Probudio se jednog jutra nepomenik i onako silan, mahnit, preskačući terapiju, bubnuo: „Neću više da budem šef mafije! Ni peder! Hoću da budem Deda Mraz.“
I tako, još Nova godina nije ni na vidiku, a Srbiju, bar neke njene delove, je pohodio Deda Mraz. Zatečeni Goran Vesić nije ni raspakovao jelku od 96.000 evra, a tabloidna zvona i praporci najavili su da je počelo vreme darivanja od strane Deda Mraza iz Čipuljića. I to usred avgusta, kad mu vreme nije, četiri meseca pre roka, kako i priliči Srbiji u zlatnom dobu.
Kao dete, nekada sam verovao da Deda Mraz živi na dalekom severnom polu, da u zimskim noćima sa svojim irvasima upregnutim u sanke jezdi po iskričavom nebeskom svodu i dobroj deci poklone ubacuje kroz odžak. Deca koja zive u zlatnom dobu su uverena da Srbiji toliko dobro ide da se i Deda Mraz, taj nekada mrski promoter novog svetskog poretka i imperijalističke Koka Kole, iz daleke i hladne Laponije, preselio u Srbiju. I sada kada je konačno progledao, kad je i njemu svanulo, Deda Mraz je bez zbogom zamenio oskudicu Evropske unije za blagodeti srpskog zlatnog doba.
Zato sada po Srbiji putuje u koloni blindiranih audija, novim i najskupljim autoputevima u galaksiji, a ne sa onim izanđalim sankama što ih vuku oni ofucani irvasi koje ni Matijević u viršle ne bi stavio, a ne da ih neko u dvorište primi. Okružen gomilom klovnova i dvorskih budala, koje mu služe da ih vređa i ponižava ne bi li novogodišnja predstava bila što zanimljivija za narod gladan svega i sit svačega, Deda Mraz iz Čipuljiča ovih dana krstari Srbijom i dreši kesu sa poklonima. I deli kapom i šakom. Ko da se on napaso organske trave sa Jovanjice a ne oni izgladneli irvasi.
„Bajinoj Bašti dajte toliko, Užicu ovoliko, Zlatiboru onoliko!“
I tako ode 500.000.000 evra dok trepneš. Ma Dok si rek’o Zvonko Veselinović i bata Andrej – nema pola milijarde evra.
Svako dete kad malo poraste, shvati da Deda Mraz ne postoji i da su novogodišnje paketiće roditelji davno platili. Izvesno je da će i deca u Srbiji jednom odrasti. Zato je logično da roditelji te dece već danas pitaju našeg Deda Mraza iz Čipuljića: „Ko je, bre, tebe ovlastio da potrošiš pola milijarde evra para koje si oteo od naše dece? Na osnovu kojih Ustavnih i zakonskih ovlašćenja to radiš? I što te neko od efetefendija i ostalih klimoglavaca iz tvog okruženja ne upozori da je vreme da se lečiš? I kakvo ti je to suludo objašnjenje da pare nećeš potrošiti na sebe? Jok, nego češ da potrošiš na siromašne. Ko će drugi da izvodi te radove bez tendera no pripadnici tvoje mafijaške organizacije? Da li stvarno misliš da narod ne vidi da si kostim Deda Mraza navukao preko fantomke?
Kad pred Novu godinu vidite decu koja čekaju Deda Mraza pa im se nasmejete zbog toga, setite se da je na Balkanu živeo jedan narod koji je verovao da će Vučić u Kinu izvesti pileće nogice i svinjske glave a otuda doterati leteće automobile. I da je onaj pre njega još 2012. obećao kanal Beograd – Solun. I da je narod u to poverovao, kao što je onom pre njih poverovao u hleb od tri dinara.
Naš vredni Deda Mraz če obići svaki deo Srbije. Naročito mu se raduju u Braničevskom okrugu. Evo na jednoj od ustanova u blizini Požarevca koju će uskoro pohoditi, već su iznad ulaza i sledeće stihove dobrodošlice postavili:
„Padajte, pahulje snežnije i belje Deda Mraz nam stiže na veselje!“
Zabela je mesto koje nestrpljivo čeka našeg Deda Mraza. Pa da i mi saznamo da li će zbog ovih 500.000.000 evra koje ovako nesebično daruje narodu da mu se i u ime naroda zahvalimo sa jedno 40 godina robije.
Tante za kukuriku!
