Ljudi moraju da razumeju da samo jedan dan zaključavanja Srbiju košta oko 190 miliona evra. To su velike pare, zato smo se trudili da ne idemo sa najtežim merama – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokušavši očigledno da opravda jače mere koje je doneo Krizni štab.
Posle ove predsednikove izjave, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je ponovivši Vučićeve reči, pokušao da pojasni javnosti zašto se “tako žestoko protivi predlozima da se zatvore Beograd i Srbija na 10 dana“.
– Predsednik je rekao da jedan dan potpunog zatvaranja košta Srbiju 190 miliona evra! Dakle deset dana blokade koju su nam predlagali koštala bi nas skoro dve milijarde evra!? Zato svi koji predlažu nove restrikcije prvo da kažu odakle ćemo da finansiramo plate i štetu koju bi kompanije pretrpele.
Dakle, poštovanje postojećih epidemioloških mera i VAКCINACIJA! I da privreda radi. To je put da se uspešno izborimo sa epidemijom – napisao je Vesić na svom Instagramu.
Međutim, pošto ove cifre koje su pomenuli i Vučić i Vesić zvuče prosto neverovatno i laiku, proverili smo sa ekonomistom koliko su i da li su realne.
Redovni profesor ekonomije Tehnološko-metalurškog fakulteta BU i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije Petar Đukić za Direktno.rs kaže da nikakvog smisla nema davati takve procene, prvo što su neutemeljene i na statistici, a naročito u realnom životu.
– Jednostavno, ako pogledate ko može da ostvari za 10 dana dve milijarde, to bi značilo da vam je BDP viši od 70 milijardi evra. Naš BDP je oko 47 milijardi, a pogotovo notorna životna činjenica je da vi život ne zaustavljate tako što zatvorite neke prodavnice, onemogućite trgovinu, deo saobraćaja, deo ličnih usluga, to je jedan mali deo ekonomskih aktivnosti.
Proizvodnja u poljoprivredi se ne zaustavlja, niti može da se zaustavlja, isto imate ekonomiju zasnovanu na znanju, to su informatičke usluge, to je poslovanje na daljinu, kao i elektronsku trgovinu, čak i da sve to ugasite, sav turizam, sve da zatvorite, to je stvarno smešno. Ako je to recimo nekih 5 ili 10 odsto BDP- a, kako to može da bude toliko – rekao je profesor Đukić.
On je dodao da su te prognoze proizvoljne, ali se i osvrnuo zašto je to tako.
– Najverovatnije je to tako zato što je Vlada verovatno na nekakve procene predsednika, na koje je on dolazio Bog sami zna kako, ali verovatno se konsultovao sa nekim statističarima, određivala unapred koliko će BDP da padne, pa onda se kaže mi ćemo najbolje da prođemo za prošlu godinu, minus 1 a možda i ne bude nikakav minus, i eto, sad su saopštili po tromesečjima za prošlu godinu koliko su pojedina tromesečja ostvarila BDP, i nema nikakve korekcije.
Za celu godinu nema, osnovni cilj je da se tu prikaže stanje kao da taj BDP svim silama mora statistički da se prikaže da bude veći za prošlu godinu, tako i za ovu godinu – rekao je Đukić, i dodao:
– Tim pre što su budžetski rashodi pa i ona davanja koja su predviđena prilično u neodmerenom paketu koji je manje loš od onih prethodnih, ali nikako ne odgovara stvarnosti i da se to pokaže kako će to ove godine da se ostvari ta besmislena statistika, jer i standard pada, socijalne razlike rastu, nejednakosti su ogromne, siva ekonomija je pala drastično i kvalitet privrede je pao.
Sve to ne registruje BDP, pa ni ta procena koja je jedino za onu publiku koja ne razmišlja uopšte o numeričkim relacijama i ekonomskim i tehnološkim mogućnostima, nego jednostavno veruje u sve što dolazi od zvaničnih institucija – rekao je Đukić.
