abi Dhabi Commercial Bank. Kad dođe vreme za svođenje završnog računa, jednim klikom miša biće blokirani svi računi bratije Vučić.

Taj trenutak je sve bliže, toga je svestan i šef naprednjačkog kartela. Aleksandra Vučića su uznemirila dva signala. Prvi je otkrovanje istine o smrti Vladimira Cvijana. Vučić je uveren da je Cvijan Amerikancima dao dokumente i informacije o dogovoru koji je postigao s Darkom Šarićem, a koji direktno udara na interese američke službe za borbu protiv narko trafikinga DEA. Drugi signal stigao je, istim povodom, od Tonija Blera, čije lobističke i savetodavne usluge Vučić plaća 200.000 evra mesečno.

Kad je Magazin Tabloid otkrio da je Cvijan mrtav od januara 2018. godine, Vučić je rekao da je to urađeno kako bi se pažnja javnosti preusmerila s afere Đilasovih računa na Mauricijusu.

U tu budalaštinu niko ne veruje, ali Vučiću to nije ni bitno, plasirao ju je za potrebe domaće javnosti. Mnogo važniji spin pustio je preko nedeljnika Vreme, kroz intervju s Nebojšom Trbovićem, bivšim pripadnikom Bezbednosno-informativne agencije i policijskim inspektorom.

Trbović je nadugačko analizirao odnose u MUP-u Srbije i podzemlju. Svakom rečenicom abolirao je Vučića i za saradnju s mafijom optužio Nebojšu Stefanovića i Dijanu Hrkalović. Iako i vrapci u Jajincima znaju da njih dvoje, do juče, ništa nisu radili mimo Vučićevih naloga ili odobrenja, bivši inspektor je zaključio da je na proterivanje Hrkalovićke iz MUP-a presudni uticaj imala DEA.

– DEA ima svoje operativce i tajne islednike sa sedištem u Beogradu. Njihov zadatak je bio da kontrolišu rad srpske policije, uglavnom na sprečavanju trgovine i transporta narkotika u Evropsku uniju. Oni su se prevashodno bavili takozvanim kontrolisanim isporukama. Primera radi, kad bi DEA dobila informaciju da neka isporuka kreće iz Soluna ka Zapadnoj Evropi, njihov zadatak je bio da u saradnji sa našim službama obezbede da ta pošiljka bez problema prođe kroz Srbiju. U tom svom radu, DEA je došla do dokaza o kontaktima Dijane Hrkalović sa određenim narko-grupama i o tome su obavestili naše organe. Tog istog trenutka ona napušta MUP, Vučić ćuti, a jedino joj Stefanović zahvaljuje na dosadašnjem radu – rekao je Trbović.

Pokušaj prebacivanja odgovornosti s Vučića na Stefanovića i Hrkalovićku nije bitan, ne za ovu temu. U toj priči najvažnija je “nadogradnja”, koju je Trbović izvršio optužbom da DEA sprovodi “kontrolisane isporuke” droge, koju plasira u zemlje Evropske unije, i to u saradnji sa srpskim državnim organima, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Tako teška optužba nije prošla neprimećeno. Vučić je, posrednim kanalima, upozoren na taj pokušaj kompromitacije DEA. Iako se o saradnji DEA, FBI i CIA s narko kartelima zna mnogo – na tu temu su objavljeni brojni tekstovi, dokumentarni i igrani filmovi, kao i svedočenja bivših agenata tih službi – to je uvek ostalo na nivou spekulacija, neke vrste javne tajne.

Međutim, izjava bivšeg pripadnika BIA i MUP-a u američkoj obaveštajnoj zajednici, pa i u političkom vrhu shvaćena je kao Vučićeva pretnja da će, preko posrednih svedoka kakav je Trbović, otkriti ulogu DEA na globalnom tržištu narkotika.

Da je preterao, Vučića je upozorio Toni Bler. U kratkom telefonskom razgovoru Bler ga je obavestio da više nije u mogućnosti da zastupa njegove interese u Vašingtonu i Londonu. Kao razlog za najavu prekida saradnje bivši britanski premijer je naveo Vučićevu odluku da nastavi spornu saradnju s Kinom, a tek usput je pomenuo da se “nada da će Srbija uspostaviti bolju i iskreniju saradnju s američkim obaveštajnim službama i da će izbegavati konfliktne situacije do kakvih dolazi usled neistinitih optužbi o njihovoj umešanosti u šverc droge”.

