6.6 C
Belgrade
četvrtak, 28 oktobra, 2021

NEKA VISE I TREBA DA VISE: Vučić ne zatvara usta, satiru Srbiju!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Na nišanu

Uoči sudnjeg dana srpskog diktatora i njegovog kartela

Neka visi i treba da visi

Srpski diktator ne zatvara usta. Svakog dana se oglašava preko PINK-a, a njegove sumanute reči prenosi Velika propagana laži. Njegov kraj je sve bliži, ali on misli da će vikom, galamom, pretnjama da uplaši lovce na njegovu glavu. Neka vise i treba da vise oni koji su satrli Srbiju.

Milovan Brkić

- Advertisement -

Ajkula čoveka nikada ne napada odmah i iznenada! Prvo napravi krug oko njega kako bi čovek uvideo njenu prisutnost i uneredio se. Drugi ajkulin potez jeste samo munjevito i površno ali dovoljno ranjivo ujedanje čoveka, čime ga onesposobljava.

I pošto je čovek izbacio već sve fekalije od straha i onesposobljen ajkulinim malim ujedom, postaje plen na tacni.

Paralela sa ajkulinim metodom ubijanja se može poklopiti možda i sa helikopterima koji kruže iznad Beograda poslednjih noći.Niko nam ne govori zbog čega, samo naslućujemo?! Da nisu možda apači?

Nakon objavljivanja optužbi iz iskaza datim pred zamenikom specijalnog tužioca za organizovani kriminal Sašom Ivanićem vođe navijačko-kriminalne grupe Veljka Belivuka da je sarađivao sa predstavnicima vlasti i samim Vučićem, kao i Marka Miljkovića, šta su sve radili i sa kim za Vučića, stavljena je opasnost u izgledu za kraj Vučićeve despotije.

- Advertisement -

Tiranin je pokazao najviši stepen ludila, preteći svima svakodnevnim obraćanjima naciji, kako voli da kaže. Organizacija koja se predstavlja kao Institut za političko umrežavanje pokrenula je „Peticiju za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.

Prema podacima sa sajta, peticiju je potpisalo oko 500 ljudi. Među njima su uglavnom stranačke ličnosti, funkcioneri javnih preduzeća i ljudi iz sveta estrade.

Spisak je koristan, jer ih treba, sve po spisku, privesti zakonu.

Institut za političko umrežavanje za sebe navodi da je „patriotska organizacija osnovana 2020. godine“. Prema podacima iz registra udruženja na sajtu APR-a, tzv. „Institut“ je udruženje građana, a predstavlja ga izvesni Aleksandar Đurđev, 41-godišnji kadar Penzionerske partije.

Uoči sudnjeg dana diktatori vole da demonstriarju “jednodušnu podršku građana svojim istorijskim uspesima“

Za očekivati je da će, nakon očigledno slabog odziva sledbenika da mu peticijom iskažu odanost, Vučiću pasti na um da organizuje veličanstven miting podrške. Učiniće to, najverovatnije u hali Arena na Novom Beogradu, jer se plaši otvorenog prostora, da ne pritrče i demonstranti i usranim motkama ne razjure njegove plaćenike. A i snajperisti su neprijatnost koja razjeda Vučića.

Sličnu sudbinu doživeo je i Nikolae Čaušesku 22. decembra 1989. godine.

On je na glavnom trgu u Bukureštu pozvao više od milion Rumuna, da mu pruže punu podršku. Direktno sa trga je odveden helikopterom u Trgovište sa ženom Elenom i istog dana je streljan!

Čaušeskuova staljinistička kontrola nad svim aspektima verskog, obrazovnog, privrednog, društvenog i građanskog života sve više je otežavala situaciju u zemlji.

Tokom 1989. Čaušesku je bio još izolovaniji od ostalog komunističkog sveta – u avgustu 1989. zalagao se za održavanje samita na kome bi se raspravljalo o problemima istočnoevropskog komunizma i „branio socijalizam u ovim zemljama, ali njegov predlog su odbacile članice Varšavskog pakta.

Pad Berlinksog zida i smenu svog južnog kolege, bugarskog lidera Todora Živkova u novembru 1989. Čaušesku nije video kao nagoveštaj opasnosti po svoj položaj poslednjeg starovremenog komunističkog lidera u Istočnoj Evropi.

Tokom 1989. Čaušesku je pokazivao znake potpunog odbijanja da sagleda realnost. Dok je zemlja prolazila kroz izuzetno težak period, a narod deset godina unazad provodio sate u dugim redovima za hleb ispred praznih prodavnica, on je na državnoj televiziji prikazivan u radnjama prepunim hrane kako veliča „visok životni standard koji je omogućio svom narodu“.

U drugoj polovini 1989. u TV dnevnicima izlistavani su kolhozi sa tobožnjim rekordnim prinosima što je bilo potpuno suprotno od nestašica koje su tada osećali obični građani za koje su sapun i mleko bili luksuz, a kamoli nešto više od toga. Procenjuje se da je tokom i za vreme njegovog režima, najmanje 5 miliona ljudi umrlo od gladi, neuhranjenosti i bolesti, barem milion ljudi je ubijeno i streljano, pokušavajući da pobegne, vojska je dežurala na reci Dunav na granici sa današnjom Srbijom, gde su ubijali ljude, jedna Rumunka Kamelija je uspela da pobegne i prepliva Dunav zbog ljubavi i udala se za Srbina.

I srpski tiranin nije u stanju da sagleda realnost.

I dok milioni građana Srbije gladuju, očajni i bez nade da će uspeti da prežive, pod teretom nasilja javnih izvršitelja, poreznika, reketaša, pred nasiljem sudova, Vučić ne shvata da je za dva miliona građana Srbija manja! Pred njegovim nasiljem pobegli su iz zemlje svi koji su mogli. Utekli su od nasilja, zlostavljanja i ludila koje je ovaj sumanuti čovek širio od prvog dana svoje vladavine

I dok Obaveštajna zajednica SAD-a ukazuje da je Vučić jedan od najopasnijih kriminalaca na planeti, opisujući ga kao vođu balkanskog narko kartela, koji na računima u inostranstvu ima preko 25 milijardi dolara i najskuplje nekretnine, kao ludaka sličnom Idi Aminu i caru Bokasi, srpski diktator kao da ne razume svoju poziciju. Ili se pravi lud. On zna da izvršna naredba američkog predsednika Bjadena o balkanskim kriminalcima, koje on predvodi, nije mrtvo slovo na papiru.

Ipak, očigledno je da Nemačka BND i britanska MI 6 pokušavaju da nadigraju Amerikance, osnivanjem ad hok suda za balkanske kriminalce, tako što bi najmanje 1.000 njih, koji imaju najmanje desetine miliona evra, opelješili, uzeli im imovinu i balkanskim državama nametnuli potpunu propast.

Nemačka, kao država, vuče konce i u Sudu za zločine koje su počinili pripadnici OVK-a na Kosmetu. Pred sudom su samo oni koji su bliski američkoj vlasti. Na primer, Haradinaj je vodio dnevnik o svojim zločinima i ubistvu oko 1.000 ljudi! Već godinu dana on nije prebačen u Hag, jer je eksponent politike BND-a.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a potpuno je nezainteresovano za Balkan, suprotno interesima Obaveštajne zajednice i američkih oružanih snaga. Otuda odluka Britanije i nemačke da organizuju sud za balkanske zločince, narko dilere, trgovce oružjem, migrantima, samo je opasna varka da se nadigraju Obaveštajna zajednica SAD-a i sačuvaju nemački interesi, jer je evidentno da je Nemačka porobila Balkan, surovo pljačkajući sve države sa ovog prostora.

I sama inicijativa je nelegitimna. Dve države ne mogu osnovati sud za kriminalce iz više država. To može učiniti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Skupštine balkanskih država, ili OEBS.

Ideja o suđenju je opasna varka onih koji tradicionalno tlače Balkanske narode.

I Vučić se nada. Ali. Njegov prijatelj Metju Palmer, funkcioner Stejt Departmenta smenjen je sa položaja sa kojeg je nemilice pljačkao Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo… On je otvoreno pretio opoziciji iz ovih zemalja da moraju da podržavaju svoje tirane, narko dilere, jer će ih Amerika bombardovati. Vest o njegovom odlasku sa te pozicije u Srbiji nije uopšte objavljena.

U Srbiji je to činio i ambasador Entoni Godfri, koji je, takođe, pretio opoziciji da ne dira zločinca Vučića. Njegov uticaj nestaje, jer će brzo biti povučen iz Beograda.

Prijateljima je Godfri pričao da ga je “namestio“ pederski lobi, označivši Ričarda Grenela, Trampovog saradnika, kao čoveka koji ga je navukao da od Vučića uzima velike pare i podržava ovog razbojnika.

Vučić se još nada da će Nemačka, a u kancelarku Merkel se više ne može oslanjati, jer je i ona od septembra u istim problemima, čeka je optužba za korupciju i najteža krivična dela, ali se nada da će uvođenjem kompanije Rio Tinto umilostiviti Nemce da opet stanu uz njega. Objavljujemo tekst nemačkog lista „Handelsblat“ (Handelsblatt), koji opisuje borbu evropljana za mafijom iz Rio Tinta.

Vučić je, kao što smo objavili, ugovorio, a po svemu sudeći potpisao ugovor sa ovom kompanijom, za mito od 500 miliona evra.

I dok građani protestuju, a opozicija se sprema da ide na veće demonstracije, Vučić preti.

Vučić se obratio u sredu veče (28. jula) javnosti iz Skoplja za televiziju „Pink“.

Predsednik je rekao da nije mogao da gleda pobedu Crvene Zvezde, ali je srećan što je Zvezda pobedila, a isto želi i Partizanu, Čukaričkom i Vojvodini.

Rio Tintu odlučiće narod, rekao je. (A ja ću odlučivati u ime tog naroda, podrazumeva se).

On je objasnio da je mnogo urađeno za Podrinje. Ističe da ovde ima politikanstva i mržnje. Na pitanje o Rio Tintu, Vučić kaže da u Podrinju imamo oko 110.000 ljudi, i to u širem podučju. Ovaj region se, kaže, prazni zato što građani nemaju posla.

– Doveli smo dve fabrike u Loznicu, ulažemo, radimo brze saobraćajnice, uradili smo mnogo toga da bismo osnažili Podrinje. U Krupnju su mnogo uradili i uložili, a sve kako bi život ostao, a onda kažu „ne treba da prihvatamo investiciju jer će da ugrozi našu životnu sredinu“. I za to se bore oni iz Beograda kojima je dobro i koji bi da dobiju 1-2 posto glasova u Beogradu, jer za njih ljudi iz Podrinja svakako neće da glasaju – kaže Vučić.

Dodaje da ljudi u Podrinju nemaju novac spolja, kao što ih ima „Ne davimo Beograd“, već ti ljudi moraju da rade i zarade.

– Sad oni iz centra Beograda idu u Loznicu i Podrinje da im sole pamet. Govore im „vama ne trebaju pare, nego sačuvajte tu lepu prirodu. Vama pare ne trebaju, nego nama da bismo rušili državu“. To je investicija od 2,4 milijarde evra i to za početak eksploatacije! Neka 10 odsto ostane u Podrinju! U svakom slučaju, čekaćemo odluku naroda – rekao je Vučić.

Kriv sam za ko zna šta, uhapsio sam Belivuka ko zna zbog čega…

(ovaj ludak nema nikakva ovlašćenja da hapsi, niti da naredi hapšenja, jer je to u nadležnosti suda).

Ako padnem na poligrafu jedno pitanje, otići ću sam doživotno u zatvor.

– Ako ćete da ućutite i da prestanete da lažete, odoh na poligraf! Ako padnem jedno pitanje, otići ću sam doživotno u zatvor. Ako je pitanje da li treba da verujemo masovnom ubici ili predsedniku zemlje… Barem 50 ljudi zna gde se ja krećem i da li je moguće da od 50 ljudi nijedan ne progovori? To nije moguće i svi to znaju.

Kaže da je suština da se sruši Srbija i da se nečiji život uništi, da on prestane da bude čovek jer je teško podneti napade, laži i kritike.

Ističe da neće da trpi ucene i da se neće smiriti u borbi protiv kriminala.

Borim se za normalnu Srbiju, da nikome ne padne na pamet da ubije nekoga, a kamoli da se seku delovi tela.

A njegovu priču poklapa kompanija Rio Tinto. Nju ne zanima referendum, oni su platili, dobili su, navodno, dozvole za rad!

Rio Tinto: Eventualni referendum ne ukida izdate dozvole

Generalna direktorka Rio Sava Eksplorejšn, dela Rio Tinto, Vesna Prodanović izjavila je danas da kompaniji nije stiglo obaveštenje države o mogućem referendumu u vezi sa projektom „Jadar“, ali je navela da bi, ukoliko bi se održao i bio negativan, kompanija morala da zauzme stav, zato što ne postoji pravni okvir po kojem dozvole ne važe, ako je referendum negativan.

„U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države. Ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole. Pravni okvir za to nije razjašnjen, ali ćemo se prilagoditi onome što u tom trenutku država bude postavila nama kao okvir“, rekla je ona na konferenciji za novinare.

Prodanović je dodala kao smatra važnim da ako do referenduma dođe, da svi zainteresovani budu potpuno informisani o projektu.

Ona je istakla da niko iz kompanije ne želi da se Rio Tinto i projekat posmatra „kao poluga u političkom nadmetanju“, istakavši da je ovo industrijski projeket, investicija u Srbiju.

Na pitanje da prokomentariše to što su opozicione partije protiv projekta, ona je navela kako smatra da bi se to promenilo ukoliko bi došli na vlast! Nije ni čudo što je većina direktora ove kompanije u svetu – ubijena!

Handelsblat: Litijum u Evropi – blagoslov ili prokletstvo

Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza sirovina, a jednu od ključnih uloga u tome ima i litijum, ali eksploatacija tog metala u mnogim zemljama nailazi na otpor stanovništva, piše nemački „Handelsblat“ (Handelsblatt).

U opširnom članku koji je uglavnom o borbi lokalnih vlasti i žitelja Kaseresa na jugozapadu Španije protiv otvaranja rudnika litijuma u blizini njihovog grada, taj privredno-politički list piše da to nije izuzetak i da i u drugim delovima Evrope u kojima je otkriven litijum traju „svađe oko prokletstva i blagoslova“ tog otkrića.

„Na primer u Portugalu, Velikoj Britaniji i Srbiji. Činjenica je: Taj laki metal ima važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer je jedna od najvažnijih sirovina za proizvodnju baterija, i to ne samo za pametne telefone, laptop računare, nego pre svega za električne automobile“, piše dnevnik.

„Handelsblat“, međutim, ukazuje da su „evropske rezerve u globalnim razmerama relativno skromne, a zabrinutost stanovništva zbog životne sredine velika, što bi moglo i da ugrozi eksploataciju“, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Kao primer dnevnik navodi planove kompanije Rio Tinto sa nalazištem visokokvalitetnog litijuma u dolini reke Jadar, ali i tvrdnje nevladinih organizacija da to može da nanese „nepopravljivu štetu vodi, zemljištu, vazduhu i ljudima“. List piše da je i Srpska akademija nauka i umetnosti zamolila Vladu Srbije da razmotri nepopravljive posledice.

Takođe, dnevnik navodi da građanske inicijative optužuju Vladu Srbije da budzašto prodaje litijum, pošto će Rio Tinto u prvih deset godina eksploatacije zaraditi četiri milijarde evra, a država Srbija samo 300 miliona.

„Oni smatraju da bi bilo bolje da Srbija, poput Bolivije, rudu eksploatiše preko državnog preduzeća i tako finansira najviše ekološke standarde i ujedno više zaradi“, piše dnevnik.

U Boliviji se, podseća list, prema istraživanjima američkog Geološkog instituta USGS, nalazi više od 26,5 odsto što je najveći deo ukupne svetske rezerve litijuma, procenjene na 79,4 miliona tona.

Argentina ima oko 24,3 odsto a Čile 12,1 odsto. Srbija, prema tim podacima, sa oko 1,2 miliona tona tog lakog metala raspolaže sa 1,5 odsto ukupnih svetskih rezervi. U Nemačkoj se nalaze 3,4 odsto, a u Češkoj 1,6 odsto svetskih rezervi, piše Handelsblat.

List navodi da Evropa želi da postane nezavisnija od uvoza sirovina u važnim oblastima i podseća da je litijum do sada uglavnom uvozila iz Kine, pošto ona ima najveće rafinerijske kapacitete za izdvajanje litijuma iz rude koja se uglavnom vadi u Južnoj Americi.

„A potrebe su ogromne. Prema podacima Evropske komisije Evropi će 2050. godine za akumulatore i električne automobile biti potrebno 60 puta više litijuma nego danas. Potražnja je već podigla cene. Tona litijum-karbonata koji je dovoljno kvalitetan za proizvodnju baterija, košta sada u Evropi 12.500 dolara – 30 odsto više nego početkom godine“, navodi list.

„Zemlje gde ima litijuma nadaju se da ga neće samo eksploatisati, već da će preko tih nalazišta privući i proizvodnju baterijskih ćelija, automobilskih baterija, i kao krajnji korak i proizvodnju električnih automobila“, piše list, i navodi reči premijerke Ane Brnabić da Srbija neće dopustiti izvoz sirovog litijuma, već samo polufabrikata ili baterija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema pisanju dnevnika, „sanja o fabrici baterija i električnih automobila u Srbiji“ i nada se čak da će u zemlju privući nemačke proizvođače automobila. Dnevnik prenosi Vučićeve reči da bi bilo „šteta da se od tog litijuma ništa ne napravi“.

„Međutim, mnogi delovi Evrope se nadaju da zbog nalazišta litijuma mogu postati mesta za proizvodnju baterija, a to je strateška oblast evropske politike“, piše u članku.

„Već smo doneli odluku da litijum eksploatišemo samo ako možemo da dovedemo i sledeću fazu u lancu stvaranja nove vrednosti“, izjavio je za Handelsblat i portugalski ministar privrede Pedro Siza Vijeira. To podrazumeva oplemenjivanje litijuma i proizvodnju baterijskih ćelija, ili celih baterija u Portugalu.

Sličnu „renesansu“ od nalazišta litijuma otkrivenih 2017. godine, očekuje i engleski tradicionalno rudarski region Kornvol. „I britanska vlada se nada da će u zemlju dovući ceo lanac stvaranja nove vrednosti u oblasti električnih automobila“, piše Handelsblat.

Međutim, u španskom Kaseresu projekat eksploatacije litijuma je zbog protivljenja lokalnih vlasti i stanovništva „stavljen na led“.

„Kod nas nikada neće biti izgrađen rudnik litijuma, kaže gradonačelnik Kaseresa Luis Salaja. Taj grad od 100.000 stanovnika nalazi se u regionu Estramadura, na jugozapadu Španije. To je jedan od najsiromašnijih delova zemlje. Nezaposlenost među mladima je 56 odsto. Ali Salaja ne obuzima oduševljenje zbog toga što australijska rudarska kompanija Infiniti litijum posle probnih bušenja veruje da se tu nalazi jedno od najvećih nalazišta u Evropi – uprkos svim obećanjima“, piše Handelsblat.

Obaveštajna zajednica SAD-a, postupajući po Izvršnoj naredbi predsednika Bajdena o izolovanju balkanskih kriminalca operacionalizjuje planove o njihovom privođenju pravdi. Ona je svesna da dok je Vučić na vlasti u Srbiji, ni ostali tirani neće se lako dati. Hapšenjem Vučića, koji je optužen u Sjedinjenim Američkim Državama, raspala bi se piramida zla, kartel bi se raspršio kao mehuri od sapuna.

Raspisujući nove namete svojim članovima kartela, Vučić želi da pribavi nove količine keša, sa kojima bi, osim zlatnih poluga narodne Banke, pobegao iz zemlje. Taj potez je nemoguć i Vučić misli da će kešom plaćati telesnu gardu.

Od 2000. godine kada je DOS (demokratska opozicija) došla na vlast u Srbiji, iz nje je izneto preko 51 milijarda evra! U tu sumu nije uračunato iznošenje u kešu, tajnim kanalima i diplomatskom poštom i pranjem novca.

Vučićev kartel raspolaže sa preko 150 milijardi evra u kešu, koje potiču od trgovine narkoticima, migrantima, oružjem, akciznom robom, belim robljem…

Prva garnitura pljačkaša na čelu sa Mlađanom Dinkićem, Miroljubom Labusom, Aleksandrom Vlahovićem, Božidarom Đelićem, iz Đinđićeve vlade, pa do Mirka Cvetkovića, Dragana Šutanovca, Dušana Petrovića, amnestirana je. Vesna Džinić je pobegla u SAD-e sa preko 100 miliona dolara.

Sve ih je amnestirao Aleksandar Vučić. Prvi se odazvao Stevan Nikčević, direktor SDPR-a plativši tadašnjem potpredsedniku 50 miliona dolara, u kešu. Istog dana je, umesto u zatvor, postavljen za državnog sekretara u ministarstvu koje je tada vodio Rasim Ljajić

U toku je akcija kruženja ajkule oko žrtve. Vučić će narednih dana biti izložen objavljivanjem šokantnih podataka iz njegovog života i života članova njegove porodice. Distanciranje od njegovog zla uveliko traje.

Uskoro sledi i ujed ajkule, a potom u ulov plena.

Niko neće od građana zakukati za Vučićem i njegovim kartelom. Mnogi se od njih i raduju hapšenju, jer je to bolja prilika od vešanja. U opštoj pobuni građana mnogi od njih bi visli na Terazijama, Slaviji i trgovima drugih gradova.

U tekstu koji smo objavili u broju 285, opisan je desetogodišnji učinak dotadašnjih DOS-ovih jurišnika i pljačkaša. Ni njih ne smemo zaboraviti, jer su oni svi ušli u Vučićev kartel i spasili se zatvora i zadržali, uglavom, veći deo opljačkanog.

Rumunski generali, koji su oborili Čaušeskua, osuđeni su nakon 20 godina na kazne zatvora od po 15 godina, jer im nisu oprošteni zločini, koje su počinili prema rumunskom narodu. To čeka i one koji sada izdaju Vučića, uvereni da će sačuvati novac, imovinu i položaj. Moramo ih sve potamaniti, ili nam nema spasa.

Govoreći otvoreno

Podržavaju li predstavnici međunarodne zajednice u Beogradu surovu pljačku Srbije

Strašno lice ništavila

Predstavnici takozvane međunarodne zajednice u Srbiji, kojima su puna usta retorike o potrebi za borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, svojom licemernom politikom, zapravo, pomažu cvetanju jedne banditske države u kojoj je dobro samo tajkunima i političkom osinjaku u kome većina skuplja med za manjinu. Prvovenčani ministar svega i svačega, Aleksandar Vučić, idealan je za takve evropske i američke interese u Srbiji. Da li su gospoda iz Brisela, Berlina i Vašingtona nekada ušla u srpske bolnice, autobuse, samousluge, da vide tugu i beznađa građana Srbije, koji su na korak od smrti? Ovaj članak objavljen je u Magazinu Tabloid u broju 285 od 23.5.2013. godine.

Nikola Vlahović

Mada je pljačka glavni motiv ulaska u visoku politiku, za dvadeset godina u Srbiji nije uhapšen nijedan ministar! Zvuči neverovatno, ali, poslednji srpski vođa koji je naredio hapšenje dvojice svojih ministara, bio je Slobodan Milošević, jer nije tolerisao to što su ministri Sava Vlajkovića i Velimir Mihailović, u bašti zakopali par stotina hiljada ondašnjih maraka.

Danas takvi slučajevi izgledaju smešno i tragikomično u poređenju sa milijardama koje je opljačkala demokratska vlastela, za samo deset godina lažirane demokratije.

U tom periodu, Srbija je opljačkana surovije nego kao kad su njome prolazile otomanske horde. Operaciju ove najveće otimačine u savremenoj srpskoj istoriji, vodili su najistaknutiji članovi vladajućih koalicija, na čelu sa Demokratskom strankom.

Imena pljačkaša su poznata

U svom izveštaju od decembra 2012. godine, američka organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona (koja se između ostalog bavi i praćenjem tokova novca u zemljama sa kojima SAD imaju diplomatske odnose), objavila je tom prilikom i tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Srbija se na toj tabeli nalazi u samom vrhu po količini iznetog novca, jer je iz nje izneto 51. milijarda dolara, ne računajući iznošenje novca u kešu, raznim kanalima, pa i diplomatskom poštom!

Nije teško izračunati šta bi sve Srbija mogla sa ovim novcem…

Na žalost, Srbijom danas apsolutistički vlada verni nastavljač politike Borisa Tadića i Demokratske stranke. Novi „nestatusni“ prodavac žute magle, Aleksandar Vučić, sklopio je pakt o nenapadanju sa najkrupnijim aligatorima Demokratske stranke, tako su od njegovog prekog suda i „televizijskih“ hapšenja, ostali potpuno zaštićeni Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Mirko Cvetković, Dušan Petrović, Bojan Pajtić, i desetine drugih koji čine ozbiljnu kriminalnu mrežu pod providnom retorikom o politici nacionalnih interesa.

Vučić je sačuvao od sudskog progona i njemu lojalne „demokratske“ tajkune, Miodraga Kostića-Koleta, Miroslava Bogićevića, ali i najvažnije protagoniste tranzicione pljačke Srbije, vodeće ljude G-17, Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa, Aleksandra Vlahovića, Tomicu Milosavljevića…

Po nalogu Vučića žutu mafiju, koja sada više nema nikakve državne funkcije, obezbeđuje oko 300 vojnih specijalaca! Voze ih blindiranim džipovima, koriste rezidencijalne objekte, imaju poslugu, i svakog meseca olakašju budžet Srbije za milion evra!

Usta puna hvale

Uskoro iz Srbije odlazi dosadašnji šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer. Njemu krajem leta 2013. godine ističe četvorogodišnji mandat tokom koga je više isticao prava gej zajednice u Srbiji, nego prava Srba na Kosovu. Još od oktobra 2009. godine, od kako je postavljen na to mesto, Dežer je kao papagaj ponavljao da posle srpskog priznanja nezavisnosti albanskog Kosova, Evropska unija neće postavljati nove uslove Srbiji za početak pregovora o ulasku u ovu, skoro propalu zajednicu!

Iako je i Aleksandar Vučić deo zločinačke organizacije koja je surovo opljačkala Srbiju, a on sada, navodno, vodi bespoštednu borbu protiv korupcija u vrhovima vlasti.

U Briselu ga još niko nije javno optužio da je sada na čelu te opasne mafije (dok im treba i neće!). Istina, njega su u Briselu tokom pregovora o statusu četiri kosovske opštine gde žive Srbi, tretirali kao poslednjeg skota, preteći mu otvaranjem dosijea i objavljivanjem računa u bankama, ali bi se Komisija EU morala oglasiti, ako već “pregovara“ sa srpskom vladom o našem ulasku u Uniju.

Način na koji se Vučić, uz dirigentsku palicu njegovog mentora Miodraga Rakića, koji je mozak surove pljačke Srbije i njene teritorijalne dezintegracije, javnosti predstavio kao spasitelj državnih para, više je nego mizeran, a govori i o Evropskoj uniji i njenim institucijama kao leglu kriminala i propasti ove ekonomsko-političke zajednice.

Kao svoje emisare, EU u Beograd šalje, u raznim komisijama i misijama, lezbejke i homoseksualce, sa ciljem da ocenjuju posvećenost srpskih vlasti evropskim ciljevima i interesima. Koristeći se bolesnom opsednutošću novcem gospodina Vučića, uticajne evropske zemlje i vlade, čini se, eksperimentišu sa građanima Srbije, i ostvaruju svoje vekovne fašističke pretenzije.

Iz Berlina se gospodin Vučić vratio sa spiskom preduzeća koja su, po nalazu Saveta za borbu protiv korupcije, na čijem je čelu bila Verica Barać, privatizovana na kriminalan način. Stigao je i izveštaj američka organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona, sa spiskom ko je od srpskih zvaničnika opljačkao 51 milijardu dolara, iznošenjem tih para na inostrane račune!

Mafijaši pod zaštitom

Da li je mafija iz Brisela podstakla Vučića da ne traži te pare, već da ih vlade tih zemalja zamrznu i uzmu kao svoj novac? Srećom, izveštaj američke organizacije je transparentan, javan je, dostavljen je i vlastima u Beogradu, i srpska država će imati pravo da ih povrati, osuđujući one koji su ih opljačkali.

Aleksandar Vučić se, očito napujdan od Miodraga Rakića, zakleo na vernost da će služiti onima koji su ga platili iznosom od preko sto miliona evra, vređajući tako inteligenciju građana Srbije, počeo da se promoviše kao Eliot Nes, kao čovek koji neće oprostiti nikom!

Mozak organizovane pljačke Srbije, Miodrag Rakić, naložio je Vučiću da ostavi na mesto direktora policije Milorada Veljovića, čoveka kome su istekli svi mandati, i koga obaveštajne službe i organi bezbednosti međunarodne zajednice, tretiraju kao ovejanog kriminalca i pokrovitelja šverca narkotika, duvana, oružja, ljudi i lekova čiji se tranzim vrši preko Srbije.

Tako je Vučić stvorio specijalnu policiju koja radi za specijalnog tužioca, a za njegov račun odlučuje specijalni sud! Preki sud!

Pre više od dva meseca uhapšen je Nemanja Kolesar, bivši šef kabineta bivšeg predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, pod optužbom da je vođa organizovana kriminalne zločinačke grupe koja je prodala smederevsku železaru američkoj kompaniji US Steel, za svega 23 miliona dolara, ostavivši Republici Srbiji dug od preko milijardu evra!

Uz Kolesara istražni sudija specijalnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu saslušao je i bivšeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića i stečajnog upravnika Železare Branislava Ignjatovića. I protiv njih je doneo rešenje o sprovođenju istrage, oni su označeni kao članovi organizovane kriminalne grupe Nemanje Kolesara! Kakva zajebancija, s oproštenjem!

Nemanja Kolesar je bio šef kabineta premijera Srbije, nije imao status ovlašćenog lica, i slao je dopise samo po nalogu premijera. A mimo Đinđića, niko nije smeo ni u toalet da ode! Podsećamo, naš kolumnista, Miodrag Mile Isakov, bio je potpredsednik u Đinđićevoj vladi, i sa Đinđićem je morao da komunicira pismenim putem, preko pisarnice! I sada preki tužilac Aleksandra Vučića tvrdi da je nemanja Kolesar vođa zločinačke grupe koja je prodala smederevsku Železaru!

Za šefa kabineta Kolesar je postavljen bez ijednog dana radnog staža, a i stečajni upravnik Branislav Ignjatović je prvo zaposlenje dobio na poslu stečajnog upravnika!

Magazin Tabloid je u više nastavaka objavio krivičnu prijavu koju je pre šest godina Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu dostavila Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Objavili smo i izveštaj američkih federalnih vlasti da je američka kompanija platila 21 milion dolara, na ime mita, za kupovinu Železare. Novac su na inostrane račune dobili Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar za privatizaciju, Miroljub Labus, potpredsednik u Saveznoj Vladi, Božidar Đelić, tadašnji ministar finansija i njihovi pomagači. Njih nema na optuženičkoj klupi

Suđenje kao lakrdija

Da li je to borba protiv organizovanog kriminala i korupcije! Pokazuje li nam Vučić svoju odlučnost da se pljačka zaštiti?

Prodajom Železare američkoj kompaniji, Srbija se trajno zamerila vlastima u Nemačkoj. Srpska vlada je od nemačkih banaka dobila preko milijardu maraka kredita za železaru Sartid u Smederevu, ali je, umesto da je proda Nemcima, i tako otpiše dug, a dobije sigurnog i poštenog kupca, kompaniju prodala američkom koncernu, koji je imao puno posla, da istopi srpske tenkove, topove i naoružanje, koji su proglašeni kao višak, i istopljeni su u Smederevu. Kada su zaradili milijarde evra, opljačkanu Železaru su prodali Srbiji za jedan dolar, ostavljajući joj dug od 750 miliona dolara! Te pare Srbija, ili onaj ko kupi ovaj čardak ni na nebu ni na zemlji, treba vrati kompaniji koja je Srbiji prodala Železaru! Naime, Amerikanci su smederevski gigant zadužili kod svoje firme u Češkoj, zbog navodnih, konsultantskih usluga!

Aleksandru Vučiću i šefu njegovog prekog suda, ne pada na pamet da smeste na optuženičku klupu Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i još niz drugih osoba zbog skandalozne prodaje Duvanske industrije Niš koja je vredela dve milijarde evra, a prodata je za manje od jedne četvrtine te cifre.

Nijedna “organizovana kriminalna grupa“ koja je do sada izvedena pred Vučićev preki sud, ne pripada takozvanoj gornjoj strukturi društva, niti vrhu Demokratske stranke.

Dragan Šutanovac je razorio Vojsku Srbije, namensku vojnu industriju, vojnu imovinu, kasarne zemljište, i sa kumom Ilijom Pilipovićem, svojim pomoćnikom, i Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a na svoj račun stavio preko pola milijarde evra, koliko se pouzdano zna da ima para na inostranim računima!

Stevan Nikčević je deset godina bio na čelu Jugoimporta SDPR-a, i njegovo bogatstvo se različito procenjuje. Kada je Vučić preuzeo ministarstvo odbrane, Nikčević je kod njega došao sa ponudom da bude amnestiran, i ponudio je ministru 50 miliona evra! Sutradan ga je Vučić predložio za državnog sekretara kod ministra Rasima Ljajića, ali kao člana SNS-a!

Bojan Pajtić je, sa svojom kamarilom, opustošio Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, zatim, Metals banku, a potom i Razvojnu banku Vojvodine. On je težak oko milijardu evra. Osnovao je u Zagrebu i Tesla banku, a u Pešti je kupio velelepne kuće, u Ljubljani je napravio desetine hiljada kvadrata poslovnog prostora…

Bojana Pajtića, Dušana Elezovića, Dragoslava Petrovića, Momčila Milovića, Gorana Ješića nema na listi optuženih za zločinačko udruživanje i pljačku Razvojne banke Vojvodine! Uhapšeni su službenici banke!

Dušan Petrović je vešto umrežio svoju imperiju. Upućeni tvrde da je na putu da i on postane milijarder! Njegov tajkun Miroslav Bogićević iz Šapca, već pet meseci ne isplaćuje oko 5.000 radnika u svojim kompanijama! On je od Agrobanke, i drugih banaka, dobio stotine miliona evra, koje je prebacio u inostranstvo. Kupio je od VAC-a udeo u listu Politika, zatim u kompaniji Novosti i list Dnevnik iz Novog Sada.

Finansira i niskotiražni nedeljnik Novi Magazin. Sve mu je oprošteno. Policija preti zaposlenima u štrajku. Treba da rade za gazdu, ali bez plate. Seljaci u Mačvi treba da daju mleko Bogićevićevoj mlekari, ali ne treba da traže da im on to i plati. ne treba da traže premiju za mleko, jer te pare ministarstvo poljoprivrede isplaćuje Bogićeviću! A gospodin Bogićević odvaja deo kolača za Aleksandra Vučića, koji mora da misli na sebe i, na svog vernog druga Miodraga Rakić.

Marš iz Srbije

U poslednjih deset godina Srbija je besprizorno opljačkana od bande iz Demokratske stranke, a uz učešće „eksperata“ G17 Plus, Mlađana Dinkića i njegove kamarile. I dok paradira pred srpskom javnoću promovišući svoju eleganciju šetajući od Brisela, Vašingtona do Ujedinjenih nacija i nazad, Aleksandar Vučić zapravo protivustavno vlada, uspostavljajući ozakonjenu mrežu korupcionaša na vlasti, i oko vlasti. Niko se od te gospode ne usteže da uzme novac od Vučića, po raznim osnovama.

Nije nikakva tajna da i američke diplomate, na službi u Beogradu, i šakom i kapom, pružaju podršku ljudima na vlasti, uzimajući za to milionske iznose. Koliko je dobro biti Amerikanac u Srbiji, govori podatak da se i bivši ambasador SAD, Kameron Manter, vratio u Beograd, da služi u Soroševoj kompaniji SBB.

Da li baronesa Keti Ešton, Štefan File, Jelko Kacin, Miroslav Lajčak Žoze Manuel Barozo, gospođa Angela Merkel, Gvido Vestervele i njihovi izaslanici u Beogradu, svesno žmure na oba oka, dok Aleksandar Vučić, nastavljač mafijaških poslova Borisa Tadića, rehabilituje one koji su Srbiju ojadili do uništenja?

Da li ta gospoda koja zvanično predstavlja Evropsku uniju, OEBS, Ujedinjene nacije i druge međunarodne institucije u Beogradu, zapravo samo „ladi dupe“ i bere pare, smatrajući da je ne interesuje korupcija i mafija u Srbiji, već samo očekuje od te mafije da Srbiju teritorijalno razbije i da ekonomski i kulturno uništi njene građane?

Da li su nekada posetili srpske bolnice, ušli u autobuse, ili tramvaje, da li su posetili neku bakalnicu, samouslugu, zelenu pijacu gde je svuda okolo beda, očaj, beznađe i smrt?

Da li onda takvi emisari Evropske unije imaju ikakvo pravo da se osećaju spokojno u Beogradu, ne plašeći se onih kojima otimaju državu, dostojanstvo i život? Da li je pravo na gej parade, preče ovoj gospodi od pravo građana na goli život? Da li je vreme da Srbija potraži izgubljeno dostojanstvo tako što će ekspresno da najuri svakoga ko ovde dolazi da ucenjuje i trguje državnim i nacionalnim interesima?

Glosa

Nijedna “organizovana kriminalna grupa“ koja je do sada izvedena pred Vučićev preki sud, ne pripada takozvanoj gornjoj strukturi društva, niti vrhu Demokratske stranke

Generali

16. 10. 2008.

Dva rumunska generala u rezervi, Mihaj Kicak i Viktor Atanasije Stankulesku, osuđeni su danas na po 15 godina zatvora pod optužbom da su naredili da vojska otvori vatru na antikomunističke pobunjenika u Temišvaru decembra 1989. godine.

Vrhovni sud je posle višegodišnjih procesa doneo konačnu i definitivnu presudu protiv dvojice generala koji su sve vreme kategorično negirali da su oni naredili vojsci da puca na civile.

Kada je u Temišvaru izbila pobuna protiv tadašnjeg diktatora Nikolaea Čaušeskua i njegovog komunističkog režima, generali Kicak i Stankulesku su, na lični nalog Čaušeska, tamo poslati iz Bukurešta kako bi smirili proteste.

General Viktor Atanasije Stankulesku je tada bio zamenik ministra odbrane, a u dane rumunske revolucije – krajem decembra 1989, postao je ministar odbrane u privremenoj vladi koja se formirala oko Jona Ilijeskua i čiji je prvi premijer je bio Petre Roman.

Genaral Mihaj Kicak je posle decembarske revolucije bio ministar unutrašnjih poslova u prvoj vladi formiranoj za vreme revolucije u Bukureštu.

Rumunska revolucija je i posle devetnaest godina ostala tajna za mnoge Rumune. Do danas je ostalo nejasno kako je Jon Ilijesku preuzeo vlast, i ko je pucao na civile u Bukureštu i drugim gradovima nakon što su Nikolae i Elena Čaušesku pobegli helikopterom 22. decembra, da bi istog dana bili pritvoreni u jednoj kasarni, gde su i streljani.

1

Da, jesam

Na pitanje saradnika Magazina Tabloid, upućeno Zorani Mihajlović, da li je potpisala sve dozvole za Rio Tinto i da li je ona, ili Vučić isplaćena, preznojivši se odghovorila je. „Da, morala sam. Ubio bi me. On nije normalan. Njemu su platili, rekli u mi, a nisam pitala koliko“- odgovorila je uplašena ministarka Mihajlović, koja se nada da će pobeći u London, gde je sinu kupila stan za 1,6 miliona funti.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti