Vest da će se Srpska napredna stranka i SPAS Aleksandra Šapića ujediniti u jednu političku organizaciju, glavna je poruka sa sednice Predsedništva SNS održane prethodnog dana. Na taj način će nekada ljuti politički protivnici formalizovati u potpunosti svoju političku ljubav i krenuti u zajedničku borbu za Beograd s namerom da „manje obrazovani Đilasov pomagač“, kako je Vučić svojevremeno nazivao Šapića, postane gradonačelnik.
Na srpskoj političkoj sceni nije neuobičajeno videti kako ljudi menjaju „čvrsta“ uverenja, napuštaju ideologiju, prelaze u stranku za koju su govorili da je „zlo za Srbiju“ i postaju najbliži saradnici čoveka kojeg su do juče nazivali diktatorom. U tom smislu, odluka Šapića da postane „srpski patriotski naprednjak“ nije iznenađenje, posebno ako se uzme u obzir politički put koji je u kratkom vremenskom periodi prešao nekadašnji saradnik bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa.
Nakon izbora u junu prošle godine među prvima je uputio čestitku naprednjacima na ubedljivoj izbornoj pobedi. Kasnije je i „preplivao reku“ i uz meze i piće u jednom beogradskom restoranu „prevazišao“ sve probleme sa svojim imenjakom iz Predsedništva. I ne samo da je zaboravljeno sve što je do tada izgovoreno, poput one Vučićeve izjave „da se Šapić i Đilas razlikuju samo po fizičkom izgledu i da nemaju politiku“, već se izrodila i neka neobična ljubav. Takva da danas Šapić ne može, a da ne bude u istoj stranci u kojoj je Vučić.
Ipak, nekoliko godina ranije stvari nisu izgledale tako obećavajuće.
Krajem 2017. godine, komentarišući mogućnost da Đilas i Šapić zajednički formiraju vlast po okončanju beogradskih izbora, Vučić je rekao:
„Nema nikakve razlike između njih, osim što je Đilas, o kojem veoma loše mislim zbog tragičnih dugova koje je ostavio u Beogradu, tragične medijske vladavine, a Beograd bio prljav, bez građevina, bez ikakvog rada i napretka, ali je svakako mnogo uspešniji, ozbiljniji i obrazovaniji nego što je to Šapić. Ako će Šapić da odlučuje o tome, on je bio njegov pomagač i za Đilasov račun je tukao ljude, gde ovaj naređuje, sećam se tog u Ralji, sopotskoj opštini, dakle, oni su se već dogovorili, onda oni imaju vlast i ja im onda čestitam na tome. SNS će svakako biti ozbiljna opozicija vlasti Đilasa, Šapića i svih ostalih koji su već jedanput urušavali ovaj grad“, rekao je tada Vučić.
Priča o Šapiću koji tuče ljude dobila je svoj nastavak i početkom 2018. godine, kad je predsednik Srbije u intervju za Kurir tvrdio da je uplašen zbog mogućnosti da Šapić ponovo bude na vlasti.
„Za razliku od njih koji samo čeznu i mnogo se nadaju situaciji u kojoj će opet moći da tuku građane kad ih nešto pitaju – gde Đilas okom, tu Šapić skokom, kao što su tukli, recimo, gospodina Rankovića u Ralji, kao što su tukli malu Sanju Džolić ovde ispred Skupštine grada, a vlast im je služila samo da enormno uvećavaju svoje bogatstvo, ja sam od toga veoma uplašen“, poručivao je Vučić.
U kampanji za beogradske izbore, SNS je na svaki način pokušavao da saplete Šapića, ne sluteći u tom trenutku kakav se naprednjačko-patriotski potencijal nalazi u njemu. Tako je nastao i famozni predizborni spot vladajuće stranke u kojem je na uvredljiv način prikazano kako će izgledati Beograd ukoliko ga preuzmu Šapić i Đilas. Međutim, emitovanje ovog spota REM je zabranio, a Vučić je to ispratio s komentarom da mu nije jasno zbog čega je to učinjeno, jer je reč o šali, da će poštovati tu odluku, iako smatra da je ono što je prikazano istina.
Ako je tada predsednik verovao da je prikazano na spotu istinito, onda mogućnost da poveri Šapiću prestonicu na čuvanje ne deluje obećavajuće za Beograđane. Ne deluje obećavajuće ni za one koji su stvarali SNS, lepili plakate i pisali komentare po društvenim mrežama i portalima, nadajući se određenim sinekurama. Umesto na njih, Vučić je odlučio da nastavi da se oslanja na beogradsku „žutu bagru“, pa će posle perjanica bivše vlasti, Malog i Vesića, svoju priliku da se vežba na Beogradu, po svemu sudeći, dobiti i Aleksandar Šapić.