Na kraju, dogovorili su se da konačnu odluku o prekidu ili nastavku saradnje donesu na sastanku koji bi trebalo da imaju do kraja aprila.

Vučić je dobro shvatio poruku. Nivo ozbiljnosti je procenio, kao i sve ostalo, količinom novca koji je u igri. Ako je Bler spreman da se odrekne 200.000 evra, koliko mu se svakog meseca plaćaju lobističke usluge, znači da ima ozbiljne razloge za distanciranje. Vučić o tome ne sme javno da progovori, ne želi da se pročuje da ga i Bler tretira kao pokojnika, koji već zaudara, oko sebe širi neprijatni miris poraza.

Ipak, Vučić ne može da se zaustavi. Pohlepa mu je jača od straha. “Vašingtonskim sporazumom”, koji je potpisao pred Donaldom Trampom, preuzeo je obavezu da prekine poslovnu saradnju s Kinom. Da će to izvršiti javno je obećavao i predstavnicima administracije Džoa Bajdena, kao i mentorima iz Evropske unije. Jedno je govorio, drugo je radio. A, šta radi opisano je u poslednjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta, u kome su protiv Vučića glasali i njegovi dosadašnji koalicioni partneri iz Nemačke.

Kap je prelila čašu kad je Srbija potpisala ugovor s Kinom o kreditu od 3,2 milijarde evra za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

U tom ugovoru je sve sporno. Posao vredi dve milijarde evra, a ugovorom se Srbija zadužila za 3,2 milijarde evra. Već to je dovoljno za osnovanu sumnju da je u pitanju klasična korupcija.

Pored toga, nema objašnjenja zašto za taj projekat Srbija nije uzela novac iz fondova Evropske unije. S obzirom da EU tu vrstu poslova subvencioniše sa oko 80 odsto sredstava, Srbija bi, čak i po naduvanim cenama, preuzela obaveze da vrati oko 400 miliona evra.

Umesto toga, Vučić je insistirao da se od Kine uzme kredit, skuplji za gotovo tri milijarde evra. Jasno je, tako je odlučio da bi proviziju strpao sebi u džep ili na onaj račun u Bank of China, gde već ima 2,1 milijardu evra.

Nastavak otimačine i izbegavanje odgovornosti za sva zla koja je naneo Srbiji, Aleksandar Vučić može da obezbedi samo opstankom na vlasti. Taj zadatak ne može da ispuni samo torturom normalnih građana, progonom opozicionih lidera i nepodobnih novinara, mora i da članovima svog kartela dokaže da je živ. Živ i opasan.

Po stoti put je najavio obračun s mangupima iz svojih zločinačkih redova. Pošto ne sme da pominje konkretna imena, morao je da se zadovolji licitiranjem broja potencijalnih žrtava. Na spisku se nalazi dvoje ministara, troje članova Predsedništva Srpske napredne stranke, šestoro članova Glavnog odbora, dva direktora državnih preduzeća i tri predsednika opštine.

– SNS je velika partija, zato ćemo videti ko je kukolj u našim redovima i suočićemo se s njima. Nemojte imati nikakvu sumnju da će biti procesuirani svi iz rukovodstva stranke koji su se ogrešili o zakon i činili zlo. Odstranjivanje i hapšenje mogu da očekuju svi koji su se, koristeći SNS kao paravan, okoristili na nezakonit način ili sarađivali s kriminalcima i pružali im zaštitu. U ovoj zemlji nema zaštićenih. Šta hoćete da vam kažem, da su svi u SNS cvećke? Pa nisu, ali veliki broj dobrih ljudi je tu. Kada tužilac bude podigao optužnice protiv tih ljudi, čućete njihova imena. Svakako će tu biti ljudi koji su iz SNS. Nisam srećan zbog toga, ali sam srećan jer nema zaštićeni – tvrdi Vučić.

Prateći taj ton, Vučićeve pretnje ponavljaju njegovi odani paraziti. Od Miloša Vučevića i Milenka Jovanova, pa do Bilje Pilje i Sandre Božić, svi su zgroženi što čak i u SNS ima onih “koji ne dele snove predsednika o modernoj i pravednoj Srbiji”, nego glume kvazielitu i zloupotrebljavaju vlast. Kad god Vučiću za takvu trku zatrebaju konji, mnogi naprednjaci požure da se postroje pred njim, ali samo Vladimir Đukanović dođe spreman, osedlan. Tako i sad, Đukanović najglasnije i najdirektnije tumači Vučićeve misli: “Banda Veljka Belivuka nije mogla da radi sve što je radila, a da nije imala ozbiljnu logistiku naših ljudi. Da, ljudi iz naše stranke.” Vučiću je korisna bizonska samokritika, ali za najteže udarce neophodna je najteža močuga. Dakle, Šešelj.

Vojislav Šešelj, aktuelni Vučićev potrčko, kome je Vučić bio potrčko, pre nekoliko dana objavio je knjigu o bivšem Vučićevom potrčku Nebojši Stefanoviću. Pod šešeljevskim naslovom „Smrdljiva slina s lažnom diplomom Nebojša Stefanović” objavljeni su transkripti radikalskih medijskih nastupa i skupštinskih govora u kojima su kritikovali, klevetali, vređali i optuživali ministra odbrane. Među tekstovima, rasutim na 995 stranica, ističe se predgovor, koji je potpisala Vjerica Radeta.

– Nekome ko je dobro poznavao Nebojšu Stefanovića kao najvećeg poltrona i uvlakača teško je shvatiti da se taj mali Vučićev poslušnik pretvorio u takvog monstruma. Doduše, to je logičan put poltrona. Poltron je uvek poltron, pitanje je samo kako ga ko dresira i potčinjava. Funkcije koje mu je neopravdano dao Aleksandar Vučić Nebojši Stefanoviću više nisu dovoljne. Osetio je velike pare, probahatio se, oboleo od pohlepe i više ne zna ni kud udara. Može da zaustaviti samo ozbiljna istraga protiv njega, a onda, naravno, i odgovarajuća sudska presuda. Elemenata za ozbiljnu osudu ima, to vidi svako ko se imalo bavi javnim životom u Srbiji. Nije teško sabrati dva i dva. Sabrao je i Vučić, nejasno je jedino što glasno ne izgovori rezultat. Još uvek. Nebojša Stefanović ostaće upamćen i po organizovanju kriminalaca u predizbornim kampanjama. Njegovi ljudi su sejali strah po gradovima u Srbiji i kad god bi im palo na pamet tukli političke neistomišljenike. Iskusili su to i aktivisti Srpske radikalne stranke kada je Nebojša poslao u Zaječar svog batinaša Zvonka Veselinovića, koji se vozio u džipu bez tablica i napadao aktiviste drugih stranaka. Pomagači Nebojše Stefanovića u prljavim poslovima po Srbiji bili su i Velja Nevolja i njegovi pajtosi. Podmetnuo ih je čak i u Vučićevo obezbeđenje, pa sad mediji kojima je, kao i Nebojši, gazda u Americi, mašu tim fotografijama, kao i fotografijama Vučićevog sina Danila sa tim opskurnim likovima, koje tim, sada njegovim zaštitničkim medijima, dostavlja upravo Nebojša Stefanović, po čijem nalogu su i koristili svaku priliku da se slikaju sa Vučićevim sinom – napisala je Radeta ono čime je Šešelj hteo da dokaže lojalnost svom aktuelnom gospodaru Vučiću.

Kompletna javnost, uključujući i naprednjake, uverena je da Vučić u vrhu liste za odstrel ima napisano ime Nebojše Stefanovića. Vođa već mesecima vodi političku i medijsku kampanju protiv svog učenika i sledbenika, ali nije odmakao dalje od kompromitujućih naslova i uvreda kojima ga zasipa preko Šešelja.

Najbliže mu se primakao hapšenjem Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Na tome je stao. Vučićevu slabost primećuje i Šešelj. Izokola, glumeći naivnost i neobaveštenost, Šešelj se javno čudi ko štiti Stefanovićevog venčanog kuma Aleksandra Papića. Dok je Goran Papić u pritvoru zbog toga što je nezakonito omogućio da policija vrati oduzeti automobil Marku Miljkoviću, Šešelj Aleksandra Papića optužuje da je bio zadužen za vezu s Veljkom Belivukom. Ta informacija se provukla kroz režimske medije, u kojima je kao politički zaštitnik kriminalne grupe Velje Nevolje identifikovan izvesni A.P, a onda su ekspresno izbrisani i ti inicijali. I Šešelju je, naravno, jasno da to medijima nije mogao da naredi niko drugi do glavni urednik Vučić. A, to je uradio kad mu je zaprećeno da se ne igra s vatrom, mogao bi da se opeče.

Vučić istovremeno vodi drugu, još komplikovaniju vrstu napada na Stefanovića. Uz pomoć Veselina Milića, šefa beogradske policije, čisti MUP od kadrova bivšeg ministra. U tu svrhu Vučić najavljuje odstranjivanje i krivično procesuiranje 21 funkcionera MUP-a. Sličan proces traje u Srpskoj naprednoj stranci. Operativno, taj zadatak sprovodi Vladimir Đukanović, koji lobira kod naprednjaka iz beogradskih odbora SNS-a, malo uz obećanja da će biti pomilovani, malo više uz pretnje raznim vrstama sankcija.

Nesposoban, lenj i destruktivan, Vučić nikad nije mogao da kreira ništa korisno i dobro, ali zato je uvek bio posvećen spletkama. Otkad je SNS došla na vlast, Stefanović je izvršavao Vučićeve naloge, reketirao je sve na koga bi vođa upro prstom. Još u to vreme, dok je Stefanović mislio da idila traje, Vučić mu je pripremao klopke. Puštao ga je da uzima provizije i mito od građevinskih investitora i sličnih biznismena. Od mnogih obećanih poslova nije bilo ništa. Vučić je uzeo svoj ušur, pa izvršio sabotažu. Na taj način je pripremio uslove za akcije koje sad sprovodi. Sad Đukanović zove iste te investitore i uverava ih da ih je prevario Stefanović, na svoju ruku i za svoj račun. I oni pametniji, koji shvataju igru, pretvaraju se da veruju u Vučićevu nevinost, pa se distanciraju od Stefanovića.

Vučić je nameravao da iskoristi i Aleksandra Šapića za deratizaciju SNS-a od Stefanovićevih kadrova. Po planu, Šapić je trebalo da preuzme naprednjački gradski odbor i kandiduje se ispred SNS-a za gradonačelnika Beograda. Ideja nije odbačena, ali Vučić ne krije da sumnja u Šapića. Postoje ozbiljni razlozi za sumnju. Stefanović je pre tri godine izašao u susret Šapiću, posle hapšenja dvojice građevinskih inspektora s Novog Beograda. Izgleda da je Šapić više duguje Stefanoviću, nego što očekuje od Vučića. Ni njemu se ne žuri da uskače u voz koji se nalazi na pogrešnom koloseku. Pored toga, ni Andrej Vučić nije oduševljen idejom da se Šapiću prepusti upravljanje najvećim i najuticajnijim naprednjačkim odborom. Uvek sumnjičav, kao Tom Hejgen, Andrej ne veruje Šapiću iz sto razloga, među kojima je i onaj koji se odnosi na njegovu višegodišnju saradnju s Draganom Đilasom.

Sve Vučićeve spletke, ma koliko bile opasne, ne dotiču Stefanovića, ne dovoljno da bi javno reagovao. Zasad, on se brani ćutanjem. Tako se ponaša i Dijana Hrkalović. Prošle jeseni, kad je već krenula hajka na nju, Hrkalovićka je odbranila doktorat, a nedavno se zaposlila u jednoj beogradskoj srednjoj školi. Živi normalno, kreće se bez pratnje, zaštićena samo dokazima o kriminalu i korupciji bratije koja je sve ređe proziva u medijima.

Iako Aleksandar Vučić varniči na sve strane, preti i spletkari, Stefanović i Hrkalovićka ga već tretiraju kao Pavla Marića, kao pokojnika. Vučić je ušao u poslednji čin svoje drame. Stiže vreme za spuštanje zavese, a aplauz će se čuti kad on ode sa scene.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti