“Očekivali ste?” Nismo, zapravo sve je već viđeno. Gomila manipulacija, ludila i pre svega – bezakonja, samovlašća i rušenja Ustavnog poretka. Pa da krenemo redom.
Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije donet je 2007, a dopunjen 2012. Članom 3., stav 2., pomenutog Zakona osnovan je Savet za nacionalnu bezbednost, baš isti taj kojim je posle više odlaganja najzad predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Član 6. Zakona, precizno navodi ko su članovi Saveta za nacionalnu bezbednost, a to su: “predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktori službi bezbednosti”.
Dakle, ministar odbrane, Nebojša Stefanović, kao i direktor BIA, Bratislav Gašić, zakonski su članovi Saveta za nacionalnu bezbednost i morali su biti prisutni sednici Saveta, po sili Zakona, oni, kao i ostali sa gornjeg spiska, a da li su bili prisutni i ko je sve bio prisutan – samo pretpostavljamo.
Tako je Aleksandar Vučić najzad ispunio barem jedno svoje obećanje – “šokirao je Srbiju, Evropu i ceo svet”, kada je ponovo, još jednom u nizu svojih medijskih nastupa, pokušao da izmanipuliše razlog za neprisustvovanje Stefanovića i Gašića potonjoj konferenciji za štampu.
“On je direktor Biroa, ne Saveta. Očekivali ste i Batu Gašića onda?”, usledio je nastavak Vučićevih medijskih manipulacija.
Već pomenuti Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, članom 12. uređuje sastav pomenutog Biroa, a čine ga: “direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta, a po pozivu mogu da učestvuju predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije, Republički javni tužilac (sic!), direktor Uprave carina, rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija”.
Dakle, ministar odbrane Nebojša Stefanović, po gore pomenutom Zakonu, nije direktor Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Postavlja se pitanje, da li je odlikaš Pravnog fakulteta u Beogradu uopšte ikada pohađao taj fakultet, ili je kao i svi iz njegovog okruženja, diplomu dobio na poklon, ili ne daj Bože kupio, jer ovakvo nepoznavanje zakona na snazi mogu da ispolje samo kvazi pravnici?
Ili je stvar otišla mnogo dalje, u pravcu zloupotrebe funkcije, uvođenja samovlašća i hibridne diktature uvezane sa diktatima domaćeg i stranog političkog kriminala i klasičnog podzemlja?
Nema nikakve sumnje, isplivalo je sa TV ekrana, “ćeraju se”, a otprilike znamo i čime, a izgleda znaju i DEA, CIA i FBI i ko zna još ko. Snažne su indicije da je Vučić u dubokoj krizi opstanka, jer je sada svima potpuno jasno da je njegov odlazak sa vlasti vezan i za moguću mnogostruku krivičnu odgovornost i gubitak slobode, a u takvom raspletu njegov odlazak bi bio i odlazak cele Vlade po istom osnovu.
Reklo bi se da Stefanović igra na dve opcije, ili da se dogovore, što s obzirom na Vođin ranjeni hiper ego možda nije moguće, ili da postane svedok saradnik nove vlasti, što se čini realnijim.
Kako god, Stefanović i Hrkalovićka ga izgleda drže u šaci, a Vođa diže dimnu zavesu dok se danima grozničavo cenkaju. Bez obzira na ishod ove borbe za opstanak, kod Stefanovića i njegovih po svemu sudeći moćnih američkih partnera nalazi se “životno osiguranje”, indikovanih na hiljade navodno kompromitujućih razgovora i dokumenata o mogućim prisluškivanim kriminalnim aktivnostima predsednika, članova njegove porodice i članova Vlade i njihovim vezama sa podzemljem.
Nemojmo zaboraviti da je svojevremeno i general Perišić američkoj “braći” odneo neke tajne podatke, a ista sudbina je zadesila nekoliko diskova bivše DB koji su po izjavama svedoka insajdera završili u američkim rukama, navodno sa svim ključnim podacima o mreži saradnika, aktivnostima, vezama sa podzemljem i sličnim pikanterijama koje su bile vezane za period prve vladavine crveno-crne koalicije i JUL-a. Milošević je to platio glavom.
Izgleda da se istorija ponavlja u drugoj vladavini crveno-crne koalicije i JUL-a.
Posebno treba primetiti da ni drugi najvažniji Vučićev vojnik, Bratislav Gašić, takođe nije prisustvovao konferenciji za medije. Ne bih rekao da se radi o balansiranom pristupu predsednika Srbije i manevru za anesteziranje javnosti, nema Stefanovića, neće biti ni Gašića. Pre će biti da Vođa počinje i u njega da sumnja, jer setimo se – Hrkalovićka je upravo Gašićev “proveren” kadar, koji navodno sve vreme radi o glavi predsedniku i njegovoj porodici. Imao bi i Gašić šta da kaže, zašto je i sa kojim ciljem i zadatkom odaslao Hrkalovićku i ako je to bio propust, da li snosi odgovornost za tako katastrofalan propust?
Ni drugi “proveren” Gašićev kadar nije bio prisutan na konferenciji za medije. Ministarka pravde, Maja Popović, nije se pojavila da proba da nam objasni koje su to proceduralne zakonske prepreke dva puta odlagale sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i otkud svi tajni podaci iz istraga koje se vode završavaju na naslovnim stranama pro-režimskih medija. Ima li tu propusta Ministarstva pravde i već pomenutog Gašića?
“Rekao je da ako postoji dokaz da je Nedić, ali i ministar Stefanović, Vulin, ili on lično počinio krivično delo, svi biti gonjeni, ali da to ne moze biti zasnovano na “čapras-divanu”, već samo na istini i činjenicama”.
“Ovo što se desilo ne sme više nikada nikome da se desi u Srbiji”, poručio je Vulin.
Dokaza ima u izobilju i potpuno su javni i dostupni. Trenutno, ovo se ne dešava nigde u demokratskom svetu, da neko sa ovolikom količinom afera i protivzakonitih dela još uvek opstaje na vlasti, osim ako ne uzmemo u obzir dobro poznate istočne ekstreme.
Bilo kako bilo, ova vlast je krenula put propasti i izgleda će se urušiti iznutra, što je i logično, s obzirom na temelje na kojima počiva. Iza nje će ostati propast kakvu Srbija još nije doživela, mada ju je Milošević doveo veoma blizu sadašnjeg stanja. Njegovi naslednici i baštinici su se pokazali više nego dostojnim jahačima započete apokalipse.
Najveća odgovornost za sadašnje stanje je na bivšim političkim nosiocima Petooktobarskog prevrata, od Koštunice do Tadića i svim njihovim sadašnjim derivatima i nuspojavama, koji se nisu snašli u obnovi i izgradnji zemlje, već su preuzeli nasleđeni Miloševićev kriminalni milje i unapredili ga, da bi ovaj naš današnji doveo do kriminalne, Ustavne, finansijske i zdravstvene katastrofe.
U oslobođenoj Srbiji odgovaraćete pred narodnim sudom, u skladu sa činjenicama i dokazima, a toga izgleda ima napretek i na “sigurnom”. Zato je ustanovljena institucija “zaštićeni svedok-saradnik”.
Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a
Citat iz članka:
Postavlja se pitanje, da li je odlikaš Pravnog fakulteta u Beogradu uopšte ikada pohađao taj fakultet, ili je kao i svi iz njegovog okruženja, diplomu dobio na poklon, ili ne daj Bože kupio, jer ovakvo nepoznavanje zakona na snazi mogu da ispolje samo kvazi pravnici?
*****
Laž koja se širi deceniju i više…
Vučić je bio najbolji student generacije,
to nije istina,
to je još jedna od milion vučićevih laži…
Kako je Vučić mogao biti najbolji student generacije
kada je studirao preko šest godina?
Studije prava trajale su četiri školske godine.
Vučić je upisao Pravni fakultet u Beogradu 1988. godine,
a završio ga je 1994. godine polovinom novembra mesecu.
Dakle, Vučić je studirao duže od šest godina,
to jeste, fakultet nije završio u roku.
Ako im je on bio najbolji,
na šta su ličili ostali studenti iz njegove ’88?
Kako je onda on mogao da bude student generacije?
Koje generacije?
NASTAVAK
Još malo interesanth informacija o najboljem studentu generacije…
Poslanik Žarko Jokanović je još 1993. u Skupštini Srbije javno izneo da su Vučiću kao kadru SRS-a pred svaki ispit unapred slata sva tri ispitna pitanja.
On je iz knjge od 500 ili 1000 strana čitao i učio gradivo napisano na nekoliko stranica knjige kao u prvom osnovne škole.
Vučiću treba oduzeti lažnu diplomu…
Vučić je po obrazovanju srednjoškolac
sa završenom Zemunskom gimnazijom.
„PRAVNIK“ vučić
KRŠENjE USTAVA i UZURPIRANJE VLASTI
„PRAVNIK“ Vučić, (6. 3. 2017. godine)
Predsednički kandidat o ustavnim ovlašćenjima predsednika u odnosu na vladu.
Ustavni posao predsednika države je da kontroliše vladu.
„Kontrolisaću vladu, to je ustavni posao predsednika, ali ću joj i pomagati kad je teško.“
Međutim, takve odredbe nema u Ustavu Srbije.
Prema članu 112 Ustava nadležnosti predsednika republike su da:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrši i druge poslove određene Ustavom.
U nadležnostima predsednika nigde nema ni reči o tome da mu je posao i obaveza “da kontroliše vladu”.
Ni pažljivo čitanje Ustava Republike Srbije nije dalo rezultate po ovom pitanju
– nigde ne piše da je posao predsednika da kontroliše vladu Srbije,
pa ni u zakletvi koju predsednik polaže pred Skupštinom prilikom stupanja na dužnost.
Ni u članu Ustava koji govori o odgovornosti vlade (član 124) ne piše da je posao predsednika države da kontroliše Vladu. Naprotiv, tu izričito piše da je vlada “odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave”. Dakle, Skupštini, a ne predsedniku.
Sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević jasno kaže:
“To je koješta, to su gluposti. Napišite to slobodno.
To niti piše u Ustavu, niti može da piše u Ustavu, ako je on ovakav kakav jeste danas.
Sva vlast, politička pre svega, koncentrisana je u rukama vlade.
Ne predsednika vlade, ne Vučića kao predsednika vlade, nego čitave vlade – vlada je kolegijalni organ, a ne individualni. Međutim, Vučić je pretvorio vladu u individualni organ, i on ono što naumi, bude i odluka vlade. On tako misli da predsedava republikom, ali neće moći, jer predsednik Republike nema pravo da kontroliše rad Vlade”, kaže Ivošević.