24.3 C
Belgrade
nedelja, 1 avgusta, 2021

VUČIĆ NA CRNOJ LISTI: Bajden potpisao naredbu, SNS pakuje pinkle, neki u zatvor, neki u izgnanstvo!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Na nišanu

Bajdenova uredba uznemirila kartele na Zapadnom Balkanu i njihove saučesnike

Poslednji dani zločinaca iz Srbije

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je izvršnu naredbu, kojom preti sankcijama svima koji „ugrožavaju mir i bezbednost“ na Zapadnom Balkanu. U vašingtonskom internom žargonu ta proklamacija se naziva „nema utočišta“ – „no safe haven policy“. Nema utočišta za Aleksandra Vučića. Svaki detalj izvršne naredbe odnosni se na Vučićeve političke prevare i konkretna krivična dela, od nepoštivanja međunarodnih sporazuma, kršenja ljudskih prava, podrivanja demokratskih procesa i gušenja medija, do korupcije i pljačke javne i privatne imovine. Sankcijama je zaprećeno svim njegovim saučesnicima, koji su „direktno ili indirektno angažovani u akcijama ili politici koje ugrožavaju mir u regionu“. Na jednoj crnoj listi nalaze se pojedinci, a na drugoj kompanije koje su povezane s njima. Obe liste su zapečaćene, ne zna se ko je već određen za odstrel. Zna se samo da za Vučića nema utočišta, gotov je.

Predrag Popović

- Advertisement -

Svaka tačka izvršne naredbe Džozefa Bajdena odnosi se na neko nedelo Aleksandra Vučića. Taksativno su navedeni razlozi zbog kojih je izložen sankcijama. Na spisku grehova nalaze se političke prevare, kao i svi oblici kriminala i korupcije. Nisu objavljena imena Vučićevih saučesnika u tim nedopuštenim aktivnostima, ali nema sumnje da će se na crnoj listi naći članovi njegove porodice, nekoliko kumova, brojne stranačke kolege i poslovni partneri.

Američki predsednik je 8. juna potpisao naredbu kojom je proširen opseg vanrednih mera, kojima će biti sankcionisane sve osobe za koje se utvrdi da su “odgovorne ili da su direktno ili indirektno angažovane u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu”, kao i svi koji su odgovorni za “ozbiljno kršenje ljudskih prava i koji su umešani u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito”. I sve ostale stavke odnose se prvenstveno na Vučića, iako se naredba odnosi na sve političare, tajkune i ostale kriminalce u regionu.

Vučić je znao šta ga čeka, ali nije mogao da to izbegne. Iz Amerike je, još pre šest godina, dobio upozorenja na koja nije reagovao, nije mogao da obuzda pohlepu i odrekne se zarade iz kriminalnih kombinacija. U maju 2015. godine, kad je, kao predsednik Vlade Srbije putovao u Vašington, u Beloj kući su ga dočekali agenti FBI, koji su ga saslušavali šest sati. Vučić je odgovarao na pitanja o krijumčarenju srpskog oružja u Libiju. Uz to, islednici FBI interesovali su se za nezakonite aktivnosti njegovog brata Andreja, kumova Nikole Petrovića, Slaviše Kokeze i Gorana Veselinovića, kao i Zvonka Veselinovi-

- Advertisement -

ća i Nenada Kovača. Šestoro kongresmena je potpisalo pismo u kome je ekipa iz Vučićevog okruženja optužena za razna krivična dela. Vučić nije obavestio srpsku javnost o tom sastanku, ali ostala je fotografija na kojoj se vidi kako on sedi u nekom hodniku, okružen agentima s kaubojskim čizmama. Dve godine kasnije ponovljena je procedura, podstaknuta pismom Edi Bernis Džonson, kongresmena iz Teksasa, tadašnjem potpredsedniku Majku Pensu. Ona je optužila Vučića da guši političku i poslovnu konkurenciju.

– Mala grupa, koju vode brat predsednika Srbije Andrej Vučić i četvorica njegovih prijatelja Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza i Nenad Kovač, nastavlja da konsoliduje sve projekte infrastrukture i javnih radova – upozorila je Bernis Džonson na stvaranje monopola u poslovima vezanim za građevinarstvo, telekomunikacije, energetiku i medije, što je “suprotno američkoj posvećenosti slobodnoj tržišnoj ekonomiji”.

Za razliku od Vučića, koji je Amerikancima ponudio samo trivijalna opravdanja, Nenad Kovač je reagovao na pametniji način. Kovač je zimus, kad je, pod izgovorom da je uhapšen u Americi navodno zbog kršenja epidemioloških mera, nekoliko nedelja proveo u poverljivim razgovorima s američkim istražiteljima. Osim njih, značajnu pomoć američkim obaveštajnim i istražnim organima dale su sestre Kori i Lidija Udovički.

Kompanija “Continental Wind Projects”, čiji vlasnik Mark Krandal je suprug Lidije Udovički, investirala je oko 300 miliona dolara u izgradnju vetroparkova u Banatu. Posao je zapeo kad su Krandala, prema tvrdnjama Udovički, reketirali kumovi Vučić i Nikola Petrović, koji su tražili dva miliona dolara da bi vetropark CWP bio priključen u energentski sistem Srbije. Vučić je montirao sudski postupak u kome je, u korist kuma Petrovića, svedočila direktorka CWP-a Ana Brnabić. Dok je suđenje još trajalo, javnosti nepoznata lezbejka nagrađena je ministarskim mestom u Vučićevoj vladi, i to baš u ministarstvu za lokalnu samoupravu, iz koga je proterana Kori Udovički.

Pod pritiskom, CWP je prodao vetropark i napustio Srbiju. No, pošto Mark Krandal pripada američkom ekonomskom plemstvu, s obzirom da mu je otac dve decenije vodio banku Federalne rezerve, i taj slučaj neće dobiti epilog pre nego što budu sankcionisani svi državni funkcioneri Srbije koji su učestvovali u korupcionaškom skandalu.

Osim Petrovića i Kovača, u američkom Kongresu targetovani su Andrej Vučić, Zvonko Veselinović i Slaviša Kokeza. Njima nema pomoći, razlikuju se samo po redosledu kojim će padati. Prvi je stradao Kokeza.

“Američka agencija za borbu protiv narko trafikinga DEA kontroliše transport droge iz Avganistana, Turske i Albanije preko Srbije za zemlje Evropske unije. Srpska policija ima sve podatke o tome”, objavio je Vučić pre nekoliko meseci u svojim medijima. Nezadovoljan što je DEA otvorila aferu “Jovanjica”, najveće plantaže marihuane u Evropi, Vučić je pokušao da kriminalizuje tu američku agenciju. Nije dugo čekao na odgovor. Iz Ljubljane, gde se nalazi regionalni centar DEA, stigli su dokazi o švercu droge, duvana i ostale robe upravo tom trasom Turska-Albanija-Crna Gora-Srbija. Vučić je žrtvovao Kokezu. Optužio ga je za carinske prevare na kojima je prigrabio minimum 640 miliona evra. Zasad, sve je ostalo na nivou medijske kompromitacije. Kokeza je privremeni opstanak na slobodi obezbedio dokazima da je on samo podizvođač radova, a da je glavni organizator šef kartela Aleksandar Vučić.

Pod kontrolom FBI, Europol i nekoliko lokalnih policija, 2017. godine pokrenuta je operacija “Familija”. Za prve dve i po godine, razbijena je kriminalna piramida u Italiji, Austriji i Makedoniji, ugašeno je oko 400 fiktivnih firmi, preko kojih je pran novac stečen kriminalom, a uhapšeno je više od 300 lica. U Italiji je zatvorena firma povezana sa srpskim tajkunom Miodragom Kostićem.

Direktor te firme je izvršio samoubistvo u pritvoru, a Kostić je dobio šlog od koga se i danas oporavlja. Operacija “Familija” je razbila kriminalnu strukturu Nikole Grujevskog, Vučićevog ortaka, koji je pobegao iz Makedonije i sakrio se kod trećeg kolege Viktora Orbana. Jedan krak te akcije prodrmao je hrvatsko podzemlje. U Hrvatskoj je uhapšeno 78 ljudi, a 11 se sklonilo na bezbedno, u Srbiju. Europol je objavio da hrvatsku kriminalnu grupu predvodi izvesni Jovan Jovanović, bivši pripadnik srpske Bezbednosno informativne agencije, za koga se pretpostavlja da se nalazi u Somboru, gde mu živi bivša supruga. Istraga FBI i Europola je zapela upravo u Srbiji. Policija i tužilaštvo sabotirali su akcije protiv kriminalaca.

Nebojša Stefanović, tadašnji šef srpske policije, pozvan je u SAD. Na seriji sastanaka s vodećim ljudima ministarstva pravde, FBI i DEA, Stefanoviću su prezentovani dokazi o organizovanom kriminalu u Srbiji, koji predvodi Vučić. Amerikanci su zahtevali da Stefanović radi svoj posao i omogući potpunu saradnju MUP-a Srbije i FBI-a i Europola. Stefanović je na sve pristao. S obzirom na rezultate, taj dogovor bi mogao da se podvede pod kodni naziv “vrbov klin”. Vučić je uspeo da kompromituje svog bivšeg miljenika, a potom i da ga istera iz MUP-a. Do žešćeg obračuna nije došlo samo zbog ravnoteže straha, ali i to može u svakom trenutku da se poremeti.

Vučić zna otkud vetar duva, to je nedavno javno priznao, u intervjuu za televiziju Hepi.

– Da, prisluškivali su me. Prisluškivanje predsednika države je ravno državnom udaru. U ovom prisluškivanju učestvovali su pripadnici MUP-a, uz pomoć tužilaštva i sudova, ali, da znate, to nije bilo bez stranaca, učestvovale su i strane službe – rekao je Vučić.

Za divno čudo, Vučić to nije slagao. Strane službe ga odavno drže na merama. Zahvaljuju-

ći tome došli su do dokaza o njegovom učešću u svim mogućim kriminalnim aferama. Vučić se istakao u proizvodnji i trgovini droge, švercu oružja, pranju novca stečenog kriminalnim aktivnostima, visokoj korupciji, kojom je očerupao državni budžet i oteo privatnu imovinu, a prate ga senke mnogih pokojnika, među kojima su Oliver Potežica, Slađana Stanković, Jovica Stepić, Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan, Milorad Nikolić, Stanika Gligorijević, Omer Mehić i mnogi drugi. Zbog Vučićevih prljavih poslova Srbija se godinama nalazila na crnoj listi zemalja osumnjičenih za finansiranje terorizma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca FATF.

Američka obaveštajna zajednica je, u poslednjih nekoliko meseci, objavila seriju izveštaja u kojima Aleksandra Vučića opisuje kao “najopasnijeg kriminalca na svetu”, koji, s obzirom da poseduje oko 25 milijardi evra, može da ugrozi svakoga ko mu zasmeta. Navodi iz tih analiza uneti su u Bajdenovu izvršnu naredbu, u kojoj se, kao povod za proširenje opsega vanrednih mera, ističe da oni “predstavljaju neobičnu i izvanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država”. Naredba definiše da će “biti odgovoran svako ko je direktno ili indirektno uključen u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom, ili trenutni ili bivši vladin zvaničnik na bilo kom nivou vlasti, za dela kao što su proneverivanje javne imovine, prisvajanje privatne imovine u lične ili političke svrhe, ili za podmićivanje”. Na udaru će se naći i svi koji pružaju “materijalnu pomoć, sponorišu ili pružaju finansijku, materijalnu ili tehnološku podršku ili usluge bilo kojoj osobi čija je imovina blokirana”. Kad bi se sankcionisali svi koji su uključeni u korupciju, na spisku bi se našli gotovo svi ministri iz aktuelne i nekoliko prošlih vlada, od Siniše Malog i Aleksandra Vulina, pa do Dragana Šutanovca i Božidara Đelića. Da nisu u pitanju prazne pretenje dokazuje i Politička deklaracija Ujedinjenih nacija, koja najavljuje da će uskoro biti formiran međunarodni antikorupcijski sud po modelu Haškog tribunala.

Očigledno, Aleksandar Vučić je izolovan kao virus. Pod ovakvim pretnjama, od njega će pobeći svi saradnici, sponzori i poslovni partneri. Niko normalan, bez obzira da li se bavi politikom ili biznisom, ne želi da rizikuje, pa da zarad Vučića završi na američkoj crnoj listi. To ne žele ni srpski tajkuni koji nemaju poslove i imovinu u SAD-u, niti im je potrebno da tamo putuju. Kad bi se našli na američkoj crnoj listi možda ne bi tamo imali direktnu štetu, ali gubitak kredibiliteta negativno bi uticao na njihovo poslovanje u celom svetu, čak i u samoj Srbiji.

Vučiću nije prvi put da se nađe na američkoj crnoj listi. Krajem devedesetih, dok je bio ministar informisanja u “crno-crvenoj” vladi Mirka Marjanovića, Vučić se našao na američkoj, a njegova mama Angelina na nemačkoj crnoj listi, pa joj je zabranjen ulazak u tu zemlju, iako je bila zvanično akreditovana kao novinarka RTS-a.

U Bajdenovoj naredbi direktno se insistira na tajnosti imena osoba i kompanija koje se nalaze ili će se naći na crnoj listi. Tako je bilo i ranije, u Klintonovo vreme. Na tome se završava svaka sličnost. Na listi nepodobnih iz devedesetih godina prošlog veka nalazili su se uglavnom političari, krupni biznismeni, osumnjičeni za finansiranje režimskih stranaka i pojedinaca, kao i pripadnici policije, vojske i paravojnih jedinica. No, tada nije bilo govora o međunarodnom kriminalu, korupciji i ostalim zločinima, koji se sada stavljaju na teret Vučiću i njegovim kolegama iz regionalnih feuda.

Upravo zbog toga, da bi se što više odmakao od optužbi za teški kriminal, Vučić preko svojih medija plasira spekulacije kojima pokušava da se predstavi kao politička žrtva. Te manipulacije potkrepljuje s nekoliko teza, koje nisu sasvim bez osnova.

Na širem nivou, Vučić ukazuje na to da Evropska komisija i Evropski parlament ne podržavaju Bajdenovu izvršnu naredbu. Amerika, u Vučićevom tumačenju, na ovaj način rešava svoje probleme na Zapadnom Balkanu, koji joj je značajan za suzbijanje uticaja Rusije i, pre svega, Kine. Pod devizom “Amerika se vratila”, predsednik Bajden pojačava uticaj u ovom regionu nezavisno od EU. To potvrđuje i deo naredbe kojim se zahteva od vlasti svih država Zapadnog Balkana da poštuju međunarodne sporazume kao što su Prespanski iz 2018, Ohridski mirovni sporazum iz 2001, Dejtonski sporazum, Zaključci londonske konferencije iz 1995, pa i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Amerika, po istom tumačenju, namerava da iz Srbije i susednih država definitivno istisne Rusiju i zaustavi kineski prodor u Evropu. Takođe, sporna je saradnja s Iranom i nekoliko arapskih država. Iako se Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija smatraju američkim partnerima, ti odnosi su podložni promenama u koje je, zahvaljajući Vučićevom avanturizmu, uključena i Srbija.

– Pogrešio sam, nije trebalo da podržim Trampa u kampanji za predsednika – rekao je Vučić pre nekoliko dana.

Tačno, pogrešio je. Da bi se slikao s Donaldom Trampom, nadajući se da će to iskoristiti za potrebe domaćeg političkog marketinga, zavadio je Srbiju sa Palestinom, Arapskom ligom, Hezbolahom i Libanom, a pristao je i da prekine saradnju s kineskim kompanijama koje prave 5G mrežu, kao i da raskine većinu ugovora s Rusijom o trgovini energentima. U istom paketu, Vučić je podržao Izrael u nameri da prizna albansku nezavisnu državu Kosovo. Za nagradu, dobio je penkalo i suvenir – ključ Bele kuće.

Vučić je naneo trajnu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima. Da bi to sakrio, ne samo od glasača već i od najbližih saradnika, Vučić već neko vreme plasira dve priče, kojima kao smokvinim listom prekriva svoju izdaju. Prva laž odnosi se na to da je zapadnim centrima moći ponudio trampu – Kosovo za Republiku Srpsku. Po toj ideji, Srbija neće zvanično priznati nezavisnost albanskog Kosova, ali neće ga sprečavati da se učlanjuje u međunarodne organizacije. S druge strane, Zapad će pristati na ujedinjenje Srbije i Republike Srpske. U to ne veruje niko, čak ni Vukan. Možda samo Toma Mona, ali on nije relevantan, on veruje i da je ministar.

Po Vučićevom shvatanju, Bajdenov ukaz dokazuje spremnost Amerike da hitno reši pitanje Kosova. Srbija, smatra njen vladar, nema snage da se odupre, ali može da se izbori za to da se primeni tzv. Išingerov plan iz 2007. godine. Nemački balkanolog Volfgang Išinger je predložio da se kosovski problem reši po modelu dve Nemačke. Problem “međunarodnog priznanja oba entiteta, Srbije i Kosova”, prema tom planu, rešio bi se kao nemački 1972, kad se dve nemačke države nisu priznavale, ali uspostavile su saradnju i obe su dobile po stolicu u Ujedinjenim nacijama. Vučić tvrdi da je to najmanje loša opcija za Srbiju, naročito ako je Vašington i Brisel prihvate kao Zapadnu Nemačku.

Svi Vučićevi napori su usmereni ka tome da se u domaćoj javnosti predstavi kao zaštitnik srpskih interesa na Kosovu i da je zato izložen pritiscima, a ne zbog kriminala i korupcije. Tako se ponašaju i njegove kolege, kriminogeni politikanti iz ostalih država Zapadnog Balkana. Javno, svi odbijaju da priznaju da se Bajdenov ukaz odnosi na njih. Niko se, tobože, nije prepoznao.

Niko, osim Milorada Dodika. “Uredba Bele kuće o proširenju sankcija nije demokratska, niti je u duhu poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, ona je još jedno od sredstava američke administracije za modeliranje odnosa u regionu, koje će otežati dijalog, bar kad je reč o Bosni i Hercegovini”, rekao je Dodik u telefonskom razgovoru s američkim ambasadorom u Sarajevu Erikom Nelsonom. Dodik je naveo da se Republika Srpska ne bavi secesijom, već je njeno opredeljenje da se bori za očuvanje svoje autonomije, koja joj pripada po Dejtonskom mirovnom sporazumu.

Na Bajdenovu izvršnu naredbu nisu reagovali ni lideri albanskih stranaka na Kosovu. Premijer Aljbin Kurti već je, za prvog mandata, kratkog i neuspešnog, uspeo da se predstavi kao remetilčki faktor. Sabotirao je pregovore s Beogradom, a zapadnim centrima se zamerio otkrivanjem nezakonitih radnji njihovih predstavnika. Amerikanci vrše pritisak na Kurtija, insistiraju da Ramuš Haradinaj bude uhapšen i transportovan u Hag. Optužnica protiv Haradinaja je potvrđena, ali francuske sudije, na zahtev njegovih nemačkih mentora, odbijaju da podnesu zahtev za privođenje.

Na mukama se nalaze i vladari u ostalim državama Zapadnog Balkana. Težina pritiska zavisi i od predstavnika SAD-a na lokalu. Američki ambasador u Albaniji odmah je na Tviteru objavio Bajdenovu izvršnu naredbu. S druge strane, Entoni Godfri, američki ambasador u Srbiji, istog dana je odbjavio čestitku košarkašu Nikoli Jokiću na izboru za najkorisnijeg igrača NBA. Zbog takvih, a i mnogo ozbiljnijih, oblika podrške Vučiću, Godfri se nalazi na internoj crnoj listi Stejt departmenta. To vredi i za Metjua Palmera. Uskoro, kad na funkciju pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju bude postavljena Karen Donfrid, Palmer će morati da napusti resor za Srbiju.

Vučić će ostati bez dva značajna saveznika, Godfrija i Palmera, a taj gubitak neće moći da kompenzuje podrškom koju kupuje kod briselskih birokrata. Predikcija problema koji prete Vučiću najjasnije je izražena u žargonskom nazivu Bajdenove naredbe – no safe haven policy. Za njega nema utočišta. Ni u Americi, ni bilo gde drugde.

antrfile

Vučić mora i u Hag

Istog dana, 8. juna, kad je Džo Bajden potpisao izvršnu naredbu, kojom preti sankcijama balkanskim političarima, predstavnici institucije koja je nastavila rad Haškog tribunala u Savetu bezbednosti UN-a zahtevali su da Srbija izruči dvoje radikala, koji su optuženi za nepoštovanje tog suda.

Aleksandar Vučić je ponovio tvrdnju da sud u Hagu nije nadležan i da Srbija neće izručiti Vjericu Radetu i Petra Jojića. Ne brine Vučić za njih, nego za sebe. Oni su optuženi da su pretnjama i podmićivanjem vršili pritisak na svedoke u postupku protiv Vojislava Šešelja. Radeta i Jojić su, verovatno, to radili, ali isključivo po naređenju Vučića, koji je bio šef Šešeljevog tima za odbranu. Aleksandar Stefanović, jedan od svedoka, još 2013. godine je podneo prijavu u kojoj je priznao da mu je Vučić dao mito od četiri miliona evra da promeni iskaz na suđenju Šešelju. Taj Stefanovićev dokument stoji u Hagu i čeka da bude procesuiran, kako bi i Vučić završio na optuženičkoj klupi.

Američkim sankcijama će biti izloženi svi akteri koji su umešani u “kršenje ili akcije kojima se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom”, navodi se u Bajdenovoj naredbi, u delu koji se direktno odnosi na Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.

Pod pretnjom sankcija, Vučić će morati da odgovara i pred tim sudom.

antrfile

Opet na crnoj listi

AAmerička administracija od 1992. godine vodi spisak državljana SR Jugoslavije, odnosno Srbije, koji su izloženi sankcijama. Na prvoj crnoj listi bilo je 60 političara, policijskih i vojnih oficira i vlasnika kompanija, koje su finansirale partije na vlasti. Vremenom, spisak je popunjen sa još 2.800 imena, među kojima se nalazilo i Vučićevo.

Posle pada režima Slobodana Miloševića počelo je osipanje liste. Željko Mitrović je 2002. godine angažovao lobističku firmu “Barbur, Grifit i Rodžers” da ga skine sa crne liste. Mitrovićeva kompanija “Pink Internacional” platila je 140.000 dolara za taj posao. O istom trošku, Greg Stivens, agent BGR-a, lobirao je u Vašingtonu za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Stivens je uspeo da Mitrovića skine s liste i obezbedi mu vizu, s kojom je 2004. godine putovao na inauguraciju Hejlija Barbura za guvernera države Misisipi. Vučić je ostao na spisku nepodobnih, ali, za utehu, dobio je priliku da uspostavi neformalnu saradnju s tadašnjim američkim ambasadorom Vilijemom Montgomerijem, koja je na kraju dovela do razbijanja radikala i stvaranja naprednjačkog kartela.

Aktuelni povratak Vučića na američku crnu listu predstavlja kraj njegove idile na vlasti u Srbiji.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

5 KOMENTARA

Ostavite komentar

Najnovije vesti

%d bloggers like this: