Aleksandar Vučić je “Vašingtonskim sporazumom” naneo trajnu štetu Srbiji. Državu koju predstavlja izložio je političkim i ekonomskim pritiscima Evropske unije, Rusije, Kine, Turske, Irana i mnogih drugih zemalja. Istovremeno, Vučić je ušao u sukob s najmoćnijim ljudima iz svog kartela, kojima je ugrozio unosne poslove sa stranim nepodobnim kompanijama. I Srbija i Vučić suočiće se s fatalnim posledicama njegove samoubilačke avanture. Diktator je sve stavio na kocku samo da bi zgrabio proviziju od 300 miliona evra prilikom izgradnje izraelskog gasovoda “EastMed”.
Kompletan tekst „ugovora“ i pratećih dokumenata, koje je Vučić početkom septembra potpisao u Beloj kući, nije dostupan srpskoj javnosti. Na osnovu onoga što je objavljeno u medijima, kad se vidi kakve je sve obaveze Srbija preuzela, nameće se logično pitanje – da li je Vučić zaista potpuno poludeo! Izuzev dela u kome se od Republike Kosovo zahteva da „radi na poboljšanju položaja Srpske pravoslavne crkve“, svi ostali detalji „ugovora“ izgledaju kao scenario za katastrofu.
Od preseljenja ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim i prekida poslovne saradnje s Kinom, pa do restrikcije saradnje u energetskom sektoru sa Rusijom – sve nameće jedini tačan odgovor na retoričko pitanje da li je Vučić lud. Da, totalno je poludeo! Ipak, ovaj potez nije izazvan propuštanjem terapije, nego nesposobnošću da kontroliše pohlepu.
Sve što Vučić kaže ili uradi, sve je motivisano isključivo željom da zgrne još i još tuđeg novca. S tom namerom je učestvovao u vašingtonskom spektaklu. Ugrozio je interese Srbije da bi se ugradio u megalomanski projekat izraelskog gasovoda „EastMed“ („Istočni Mediteran“), koji bi trebalo da promeni odnose na energetskom tržištu Evrope. Da bi učestvovao u tom poslu, u kome namerava da uzme proviziju od oko 300 miliona evra, Vučić je pristao da zarati sa državama, kompanijama i pojedincima s kojima je godinama razvijao bliske političke, poslovne i privatne odnose.
Projekat „EastMed“ pokrenut je pre tri godine sa ciljem da se zemlje Evropske unije oslobode zavisnosti od ruskog gasnog monopola. Osnovni plan je kreiran u Izraelu s namerom da se gas s Bliskog istoka transportuje u Italiju. Iz ekonomskih i političkih razloga, projekat su prihvatile Grčka i Kipar, koje „EastMed“ nazivaju „odbrambenim štitom protiv Turske“. Od izraelskog podvodnog depoa „Levijatan“, preko Kipra i Krita, pa kroz Jonsko more do italijanskog Otranta, „EastMed“ bi bio dug 1900 kilometara, a izgradnja bi koštala oko sedam milijardi evra. Evropske države bi se tim gasovodom snabdevale zemnim gasom iz bliskoistočnih zemalja, ali i američkim ukapljičenim gasom, duplo skupljim od ruskog. Ekonomska opravdanost ne postoji, međutim prevagnula je politička procena o potrebi suzbijanja ruskog uticaja na energentske sisteme evropskih država.
Početkom ove godine, 2. januara, u Atini je potpisan trilateralni sporazum između Grčke, Kipra i Izraela o izgradnji “EastMeda”. Svečanosti su prisustvovale delegacije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Džefri Pajat, američki ambasador u Grčkoj, rekao je da “energetski projekti kao što je ‘EastMed’ pomažu nezavisnosti EU od Rusije, za razliku od projekata poput ‘Turskog’ ili ‘Severnog’ toka”. Majk Pompeo, američki šef diplomatije, taj stav je naglasio prilikom posete Kipru.
U to vreme, 8. januara, predstavnici Turske i Rusije u Istanbulu su zvanično otvorili gasovod “Turski tok 2”. Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin i Aleksandar Vučić zajedničkim snagama su okrenuli ventil i simbolično pustili u rad taj gasovod, koji se naziva i “Balkanski tok”.
Politički diletant, nesposoban da prepozna i shvati geostrateške procese, Vučić je u januaru pristao na saradnju s Turskom i Rusijom. Ograničene inteligencije, zagledan samo u svoj džep, nije primetio šta mu se sprema. Otrežnjenje ga je čekalo početkom marta, u Vašingtonu, na konferenciji AIPAC. Američki i izraelski eksperti za delovanje u sivoj zoni obavili su kratak, ali efikasan razgovor s Vučićem. Na stolu su bile dve teme. U prvoj, obavešten je o rezultatima istraga koje su američke obaveštajne službe vodile o švercu droge i oružja, pranja novca stečenog kriminalom, visokoj korupciji i nezakonitom stvaranju monopola u infrastrukturnim poslovima, telekomunikacijama i medijima u Srbiji, a sve pod njegovim pokroviteljstvom i u interesu brata Andreja, kumova Nikole Petrovića, Slaviše Kokeze i Gorana Veselinovića, kao i poslovnih partnera Nenada Kovača i Zvonka Veselinovića. U okviru te teme, Aleksandar Vučić je obavešten o optužnicama na osnovu kojih su pokrenute akcije “Familija” i “Folksvagen”, a u kojima on ima vrlo istaknutu ulogu s metom na leđima. Srpski diktator je imao priliku da vidi tajne ugovore s nekoliko kineskih firmi, koje su, po njegovom nalogu, potpisivali pojedinci iz dvorske svite. U tim dokumentima istaknuti su podaci o provizijama, koje su “na crno” isplaćene Vučiću. Za kraj, dobio je na uvid fotografije sa iranskim generalom Kasemom Solejmanijem i transkripte njihovih razgovora u Bugarskoj, kao i lažne izraelske pasoše koji su štampani u Beogradu, a koristili su ih iranski špijuni u Severnoj i Južnoj Americi. Posle toga, u okviru druge teme, Vučiću je predstavljen projekat “EastMed”, u kome, ako je pametan, može da uzme oko 300 miliona evra.
Vučiću nije trebalo mnogo da se odluči. Između odgovornosti za međunarodni kriminal i unosne saradnje s Amerikancima lako i brzo je prihvatio drugu opciju. Pristao je na sve što su tražili od njega, a što je kasnije uneto u tzv. Vašingtonski ugovor.
Plan je kompletiran u saradnji sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pod pokroviteljstvom Donalda Trampa, na telefonskoj sednici, 13. avgusta, izraelski premijer Benjamin Netanijahu i princ Abu Dabija šeik Mohamed bin Zajed, postigli su mirovnih sporazum o normalizaciji odnosa između Izraela i UAE. Izrael se obavezao da će se odreći suvereniteta na delu Zapadne obale, kao i da će muslimanima omogućiti veći pristup jerusalimskoj džamiji Al Aksa, a UEA će investirati u izraelske projekte u telekomunikacijama, energetici, turizmu i zdravstvenoj zaštiti. Tim sporazumom, UAE su postali prva zalivska i tek treća arapska država koja je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom.
– Postignut je istorijski iskorak! Naša dva velika prijatelja postigla su istorijski mirovni sporazum. Svi su govorili da je nemoguće, ali posle 49 godina Izrael i UAE će potpuno normalizovati odnose – rekao je Tramp.
Iza diplomatske predstave postignut je širi dogovor o zajedničkom delovanju protiv Rusije, Kine i Turske na Balkanu. Ucenjen, Vučić je morao da pristane na učešće u tom ratu. Ipak, uz političku zaštitu dobio je i krupan mamac, baš kao što voli.
Amerikanci su pristali da investiraju četiri milijarde evra u izgradnju “EastMeda”, od čega su tri milijarde namenjene za balkanski krak. Transportni koridor, prema aktuelnom planu, ići će od Grčke do albanske luke Drač, zatim preko Prizrena i Prištine do Niša, pa dalje prema Sofiji, Plovdivu i crnomorskoj luci Burgas. Ta trasa se smatra novim američkim putem “Via militaris”, a njen deo biće i auto-put Niš – Priština. Srbija će na izgradnju te, za nju potpuno nepotrebne deonice, potrošiti 200 miliona evra.
Američkom investicijom upravljaće “U.S. International Development Finance Corporation” i EXIM banka. Vučić će imati mogućnost da se ugradi preko firmi koje će dobiti posao na nekoliko infrastrukturnih projekata. Iako je navikao da uzima i preko 50 odsto para, američki partneri dozvoliće mu samo 10 odsto. S obzirom da je vrednost projekata čak tri milijarde evra, srpski diktator moraće da se zadovolji s ulovom od 300 miliona evra.
To je cena za koju je pristao da rizikuje svoju ludu glavu, a i budućnost Srbije.
Vučić je “Vašingtonskim ugovorom” otvorio nekoliko frontova, ne zna se koji je opasniji. Potpisao je da će ambasadu Srbije preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim. Na taj način zaratio je sa svim arapskim i muslimanskim državama, izuzev UAE, Egipta i Jordana, koji imaju diplomatske odnose sa Izraelom, ali čak ni oni ne krše Rezoluciju 478 Saveta bezbednosti UN-a, kojom se zabranjuje otvaranje diplomatskih misija u jevrejskom “Svetom gradu”. Zauzvrat, Izrael će priznati nezavisnost albanske države Kosovo.
– Narod Izraela je u Srbiji uvek video prijatelja i partnera – rekao je, posle potpisivanja “ugovora” u Beloj kući, izraelski premijer Netanijahu i odmah dodao: “Pružam ruku prijateljstva narodu Kosova. Ubeđen sam da možemo da postignemo toliko toga zajedničkim radom i najiskrenije se nadam da ćemo to i ostvariti.”
Muslimanske države, članice Arapske lige, imaju drugačije stavove. Palestinski ambasador u Beogradu Mohamed Nabhan ističe da se Arapska liga drži davno utvrđenog stava – ako neka zemlja otvori ambasadu u Jerusalimu, sa njom se prekidaju odnosi.
– Jerusalim je okupiran grad i svako ko namerava da tamo bilo šta otvori treba da vodi računa o tome. Za nas, u Jerusalimu nije prihvatljivo ništa, ni niža, ni viša kancelarija. Kosovu preti da će dosta zemalja povući priznanje tog entiteta ako otvori ambasadu u Jerusalimu. Mi se i dalje nadamo da će se Srbija ograditi od toga, kojom krši Rezoluciju Saveta bezbednosti, jer bi sada i zemlje koje nisu priznale Kosovo sada mogle da to urade, pošto mogu da smatraju da su oslobođene obaveze da poštuju Rezoluciju 1244. Palestina polazi od principa poštovanja rezolucija UN-a, pa ne razmišlja o priznavanju Kosova – rekao je Nabhan.
Srbija se, Vučićevim potpisom, obavezala da do 21. jula sledeće godine otvori ambasadu u Jerusalimu. Kad se to desi, uslediće odgovor Arapske lige. U šta se Vučić upustio najbolje pokazuje pristanak da Srbija proglasi Hezbolah za terorističku organizaciju. Jednom stavkom u “ugovoru” zamerio se Arapskoj ligi, a drugom Hezbolahu, koji i Arapska liga smatra za terorističku organizaciju. Tako je Vučić uspeo da sve sukobljene strane na Bliskom istoku okrene protiv Srbije.
Hezbolah je odmah, kao kontrameru, stavio Srbiju na spisak neprijateljskih država, i to na visoko šesto mesto. Da to neće ostati mrtvo slovo na papiru, pokazalo se dve nedelje po potpisivanju “Vašingtonskog sporazuma”.
Ministarstvo inostranih poslova Srbije dobilo je informaciju o mogućem ugrožavanju bezbednosti pripadnika Vojske Srbije, koji se nalaze u mirovnoj misiji u Libanu. Srpski vojnici već godinama učestvuju u međunarodnim misijama na liniji razdvajanja Izraela i Libana. Stacionirani su u crvenoj zoni, u šiitskim selima, kojima upravlja Hezbolah. Ta organizacija sarađuje sa Rusijom u Siriji, a ima uticaj širom sveta. “Božju stranku, kako se naziva Hezbolah, priznaje više država nego što je priznalo Kosovo. Kad Hezbolah donese odluku da krene protiv vas, onda je kasno. Vrlo su efikasni i ne praštaju ako im se zamerite”, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
To su shvatili i avanturisti iz Vučićevog kartela. Ministar odbrane Aleksandar Vulin ispratio je 27. avgusta novi kontingent srpskih vojnika u misiju u Liban. Tri nedelje kasnije, posle upozorenja o riziku kojem su izloženi, Vulin je najavio njihovo povlačenje: “Ja, kao ministar, smatram da, ako već prekidamo sa učešćem u međunarodnim vojnim aktivnostima, treba to da uradimo i kada su u pitanju mirovne misije”. Vlada Srbije još nije donela odluku o povlačenju vojnika iz Libana. Ne sme, da se ne zameri Amerikancima.
– Umesto da Srbija i Kosovo gledaju ka Kini i Rusiji, oni će se okrenuti Americi i zapadnjačkim biznisima u Evropi kako bi počeli da šire svoj poslovni sektor. To znači da će mnogo ljudi u Srbiji i na Kosovu raditi u kompanijama koje imaju zapadne vrednosti, što će se godinama preneti i na njihove porodice i transformisati region – tvrdi Ričard Grenel, specijalni izaslanik za Balkan američkog predsednika Trampa.
Lako je to reći, ali teško uraditi. Koliko god Vučić skretao pogled od Rusa i Kineza, neće oni od njega.
Ulaskom u posao sa izraelskim gasovodom, Vučić je direktno ugrozio ruske poslovne interese. To će, sigurno, uticati na promenu odnosa u NIS-u i Srbijagasu, a one će ići na štetu Srbije. Prošle godine je potpisao 18 ugovora o raznim projektima u infrastrukturalnom i IT sektoru, ali sad nije realno da se očekuje njihova realizacija.
S obzirom na visinu ruskih investicija i vrednost trgovinske razmene, zaoštravanje odnosa neće napraviti veće probleme Srbiji. Međutim, gubitak ruske političke podrške može fatalno da ugrozi srpske državne i nacionalne interese. Zasad, obe strane ignorišu opasnost od dolazećeg prekida saradnje i početka sukoba. Vučić u svojim medijima plasira budalaštinu o tome kako mu se Putin izvinio. Vučić je Putina nazvao primitivcem i pokvarenjakom, a onda mu se ovaj izvinio. U tu ludost ne može da poveruje ni Fahri Musliu. S druge strane, Rusi ponavljaju mantru o prijateljstvu.
– Ruska strana podržaće sve dobrovoljno postignute sporazume između Beograda i Prištine. Pretpostavljamo da su sporazumi postignuti u Vašingtonu učinjeni u interesu rešavanja situacije i nemamo razloga da sumnjamo da srpsko rukovodstvo nastavlja da podržava punu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN – tvrdi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
O suzbijanju ruskog monopola u energetskom sektoru svi ćute. Kad progovore, prštaće na sve strane.
Vučić se nada da privid bliskosti s Putinom može da održi u javnosti. To mu je potrebno zbog rusofilskog dela glasača Srpske napredne stranke. Da bi dokazao da nije skrenuo s kursa, Vučić je već pokrenuo koruptivnu mašineriju u kojoj vodeće uloge imaju njegov savetnik Dragutin Matanović i Aleksandar Babakov, potpredsednik donjeg doma ruskog parlamenta. Dok god oni nailaze na otvorena vrata u Kremlju, a na njih dolaze s torbama punim novca, srpski diktator može da računa na podršku zvanične Moskve. Na taj način već godinama kupuje mir i predizborne izraze podrške, što dokazuje da je u pravu kad tvrdi da u ruskom državnom vrhu vlada korupcija kakve nema nigde na svetu.
U mnogo opasnijim i kompleksnijim problemima Vučić se našao zbog sukoba s Kinezima. S njima nema šale, ne kad je novac u pitanju. Bez obzira na parole o komunizmu, socijalističkom društvenom uređenju i ostalim levičarskim utopijama, kineske državnike i menadžere zanima samo novac. Svoj ne daju, tuđi uzimaju kako god mogu.
Vučić zna kako prolaze naivci koji pomisle da mogu prevariti Kineze. U to se uverio u oktobru 1997. godine, kad je ubijen Zoran Todorović Kundak, visoki funkcioner Jugoslovenske levice, najuticajniji čovek u Srbiji posle bračnog para Milošević.
– Kundak je u vreme sankcija napravio odličnu saradnju s Kinezima, od kojih je kupovao naftu. Međutim, iako je bio direktor “Beopetrola”, zaboravio je da plati robu. Verovatno je očekivao da mu dug bude oprošten zbog dobre političke saradnje Jugoslavije i Kine. Prevario se. Kinezi su organizovali njegovu likvidaciju u po bela dana, na ulazu u “Beopetrol”. Dug je odmah isplaćen, što pokazuje da su Slobodan Milošević i Mira Marković dobro znali da se s Kinezima nije igrati – govorio je Vučić.
Kad bi se sad setio tih svojih procena, osedeo bi od straha. Ako je tačno da su Kinezi likvidirali Kundaka zbog nafte, šta tek čeka onoga ko im pokvari poslove sa železarom, fabrikom guma, građevinskim projektima i, najvažnije, sa Huaveijem?
“Vašingtonskim sporazumom” Srbija je preuzela obavezu da ne instalira 5G mrežu i da ne koristi opremu, kako se navodi, neproverenih proizvođača. Da ne bude zabune, na sajtu Bele kuće jasno se ističe da je “neprovereni proizvođač” broj jedan – upravo Huavei. Američki sekretar za pravosuđe, u čijoj nadležnosti je i FBI, Vilijem Bar upozorava da “rizik gubitka trke sa Kinom u vezi sa 5G tehnologijom nadmašuje sve druge opasnosti koje prete Americi”. Strah je opravdan. Kineska vlada je subvencionisala Huavei sa 75 milijardi dolara za izgradnju 5G mreže u evropskim državama, i to po mnogo nižim cenama nego što mogu da ponude američke kompanije. Kinezi su tako ušli i u Srbiju. Skoro sve državne institucije, od Ministarstva unutrašnjih poslova do opštinskih uprava, koriste opremu Huaveija.
Vučić je navikao da potpisuje sve i svašta, a da kasnije ne ispuni nijednu obavezu. Svojevremeno se u crkvi zakleo, pa i potpisao obećanje da nikad neće napustiti Srpsku radikalnu stranku, a taj zavet je trajao dok nije dobio bolju ponudu. Tako postupa i s “Vašingtonskim sporazumom”. Obavezao se da najuri Huavei, a dve nedelje kasnije je poslao Anu Brnabić da u Beogradu otvara “Huavei centar za inovacije i razvoj digitalizacije”.
– Razumem sve intrige u okviru nekih tačaka “Vašingtonskog sporazuma”, ali predsednik Vučić je uspeo da zadrži otvorena vrata sa svim partnerima, ne dovodeći Srbiju u nezavidan položaj. Kad je u pitanju 5G mreža, moraju biti poštovani međunarodni standardi, kao i svuda u svetu – rekla je Brnabić.
Strategija “jedno dupe – dve klupe” neće proći u ovom slučaju. Amerikanci smatraju da kineska tehnologija, koju koristi Huavei, predstavlja najveću opasnost po njih. Ne zanima ih što je ekskluzivni uvoznik Huaveia kompanija Nenada Kovača, zvanog Neša Roming. Baš ih briga što se na direktorskoj funkciji nalazi Vučićev kum Nikola Petrović. Grupa američkih kongresmena je još pre tri godine označila Kovača, Petrovića, Kokezu, Gorana i Zvonka Veselinovića, kao i Andreja Vučića za kreatore monopola u nekoliko najunosnijih privrednih sektora. Te procene se zasnivaju na rezultatima istraga koje su završene, spremne za procesuiranje.
Vučić ipak pokušava da vrda, ne sme da se upusti u sukob s Kovačem. Firme Neše Rominga ostvaruju preko 110 miliona evra zarade svake godine. A, to je samo zvanični deo. U to nije uračunat onaj drugi deo, koji ide preko njegovih kompanija na Kipru, koje mu služe da prebacivanje Huaveijeve opreme u Iran, čime direktno krši sankcije SAD. Vučiću je jasno da će Kovač i Petrović na sve načine štititi svoje interese.
– Đinđić nije ubijen zato što je pričao o reformama i vizijama, nego zato što je pokvario poslovne kombinacije svojih prijatelja kriminalaca – govorio je nekad Vučić.
Sad on mora da pokvari poslovne kombinacije ortaka iz svog ganga. Ali, kako da krene na njih kad imaju zaštitu Kineza. U bezizlaznoj situaciji, može samo da posmatra kako se obruč steže oko njega. Pre tri meseca Kina je otvorila kreditnu liniju za Srbiju. Od dogovorenih sedam milijardi evra, Srbija je povukla jednu milijardu. Samo je pitanje dana kad će Kina zatražiti da se taj novac vrati i da se plate penali za ostatak ugovorenog kredita. Srbija, tačnije rečeno Vučić, to ne može da ispuni. Novac je potrošen, kasa je prazna.
Kinezi su već počeli da pakuju kofere. U smederevskoj železari su ugasiji jednu peć i otpustili oko 400 radnika. Zaustavili su proizvodnju u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, navodno zbog remonta. U Zrenjaninu je obustavljena izgradnja Ling Long naselja, koje je pripremano za kineske radnike te fabrike guma. Smanjena je i aktivnost na 40-tak građevinskih projekata. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar tvrdi da Srbija neće koristiti kineske vakcine protiv Covid 19, nisu zadovoljile uslove.
Vučić je, odmah po dolasku na vlast, Kinezima otvorio vrata za ulazak u Evropu. Dao im je sve što su hteli, čak i po cenu sukoba s Evropskom unijom, koja zabranjuje kinesku prljavu industriju. Naravno, Vučić je debelo naplatio svaki taj ustupak. Ako misli da će oni tek tako podviti rep i otići svojim putem, prevario se. Tako je nekad mislio i Kundak.
– Iran i Srbija imaju dobru saradnju i čvrste međunarodne ugovore. Nadamo se da Srbija neće pokušati da ih prekrši – istakao je nedavno iranski ambasador u Beogradu Raših Hasan Pur Baei.
I to upozorenje mora da se shvati krajnje ozbiljno. Iranska obaveštajna služba MOIS raspolaže brojnim informacijama o kriminalnim aktivnostima Vučićevog kartela i neće se uzdržavati od njihove upotrebe. Iran je koristio Srbiju za kršenje američkih sankcija i za ubacivanje svojih špijuna u evropske države. Skupo je platio te usluge i ne namerava da se povuče bez otpora.
Potpisom na “Vašingtonski sporazum”, Aleksandar Vučić je kupio privremenu političku podršku i obećanje da će mu biti dozvoljeno da uzme 300 miliona evra iz posla na izraelskom gasovodu. Po toj ceni gurnuo je Srbiju u sukob sa celim svetom. Ako je hteo da se ubije, mogao je da izabere bilo koji drugi način, a ne da potpiše smrtnu presudu i za sebe i za državu na čijem čelu se, nažalost, nalazi.
