Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je, kako je rekao, iskrenu zahvalnost nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na svemu što je učinila za Srbiju i Zapadni Balkan. Vučić je rekao i da „jako dobro znamo“ da je rešavanje pitanja Kosova, odnosno odnosa Beograda i Prištine, uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, poručujući da zamrznuti konflikt nije rešenje. Priznao je i da strahuje kako će izgledati Evropa posle Angele Merkel i da se pita „ko će iz Evrope da nas pozove i kaže nam da moramo da budemo odgovorniji, umesto što se svađamo preko plota“.
„Lično sam ponosan što sam, posle mnogo godina saradnje, imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina koji dočekuju kancelarku Merkel na kraju njenog mandata. Želim da se zahvalim na svemu što je učinila za Zapadni Balkan i Republiku Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko, i kad ne bude ovde kao kancelarka, na isti način ćemo govoriti o njoj“, poručio je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa nemačkom kancelarkom u Palati Srbija.
Kazao je da je sa Merkel razgovarao o evrointegracijama Srbije i usklađenosti spoljne politike Beograda sa spoljnom politikom Unije, ističući da je u poslednja četiri meseca ta usklađenost porasla sa 46 odsto na 62,5 odsto.
Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da „dobro znamo šta je uslov za pristupanje Srbije EU, to je rešavanje pitanja Kosova, odnosno odnosa Beograda i Prištine“.
„Zato vodimo taj dijalog na ozbiljan i odgovoran način. Kao što Priština kaže da ima svoj ustav, i Srbija ima svoj ustav, ali spremni smo da razgovaramo o svim mogućim kompromisnim rešenjima“, poručio je predsednik Srbije.
Izrazio je uverenje i da će taj kompromis biti bliže, ako Beograd i Priština pre toga urede međusobne odnose tako da imaju slobodan protok ljudi, robe i kapitala.
„Ja sam protiv zamrznutog konflikta, i ja ne mislim da je zamrztnuti konflikt rešenje, i znam da se neće niko u Srbiji obradovati ovim rečima, ali mislim da je dobro da to pitanje rešava ova generacija, ali to mora da bude komporomisno, a ne rešenje koje će biti ponižavajuće za Srbiju“, rekao je Vučić.
„Edi Rama i ja se danas čujemo na svakih sedam do deset dana“
Predsednik je rekao i da je sa kancelarkom Merkel razgovarao o konkretnim rezultatima Berlinskog procesa.
„Ovih dana imaćemo priliku da vidimo ono što je najkonkretnije nasleđe rada gospođe Merkel, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dolazi u Beograd i potpisaće ugovor sa nama, a u roku od mesec dana kreću radovi na putu Niš – Prokuplje, odnosno Niš – Pločnik – Priština“, najavio je Vučić ističući da je ta saobraćajnica od ogromnog značaja za jedan od najsiromašnijih delova naše zemlje.
Podsetio je i da su se pre susreta njega i Edija Rame u Berlinu, poslednji susret premijera Srbije i Albanije bio 1947. godine.
„A danas, posle samo nekoliko godina, Edi Rama i ja se čujemo svakih sedam do deset dana, vidimo se svakih mesec dana, gradimo puteve, otvaramo granice, to je dobro i za Albaniju i za Srbiju“, ocenio je Vučić.
Naveo je i da će zajedno sa Evropskom unijom i Severnom Makedonjom biti realizovan projekat brze pruge.
„Angela Merkel je nesumnjivi lider Evrope. Ona je mogla da podigne slušalicu i pozove bilo koga od nas i utiče na događaje u regionu (…) Imam strah kako će to da se odvija, pitam se ko će iz Evrope da nas pozove i kaže da moramo da budemo odgovorniji, umesto što ćemo da se svađamo preko plota“, kazao je Vučić.
Dodao je i da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o inicijativi Otvoreni Balkan o čemu će više reči biti tokom večere.
Pred Srbijom još dosta posla na polju vladavine prava
Kako je dodao, bilo je reči i o svim drugim regionalnim pitanjima, ali i o vladavini prava gde je, kako je rekao, dosta toga urađeno, ali predstoji još mnogo posla.
„Posvećeni smo ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, reformi medijskog i kompletnog političkog sektora“, rekao je Vučić.
Predsednik je posebno istakao rezultate u bilateralnoj saradnji Srbije i Nemačke ističući da danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi više od 72.000 ljudi, a da je spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje dostigla šest milijardi evra, što je tri puta više nego 2010. godine, dok je srpski izboz u Nemačku uvećan i više od tri puta u tom periodu.
Podsetio je i na podršku Nemačke u uvođenju dualnog obrazovanja u Srbiji, ističuću da je prvih 4.000 đaka dobilo posao zahvaljujući tom programu.
Vučić je podsetio i da su Srbija i Nemačka potpisale sporazume o memorijalima i odbrani, a najavio je da će uskoro biti tehnički završeni i sporazumi o kulturi i obnovi zdanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu koje je srušeno u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
