Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je večeras na Generalnoj debati svetskih lidera da nažalost tu niko nikog ne sluša i ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema, već skoro svi vode računa samo o svojim interesima neretko gazeći principe međunarodnog prava i Povelju UN.
„Ne ljutite se, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali. Ovde sam po ko zna koji put. Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve ovo što danas radimo deluje impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. Stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva“, istakao je Vučić.
Vučić ističe da smo svedoci da se doba u kom živimo odlikuje usložnjavanjem globalne geopolitičke situacije.
„Ova generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene bezbednosnu arhitekturu sveta i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako teška vremena zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija“, rekao je predsednik.
Predsednik Vučić je naglasio da želi precizno i jasno da iznese pred svetske lidere u UN viđenje Srbije o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni, a to su kao prvi – povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti, drugi – očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama. Zatim, pod tri – energetska bezbednost u uslovima svetske krize, četiri – finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju i na kraju pod pet – snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja
Dodao je i da globalni uslovi sve češće opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu.
„Ovo načelo aktuelnije je danas više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje UN u kojoj se poziva: “Da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi“. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje UN, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava“, istakao je Vučić.
Sadržaj teksta
Teritorijalni suverenitet i integritet Srbije i Ukrajine
Vučić kaže da Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine.
„To je ozbiljno, odgovorno ponašanje u ovom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Istina je da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi kada je Srbija napadnuta, a da nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju. To se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje“ kazao je predsednik Vučić.
NATO agresija
Vučić podseća da Srbija nikada nije nije napala tuđu teritoriju, niti ugrožavala teritorijalni integritet bilo koje zemlje.
„To nije sprečilo NATO da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje. Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga: Nepravda učinjena bilo gde je istovremeno i pretnja pravdi svuda“, rekao je predsednik, na šta je pozdravljen aplauzom.
Kako kaže, bez obzira na to što Srbija i sama oseća posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, neće odustati od temeljnih principa Ujedinjenih nacija.
„Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu“, istakao je predsednik.
Kosovo i Metohija
Vučić kaže da posebnu zahvalnost dugujemo članicama UN, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije.
On je rekao i da ohrabruje to što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti.
„Srbija i ja kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance na našim prostorima. Sve druge opcije smo već istrošili i bar što se tiče Srbije ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića“, kaže Vučić.
Balkan
Predsednik je rekao i da Srbija podržava Dejtonski mirovni sporazum, uprkos neistinama koje su se mogle čuti.
„Politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate. Mi smo uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva“ kazao je on.
Predsednik dodaje da je bilo potrebno samo da pragmatično razgovaramo o budućnosti, a ne o prošlosti.
„Moramo da pričamo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine sprovode projekat “Otvoreni Balkan” koji ima jasnu ideju – otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou“, rekao je on.
Uloga UN
Vučić je podsetio na reči čuvenog generalnog sekretara UN Daga Hamaršelda da ta organizacija nije napravljena da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
„Moramo kao čovečanstvo, korak po korak, da ubrzano napredujemo na tehnološkom planu. Pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja hranom. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima“; kaže on.
Predsednik je rekao da Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja.
„Nastojimo da obezbedimo snabdevanje energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja“, kaže Vučić.
On dodaje da neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim krizama.
„Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na rasu i veru. Tema ovogodišnje debate nas upozorava, a krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče uzroci. Svedoci smo da svako ignorisanje problema i manjak komunikacije među zemljama samo ukrupnjava i usložnjava situaciju. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma“, rekao je predsednik.
On ističe da su multilateralizam, zajednička akcija i odgovornost neizostavni elementi svih dosadašnjih diskusija, ali da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.
Vučić je podsetio da smo danas 23 puta čuli da se različiti lideri pozivaju na Povelju UN.
„Ali kada dođemo do Srbije, vidimo da 17 od tih 23 krše međunarodno pravo i ne poštuju pravila UN. Nadam se da ćemo pobediti sve teškoće. Živela Srbija“, rekao je predsednik.
