Ponovo će “nezvisni eksperti” odlučivati o sudbini srpskih radnika…
Srbija se na papiru opredelila i obavezala da će se priključiti evropskoj i svetskoj energetskoj tranziciji, odnosno prelasku na čistu energiju, ali su poslednjih dana možda najočigledniji otpori na terenu kada se u centru priče o smanjenju zagađenja našla izgradnja termoelektrane Kolubara B.
Sve što se dešavalo u vezi sa tim ozbiljno preti da ključna pitanja sigurnog snabdevanja strujom i smanjenja zagađenja vazduha svede na senzacionalističke naslove o personalnom sukobu između jednog ministra i rukovodstva jednog javnog preduzeća.
Dok EPS sa jedne strane ubrzava pripreme za početak, tačnije nastavak gradnje Termoelektrane Kolubara B, Ministarstvo energetike upozorava ovo Javno preduzeće da nema dozvolu za nastavak realizacije tog projekta jer nije u skladu sa energetskom politikom države i međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.
Elektroprivreda Srbije i kineska kompanija Pauer čajna potpisali su prošle godine preliminarni sporazum o saradnji u izgradnji TE Kolubara B, a procenjena vrednost te investicije je oko 385 miliona evra.
Sporazum se tiče izgradnje jednog bloka snage 350 megavata.
Kako je najavljeno prilikom potpisivanja sporazuma između EPS-a i kineske kompanije Pauer čajna, plan je da se gradnja TE Kolubara B posle višegodišnje pauze nastavi u toku ove godine, a završetak je planiran za 2024.
I tako je počeo sukob.
Ministarka Zorana Mihajlović iznosi podatke o tome da izgradnja više nije isplativa jer bi sva zarada Kolubare B otišla na takse zbog zagađenja, a rukovodstvo EPS-a predvođeno vršiocem dužnosti direktora Miloradom Grčićem odbija poslušnost i tvrdi da će Srbija morati da uvozi struju ako se ta termoelektrana ne izgradi.
Strasti bi mogle da se stišaju nakon sastanka kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića odakle je poručeno da će odluka doneti u razgovoru sa predstavnicima Vlade Srbije, ali i stručnom javnošću.
U ovoj priči na kraju će ipak biti najvažnije šta zapravo govore činjenice.
Srbija deo “Zelenog dogovora”
U Srbiji se trenutno više od 70 odsto struje proizvodi iz uglja, dok je u Evropskoj uniji prošle godine proizvodnja iz uglja i lignita pala na 22 posto.
Nizom dokumenata, domaćih i međunarodnih, Srbija se obavezala da će se priključiti procesu tranzicije, koji podrazumeva postepeno smanjivanje proizvodnje iz uglja a povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora – vode, vetra, sunca, geotermalnih izvora, biomase.
Grean deal, odnosno Zelenim dogovorom Evropska unija obavezala se na dekarbonizaciju- nultu emisiju CO2 do 2050. godine.
Na isto se obavezala Kina do 2060, Japan do 2050, a nova američka administarcija predsednika Džozefa Bajdena takođe je kao cilj odredila 2050. godinu. To znači da su neki od najvećih svetskih zagađivača vazduha odlučili da do sredine ovog veka potpuno odustanu od prljavih izvora energije.
Srbija, u kojoj se sve više upozorava na opasno zagađenje vazduha i ugrožavanje zdravlja građana, zajedno se sa drugim balkanskim zemljama pridružila evropskoj agendi i to Deklaracijom iz Sofije u novembru prošle godine. To znači da smo preuzeli obavezu postepene ali potpune dekarbonizacije do 2050.
A neispunjavanje preuzetih obaveza će koštati.
Guranje glave u pesak, ili u ovom slučaju u ugalj – tako bi se mogao opisati stav Ministarstva energetike na odbijanje rukovodstva EPS-a da obustavi pripreme za nastavak gradnje Termoelektrane Kolubara B.
„Sve što bi proizvela TE ‘Kolubara B’, većina prihoda otišla bi na takse za ugljenik, zbog zagađenja. Te takse sada iznose 51 evro po toni ugljenika, na početku godine su bile 35 evra, a do kraja godine se očekuje da će biti 130 evra. Ako znamo da ćemo te takse morati da plaćamo na energiju iz novih termoelektrana, onda je veliko pitanje da li treba da ih gradimo ukoliko znamo da ćemo onda plaćati još više za takse“, navela je Zorana Mihajlović.
Da će zemlja skuplje proći ako ne uradi ništa na smanjenju emisije CO2, nego da primeni mere dekarbonizacije još u novembru prošle godine poručili su profesori Beogradskog univerziteta na panelu “Tri lica klimatskih promena”.
EPS: Kolubara B važna za energetsku nezavisnost
Međutim, rukovodstvo EPS-a predvođeno vršiocem dužnosti tog javnog preduzeća Miloradom Grčićem tvrdi da je projekat Kolubara B u skladu sa obavezama koje je u vezi sa zaštitom životne sredine preuzela Srbija. Navode kako Kolubara B ima samo 350 MW, manju emisiju CO2 i da bi trebalo da zameni stare kapacitete iz 1970. koji se gase narednih godina. U pitanju su termoelektrane Morava i Kolubara A koje čine ukupno 3 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.
Predsednik prepušta reč stručnjacima
Predsednik Aleksandar Vučić sastao se sa v.d. direktorom JP „Elektroprivreda Srbije“ Miloradom Grčićem i predstavnikom Sindikata rudara Kolubare Miodragom Rankovićem. Kako je saopšteno, predsednik je pitanje implementacije „zelene agende“ istakao kao jedno od najbitnijih u kompleksnoj oblasti energetike, uz napomenu da je Srbija ozbiljno posvećena uvođenju najviših standarda u korišćenju potencijala obnovljivih izvora energije i očuvanju životne sredine. S druge strane, rekao je i da Srbija ne može da se liši i odrekne prirodnih resursa koji omogućavaju energetsku nezavisnost države.
Zaključak je da će biti nastavljeni razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije i stručnom javnošću da bi se pronašlo održivog rešenja, kako Srbija ne bi postala veliki uvoznik električne energije od 2030. godine.
Rukovodstvo EPS-a tvrdi i da zbog preuzetih obaveza prema EU to javno preduzeće ostaje bez mogućnosti proizvodnje bazne energije.
Za građane je svakako posebno uznemiravajuća tvrdnja da bi Srbija u slučaju odustajanja od gradnje Kolubare B postala energetski zavisna.
„Ono što je za građane najvažnije je da bi došlo do skoka cena električne energije zavisno od količine uvoza. Viša cena struje odrazila bi se i na konkurentnost srpske privrede, a Srbija bi postala elektroenergetski zavisna“, naveo je direktor EPS.
On je dodao da bi posledice obustavljanja projekta i brze dekarbonizacije Srbije bile gubitak „nekoliko desetina hiljada radnih mesta u EPS i ostalim pratećim kompanijama u Srbiji“.
Iste bojazni čule su se i prilikom okupljanja radnika Kolubare na mestu de bi trebalo da se gradi nova termoelektrana. Oni su tražili nastavak gradnje. Uz ozbiljne optužbe tražili su i smenu ministarke i sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem jer, kako je naveo predednik Sindikata Kolubare Miodrag Ranković, jedino u njega imaju poverenje.
“Verujemo da Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, razume ozbiljnost ove situacije i da će sprečiti štetu koju bi imali građani Srbije, koji bi kao posledicu ministarkinog delovanja, plaćali mnogo skuplju struju i izgubili energetsku nezavisnost. Takođe približno 30.000 rudara i termaša, kao i 10.000 radnika izdvojenih preduzeća u EPS-u, ostalo bih bez posla, kao i oko 200.000 kooperanata koji su naslonjeni na Elektroprivredu Srbije”, naveo je predsednik Sindikata Kolubare.
Niti se gase termoelektrane niti će radnici izgubiti posao
I dok iz EPS-a tvrde da će nova termoelektrana biti u skladu sa savremenim standardima, iz Ministarstva traže da se uradi studija o ekonomskoj i ekološkoj opravdanosti njene gradnje“.
Prilikom posete Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu u martu ove godine direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da 16 termoelektrana u regonu proizvodi više emisija sumpor-dioksida i prašine nego 250 termoelektrana u celoj EU.
„To šteti zdravlju, a energetika to do sada nije plaćala. Građani Srbije plaćaju tu cenu“, ukazao je on, prenelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Ministarka Mihajlović kaže da neće biti gašenja termoelektrana i da će biti formiran savet koji će praviti plan za termokapacitete do 2050. godine.
Sindikat Kolubare za sada se nije odazvao na njene pozive koja, kako navodi, želi da im predstavi tačne i potpune informacije.
Ona poručuje da energetska tranzicija ne znači naglo zatvaranje termoelektrana.
„‘Zelena Srbija’ ne znači gašenje termoelektrana, niti znači gubitak posla. Ali „Zelena Srbija“ znači da zajednički radimo na planu kako ćemo da podignemo kvalitet životne sredine, kako ćemo da u tom globalnom procesu energetske trazicije da nađemo način da, naravno, naše termoelektrane, uz sva postrojenja za odsumporavanje i sve što je potrebno za zaštitu životne sredine, rade do 2050. godine. Jednako moramo da razmislilmo da li ćemo neke nove kapacitete graditi ili nećemo“, navela je ministarka Mihajlović.
Ministarka navodi da energetska tranzicija znači i velike investicije u nove energetske kapacitete, koje podrazumevaju i nova radna mesta zbog izgradnje i upravljanja novim vetro, hidro, solarnim i gasnim elektranama.
To je ujedno odgovor na tvrdnje da će Srbjia bez Kolubare B postati energetski zavisna – umesto Kolubare B trebalo bi graditi kapacitete iz obnovljivih izvora.
Primera radi EPS ima projekat izgradnje Vetroparka Kostolac ukupne snage 66 MW, za koji je potpisan ugovor o kreditu od 80 miliona evra sa Nemačkom razvojnom bankom KfW još u novembru 2017. Za kredit su obezbeđene i garancije iz budžeta. Tada je v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić najavio proizvodnju prvih kilovat-sati iz vetroparka 2020. godine.
Nedavno je međutim tek objavljen tender za koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na tom projektu, a mediji prenose da to znači da bi izgradnja tek trebalo da počne.
Opasna igra sindikalnim emocijama
Decenijama su rame uz rame, nerazdvojni stajali predsednik Sindikata Kolubare Miodrag Ranković i predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević. Zajedno su stajali i 2000. kada je upravo odlukom sindikata o obustavi proizvodnje u Kolubari počeo pad režima Slobodana Miloševića.
Danas su otvoreno na suprotstavljenim stranama.
Ranković zastupa istu ideju kao rukovodstvo EPS-a o potrebi gradnje Kolubare B, a Đorđević je na strani ministarke Mihajlović.
Jedni druge optužuju poslednjih dana za manipulaciju radnicima i zloupotrebu sindikata. Predstavnici sindikata Kolubare iznose optužbe na račun ministarke i njenu smenu, sindikat EPS-a optužbe na račun v.d. direktora javnog preduzeća i njegovu smenu.
Iako je preokret ka obnovljivim izvorima opredeljenje u zvaničnim nacionalnim i međunarodnim strategijama i sporazumima, iz Sindikata Kolubare resornu ministarku optužuju da je glasnogovornik lobija koji, u prvom redu, čine uvoznici struje i investitori u vetroparkove.
Sa druge strane predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević, koji je na čelu tog Sindikata praktično tri decenije, vd. direktora EPS-a Milorada Grčića da je napravio veliku štetu u tom javnom preduzeću jer kasne svi projekti“, rekao je Đorđević.
Prema njegovim rečima, Grčiću je potrebna zaštita jer “neke stvari želi da sakrije“. Traži njegovu smenu da bi se, kako je naveo, zaustavio haos u EPS-u“.
Đorđević: Zbog nestručnosti nema dovoljno uglja ni za postojeće termoelektrane
Termoelektrana Kolubara B trebalo bi da se gradi na obodu kolubarskog kopa i da se iz površinskih kopova Kolubare snabdeva ugljem. Ukoliko nema uglja nema ni računice da se gradi još jedna termoelektrana.
U tom smislu zabrinjavajući su navodi predsednika sindikata EPS-a da je „Kolubara“ došla u situaciju da nema uglja ni za tekuće potrebe termoelektrane „Nikola Tesla“ jer se ne planira dugoročno.
Rudarski basen Kolubara strateški je važno preduzeće. Sa površinskih kopova Kolubare obezbeđuje se ugalj za čak polovinu struje koja se proizvede u Srbiji. Kolubara je deo Javnog preduzeća Elektroprirveda Srbije.
O značaju ovog preduzeća, al ii o mogućnostima zloupotreba u nedostatku kontrole Insajder se bavio još 2011. godine u serijalu Prevara veka. Ubrzo nakon što su u tom serijalu objavljeni brojni dokazi o zloupotrebama, uhapšeno je više od 30 rukovodilaca Kolubare i vlasnika privatnih firmi. Suđenje do danas nije završeno.
„Za skidanje jalovine, da bi se došlo do uglja na dubini od 100 metara, potrebno je dve-tri godine ranije početi sa radovima“, objasnio je Đorđević.
Po pravilu, kvalitet uglja utiče in a zagađenje. Naime, niži kvaliteta uglja sa površinskih kopova Kolubare znači veću potrošnju mazuta u Termoelektrani Nikola Tesla, a samim tim i veći nivo zagađenja.
Zanimljivo je da je u novembru prošle godine EPS demantovao navode direktora istraživačke stanice Petnica Vigora Majića da rudarski basen „Kolubara“ građanima za ogrev prodaje jalovinu sa visokim procentom gline. Takav ugalj se, kako je objasnio, ne koristi u domaćinstvima jer proizvodi više čađi koja zagađuje vazduh.
Projekat započet pre četiri decenije
Može se reći da je Termoelektrana Kolubara B u izgradnji gotovo četiri decenije. Odluka o izgradnji ove termoelektrane na oko 40-tak kolometara od Beogarda, u blizini sela Kalenić, doneta je još 1984.
Tada je odlučeno da se grade dva bloka od po 350 megavata, ali se od drugog bloka u međuvremenu bez objašnjenja odustalo.
Četiri godina kasnije, 1988. počeli su pripremni radovi, koji su u nedostatku finansijskih sredstava išli sporo. Zbog ratova i sankcija 1992. Svetska banka povlači kredit za taj projekat i gradnja se obustavlja. Ponovo počinje 1996. pa se obustavlja 2004.
Prema medijskoj arhivi, te godine je napravljen presek i utvrđeno da je do tada uloženo više od 300 miliona evra, da je izgrađeno oko 40 odsto objekta i da nedostaje još 500 miliona da se završi.
Raspisan je međunarodni tender za izbor strateškog partnera. Rokovi za izbor partnera nekoliko puta su produžavani. Uprkos tvrdnjama o nekoliko desetina zainteresovanih, na kraju ponudu dostavlja samo italijanska kompanija Edison 2011.
Podršku ovom projektu, procenjenom na više od milijardu evra, najavio je tada i EBRD u vidu kredita od 400 miliona evra. Početak gradnje bio je planiran za 2013, ali je te godine EBRD odlučio da neće učestvovati u projektu jer se dve godine ništa nije urađeno. Od tada je EBRD usmeren više na obnovljive izvore energije. Posle EBRD-a, od projekta odustaje i italijanski Edison.
I te 2013. je Ministarstvo energetike, dovelo u pitanje isplativost i održivost projekta, ali se od 2017. ponovo govori o nastavku gradnje, da bi usledilo potpisivanje memoranduma pa 2020. sporazuma sa kineskom kompanijom.
Brojni su projekti u Srbiji započeti pa se od njih odustajalo, a da za to niko ne odgovara iako sve to na kraju, na neki način, građani moraju da plate.
U ovom slučaju ulozi su daleko veći jer se u ime građana donosi odluka o tome kako će se istovremeno obezbediti energetska sigurnost i zdrava životna sredina. Za postizanje oba, uglavnom suprotstavljena cilja, najvažnija će biti reč stručnjaka, a ne političara.
Prerane smrti kao posledica zagađenja
Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, iz januara 2020. Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha.
U svetu, od posledica zagađenja godišnje umre 8,3 miliona ljudi. Od posledica zagađenja vazduha, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, umre 6.000 ljudi, pokazala je studija Svetske zdravstvene organizacije.
