Veze predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Moskvom postavljaju nezgodna pitanja, jer se čini da Kremlj izaziva nemire na Balkanu da bi skrenuo pažnju sa rata u Ukrajini, piše Njujork tajms.
Lideru Srbije Aleksandru Vučiću je dosta da ga „vređaju“ kao „malog Putina“ koji namerava da izvrši agresiju na krhke susede na Balkanu. Za početak, Vučić je ironično primetio ovog meseca da je „visok skoro dva metra“, što je znatno više do ruskog lidera Vladimira Putina, iako se Kremlj nikada nije oglašavao o visini ruskog predsednika.
Iza Vučićeve lakomislenosti nad fizičkim stasom, međutim krije se ozbiljno pitanje koje muči Balkan i zaokuplja zapadne diplomate. Da li je Rusija zaglibljena u brutalnom ratu u Ukrajini, koristi Srbiju da podstakne podele u Evropi i izazove ponovni sukob u bivšoj Jugoslaviji da bi odvratila NATO od rata koji besni na istoku Evrope?
Ti strahovi su se rasplamsali prošle nedelje kada je spor oko registarskih tablica između Srbije koja je povezana sa Rusijom kroz istoriju i religiju, i nekadašnje srpske pokrajine Kosovo, doveo do neobuzdanih potresa, blokada puteva i pucnjave, pa je aktivirao zonu za uzbunu u Atlantskom savezu, piše Njujork tajms.
Nemiri na Kosovu i napetosti u Bosni i Hercegovini izazvane Miloradom Dodikom, liderom tamošnje etničke srpske enklave koju podržava Moskva i tvrdolinijaškim hrvatskim nacionalistima, doveli do upozorenja da Rusija pokušava da podstakne tenzije.
„Rusija računa da što više vremena Zapad provede znojeći se na Balkanu, to će to manje vremena provoditi znojeći se u ruskom dvorištu“, rekao je Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Ali postoje ograničenja, u tome šta Rusija može da uradi. Potrebne su lokalne elite i one ne žele da budu žrtvovane za ruske interese“, dodao je Vuksanović.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer R. Hil, vetaran diplomatskih problema čije je imenovanje signaliziralo povećanu anksioznost Vašingtona oko Balkana, rekao je da Rusija, koja nudi samo „ekonomske ucene“ i „haos u celom regionu“, našla malo onih koji bi ih prihvatili.
„Uprkos uticaju Rusije na energetski sektor Srbije i uprkos njenim sveprisutnim nastojanjima da širi dezinformacije ovde, Srbi su odlučili da je njihova budućnost sa Zapadom i Evropom“, rekao je Hil.
Ruske novinske kuće i nalozi na društvenim mrežama mesecima su objavljivali zapaljive izveštaje o etničkim Srbima na Kosovu i u Bosni koji trpe nepodnošljivo ugnjetavanje. Izveštaji, koji u velikoj meri ponavljaju rusku propagandu o stradanju etničkih Rusa koji žive u Ukrajini, ohrabrili su tvrdolinijaše, promoskovske srpske nacionaliste.
Bes među oko 65.000 etničkih Srba koji još uvek žive na Kosovu, naseljenom većinom etničkim Albancima i otrgnutim od srpske kontrole NATO bombardovanjem 1999. godine, tinjao je godinama. Ali tenzije su opasno skočile 31. jula kao odgovor na plan, kasnije odložen, od strane kosovskih vlasti da zabrane srpske registarske tablice i lična dokumenta od 1. avgusta.
Slaviša Ristić, bivši gradonačelnik Zubinog Potoka, grada na severu Kosova, koji skoro u potpunosti naseljavaju Srbi, rekao je da nikada ne bi dobrovoljno stavio kosovske tablice na svoj auto, jer bi to značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, nešto što gotovo svi Srbi, uključujući predsednika Vučića, ističu da ne dolazi u obzir.
Borko Stefanović, Vučićev protivnik i potpredsednik Stranke slobode i pravde, koji predsedava odborom Skupštine Srbije za spoljne poslove, rekao je da je pitanje automobilskih tablica „toliko minuskularno da je apsolutno smešno“.
„Ali ovde na Balkanu takve simbolične stvari su od ogromnog značaja“, rekao je.
Prošle nedelje je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, tvitovao da je razgovarao sa Vučićem o rasplamsavanju na Kosovu, izjavivši da je alijansa koja vodi mirovnu misiju na bivšoj teritoriji Srbije, „spremna da interveniše ako je stabilnost ugrožena“.
Takođe je pozvao na smirenost i Hil, američki ambasador. U intervjuu u Beogradu, glavnom gradu Srbije, Hil je rekao da je iako smatra da je oružani sukob malo verovatan, rekao Vučiću: „Ratovi su počeli oko zemlje, novca, pa čak i zbog lepe žene. Ali ovo bi bio prvi rat za koji sam čuo da je pokrenut zbog registarskih tablica“.
Prepuna potencijalnih žarišta, simboličkih i suštinskih, zemlje bivše Jugoslavije u manjem obimu repliciraju sile koje igraju u Ukrajini.
Visoki poslanik iz Vučićeve stranke, Vladimir Đukanović uhvatio se ideje Srbije kao osvetnika koji će „biti prinuđen da započne denacifikaciju Balkana“, što je zloslutni eho zacrtanog cilja Rusije u Ukrajini i nastojanja Beograda za „Velikom Srbijom“ 1990-tih.
Vučić koji je osudio izjavu Đukanovića kao „glupu i neodgovornu“, rekao je: „Mi imamo svoju državu. Nismo zainteresovani da širimo naše granice i ulazimo u bilo kakve svađe sa susedima“.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je dolilo ulje na kosovsku vatru prošle nedelje optužujući etničke albanske „radikale“ da pokušavaju da proteraju etničke Srbe sa teritorije i da izazivaju nemire „da bi pokrenuli nasilni scenario“.
Putin je u više navrata citirao vojnu intervenciju NATO-a u podršci odvajaju Kosova od Srbije 1999. godine kao opravdanje za agresiju Rusije na Ukrajinu, za koju tvrdi da štiti etničke Ruse u Donjecku i Lugansku.
„Putin koristi i pametno uči na vašim greškama, koje nikada nećete priznati“, rekao je Vučić, misleći na Zapad.
Većina zapadnih zemalja priznaje Kosovo kao nezavisnu državu ali drugi narodi uključujući Srbiju, Rusju, Kinu i pet evropskih država, ne.
„Kosovo za Rusiju je savršena jeftina investicija koja nastavlja da daje“, rekao je Vuksanović, istraživač iz Beograda.
Ipak, dodao je, „sposobnost Rusije da pravi nestašluke na Balkanu je ozbiljno ograničena ratom u Ukrajini“.
„Sada je manje toga što Rusija zapravo može da uradi. Njene sposobnosti su ograničenije i više je izolovana. Njeni resursi su fokusani na Ukrajinu“, rekao je on.
Uzmite na primer, gospodina Dodika. Hvaleći se snažnom podrškom Rusije, lider bosanskih Srba je izazvao potencijalno nasilnu krizu krajem prošle godine obećavši da će osnovati svoju vojsku etničkih Srba i efektivno se otcepiti od Bosne i Hercegovine, piše Njujork tajms.
Ipak, u aprilu, dva meseca od početka rata u Ukrajini, gospodin Dodik je iznenada objavio da odlaže secesionističke planove.
„Pogledao je Ukrajinu i video je kako je Zapad reagovao na Rusiju. Shvatio je da mora da ublaži stvari“, rekao je Vuksanović.
Dok je Rusija naširoko optužena da podstiče secesionističke ambicije Dodika, diplomate u regionu pripisuju Vučiću da ih je obuzdao.
Vučić je rekao da je razgovarao sa Dodikom o njegovom secesionističkom projektu, ali je odbio da kaže šta mu je rekao.
„Srbija uvek podržva teritorijalni integritet Bosne“, kao što je definisano Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine.
Vučić je rekao da nema nikakve veze sa nedavnim protestima zbog registarskih tablica na severu Kosova, rekavši da je tamošnjim etničkim Srbima „100 odsto dosta“, posebno odbijanjem kosovske vlade da primeni ključne delove sporazuma iz 2013. godine, kojim im je obećana mera samoupravljanja.
Ispod slojeva intriga i lokalnih političlkih svađa, međutim, jedno je jasno: „Mi smo uhvaćeni u ratu preko posrednika kao Ukrajina, samo sa manjim razmerama“, rekao je Stafanović, predsednik srpskog komiteta za spoljne poslove i potpredsednik Stranke slobode i pravde.
Ta borba, požalio se Vučić, dovela je njegovu zemlu u bolne škripce, stisnutu između zavinosti od Rusije u energetskoj i diplomatskoj podršci oko Kosova i zahteva zapadnih sila da se udruže u naporima da kazni Moskvu za invaziju u Ukrajini.
„Svakodnevno dobijam pritisak od njih da uvedem sankcije Rusiji“, rekao je Vučić.
Na bes Moskve, Srbija je u martu podržala rezoluciju Ujedinjenih nacija u kojoj se traži da Rusija zaustavi svoju invaziju, glasanje koje je izazvalo uzbunu radikalnih srpskih nacionalista, koji su Vučića osudili kao „izdajnika“.
Ali odbijanje Srbije da primeni sankcije dalo je municiju onima koji na Vučića gledaju kao na rusku marionetu.
Napominjući da je Srbija „jedina zemlja u Evropi koja odbija da sankcioniše Rusiju“, kosovski premijer Aljbin Kurti je u aprilu osudio Vučića kao „srpskog malog Putina“.
„Mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu nikada nisu bili više ugroženi“, rekao je on.
Vučić je odbacio optužbe Kurtija, piše Njujork tajms.
„Kurti želi da bude ‘mali Zelenski’ koji se bori proti ‘malog Putina'“, rekao je Vučić misleći na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
„Ovo je njegov narativ – da je Vučić strani nacionalista koji hoće da se bori protiv svih“, dodao je.
