Nepuna tri meseca posle smrti patrijarha Irineja Sveti arhijerejski sabor trebalo bi sutra da izabere novog poglavara SPC.

Foto: FoNet/ Božana Pavlica

Nezvanično, za novog patrijarha glasaće se u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, mada će konačnu odluku o mestu i pravilima glasanja doneti Sabor.

Zbog dugog ćutanja „crkvene vlade“ o detaljima izbornog zasedanja, njegovog izmeštanja iz Patrijaršijskog dvora pod „pokrivene i isključene kamere“ nedovršenog Svetosavskog hrama, ličnog učešća najviših državih zvaničnika u crkvenoj predizbornoj kampanji koju sama Crkva drži na društvenim mrežama i portalima, uz „lobiranje“ daleko od očiju javnosti – izbor 46. poglavara SPC se i pre početka Sabora pretvorio u neku vrstu testa unutrašnje snage Crkve da se odupre novim pokušajima aktuelne naprednjačke vlasti da je „disciplinuje“ i stavi pod potpunu kontrolu.

Iako je tokom prošlog vikenda bilo signala da bi Sinod na jučerašnjoj sednici mogao da preispita mesto održanja Sabora, nakon što je odustao od smeštaja braće arhijereja u hotelu Hilton, snimci iz Hrama na sajtovima i društvenim mrežama svedoče da su saborske pripreme u kripti svetog kneza Lazara počele.

Kripta koju su juče posetili članovi Sinoda, već nekoliko dana je „do daljeg  zatvorena“ za posete.

Oko crkvene porte u toku su zemljani radovi, obezbeđeni visokim žičanim ogradama.

U crkvenim krugovima spekuliše se da je u Hram stiglo i posebno novo obezbeđenje iako je, navodno, predsedavajući Sinoda mitrpolit Hrizostom (Jević) odbio da potpiše ugovor za njegovo angažovanje.

Domaćini izbornog Sabora su, kako je Sinod obavestio ostale vladike, „sinodalac“ episkop šumadijski Jovan (Mladenović), administrator Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i vikarni episkop remezijanski Stefan (Šarić), v. d. nastojatelj Svetosavskog hrama.

Obojica su članovi Sinodske komisije za završetak radova na Hramu, a sad im je u organizaciji izbornog Sabora poverena i „posebna briga da tokom zasedanja sve interne kamere u Kripti budu isključne i pokrivene“.

Ideja o spuštanju izbornog Sabora u „podzemlje“ Hrama –  pre svega bogoslužbenu i komemorativnu kriptu svetog kneza Lazara, iza čijeg je oltara sahranjen patrijarh Irinej, zbog kamera i njihove tehničke povezanosti sa Parohijskim domom, u delu SPC dovodi se u vezu sa „službama“ i šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem.

On je član Sinodske komisije za završetak radova na Hramu i duhovno čedo vladike Stefana.

Pojedini crkveni krugovi ubeđeni su da će izbor novog patrijarha zavisiti upravo od „lobija“ u kome su Selaković, vladika Stefan i bivši lični sekretar patrijarha Irineja Dejan Nakić.

Kako su spekuliše, oni su bili „glavna veza“ Andrićevog venca sa pokojnim patrijarhom, a taj „kanal“ radi i sada.

Osim presedana sa kriptom, Danasovi crkveni izvori upozoravaju i na moguću promenu izbornih pravila, iako su ona regulisana saborskom odlukom od 24. maja 2005, objavljenom u Glasniku SPC, koja je sastavni deo crkvenog Ustava.

Prema toj procediru izabran je pokojni patrijarh Irinej je 2010. godine.

Mada Ustav SPC ne dozvoljava bilo kakvu izmenu izbornog postupka dok je tron Svetog Save upražnjen, deo episkopata smatra da je Saboru, kao najvišem crkveno-zakonodavnom telu, granica samo Bog, tako da je sutra moguća i saborska rasprava o novim izbornim pravilima, uključujući i davanja dva glasa adminstratorima eparhija.

To se objašnjava izjednačenim odnosom snaga u Saboru, zbog čega je svaki glas važan za ulazak kandidata u drugi izborni krug.

Da se o svakom biračkom glasu razmišljalo još od trenutka kad je patrijarh Irinej sklopio oči ukazuju i prve odluke Sinoda kojima su, mimo dosadašnje prakse, dužnosti čuvara upražnjenog patrijaraškog trona – mestobljustitelja, podeljene na predsedavajućeg  „crkvenom vladom“ – mitropolita Hrizostoma i administratora Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – vladiku Jovana šumadijskog.

Eventualna promena izbornih pravila mogla bi da bude znak da „državni kandidati“ za „belu panu“ ne mogu da namaknu apsolutnu većinu neophodnu za drugi izborni krug, iako režimski mediji tvrde da će u „trojnu kandidaturu“ ući samo „predsednikovi ljudi“, a crkveni izvori spekulišu o „kupovini glasova“, čija cena navodno dostiže šestocifrene i sedmocifrene iznose u evrima.

Prema nekim crkvenim procenama, najveće šanse da već u prvom krugu glasanja uđe u „trojnu kandidaturu“ daju se episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju (Mićoviću), administratoru Mitropolije crnogorsko-primorske.

On je jedno od duhovnih čeda pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovića) i iza sebe ima i „kapital“ protestnih crkveno-narodnih litija u Crnoj Gori, tokom kojih je bio i uhapšen.

U crkvenim izvorima spekuliše se da mu je posle 40. dnevnog parastosa patrijarhu Irineju, njegov imenjak, član Sinoda i portparol SPC vladika bački usred Beograda pretio da neće biti ni patrijarh, a ni mitropolitov naslednik, ako se ne odrekne prijateljstva sa vladikom nemačko-diselforfskim Grigorijem (Durićem).

Vladika Grigorije je, sportski rečeno, u ovoj predizbornoj kampanji imao ulogu „trkačkog zeca“ odvlačeći svojim izjavama bes Sinoda, Vučićevog režima, medija i portala bliskih Novom Sadu sa „protivkandidata“ za „belu panu“ vladike bačkog Irineja (Bulovića).

„Svaka spekulacija oko izbora naslednika na tronu Svetog Save izraz je ili prizemne i kratke pameti ili nedobronamernog odnosa prema našoj Crkvi i našem narodu“, izjavio je u božićnjem intervjuu za Pečat vladika Irinej bački, koji se sam preporučio za kandidata još na državno-naprednjačkoj sahrani patrijarha Irineja iznad čijeg je odra govorio o pravoj i lažnoj srpskoj eliti.

Posle smrti mitropolita Amfilohija vladika bački trenutno je najuticajniji i najmoćniji episkop SPC, koji se jedino pribojava umirovljenog vladike Atanasija (Jevtića), mada on kao „penzioner“ nije član Sabora.

Iako je poznat po saradnji sa svim režimima, teško je reći da li je vladika Irinej sad „državni kandidat“ broj jedan.

On bliskost sa vlastima shvata „dvosmerno“ i koristi je za svoje interese i uticaj, zbog čega bi ga na tronu Svetog Save teško kontrolisao i sam Vučić.

Zato mnogi misle da će predsednik izabrati manje napornu varijantu poput mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija (Perića).

Duhovno čedo vladike bačkog, mitropolit Porfirije već više godina smatra se „državnim projektom“ za novog poglavara SPC.

On je javno više puta negirao takve spekulacije. Sad se priča da bi iza njegovog izbora, navodno,  stale i pojedine zapadne ambasade.

Iako on i vladika bački u ovoj predizbornoj kampanji nastupaju zajednički – priča se da su posle četvorosatnog ubeđivanja uspeli da na svoji stranu privuku i episkopa banjalučkog Jefrema (Milutinovića), kako bi obezdeli „bosanske glasove“ – sutrašnji crkveni izbori već se pokazuju kao iskušenje za njegove odnose.

Posle izjave da je Vučićeva nedavna poseta Kragujevcu „veliki dar, blagoslov i istorijski dan za Eparhiju šumadijsku“, naglo su skočile i šanse vladike Jovana da stavi na glavu „belu panu“, tvrde Danasovi izvori.

Kako se priča, vladika Jovan se, uz izjave da ga je pokojni patrijarh najviše voleo od svih vladika, već uživeo u kandidaturu, mada navodno priznaje da ga muči pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum Beograda i Prištine, jer bi trebalo makar prećutno da stane iza potpisa zvaničnog Beograda.

Ova crkvena predizborna kampanja uvela je i presedan – u njoj su učestvovali i zvaničnici sekularne države: predsednik Republike Vučić i šef srpske diplomatije Selaković.

Oni su obilazili pojedine episkope i eparhije, Vučić čak i srpski svetogorski manastir Hilandar na Božić, a pojedine vladike dolazile su na noge Vučiću u Predsedništvo.

Novina su i javne, neke ničim izazvane vladičanske pohvale predsedniku.

Ko se još seća da je u vreme patrijarha Pavla, tadašnji episkop mileševski Filaret (Mićović) zbog izjave pred predsedničke izbore 2000. da „ne vidi drugu ličnost za predsednika SRJ osim Slobodana Miloševića“, zaradio Saborsku kaznu javnog pokajanja.

Iznenađenja

Gotovo svi crkveni izvori slažu se u procenama da bi i na sutrašnjem glasanju, kao i u prethodna dva slučaja, na tron Svetog Save mogli da dođu episkopi koji nisu među navodnim glavnim favoritima. Kao moguća iznenađenja pominju se povučeni banjalučki vladika Jefrem, za kog nije baš jasno, čiji bi bio kandidat, uprkos spekulacijama režimskih medija, što važi i za navodne kandidature episkopa braničevskog Ignatija (Midića) i mitropolita Hrizostoma. Pojedini krugovi, među mogućim izbornim iznenađenjima vide i vladiku žičkog Justina (Stefanovića), koji je zajedno sa vladikama Joanikijem, Ignatijem i raško-prizrenskim Teodosijem (Šibalićem) zvanično obavestio Sinod o neprikladnosti prvobitne sinodske varijante za izborni Sabor – smeštaj u Hiltonu, glasanje u Kripti. Sva četvorica vladika su se u završnici predizborne kampanje našla da udaru portala i „crkvenih analitičara“ bliskih mitropolitu Porfiriju i vladici bačkom.

Bez blagoslova za apostolski žreb

Vladika Justin, kao nadležni episkop, nije dao blagoslov arhimandritu Jovanu (Radosavljeviću), sabratu manastira Rača da u drugom krugu izbora izvuče sa Jevanđelja jednu od tri koverte sa imenima trojice kandidata za novog patrijarha, iako je reč o sinodskoj odluci. Kako Danas nezvanično saznaje, Sinod je morao da za izvlačenje apostolskim žrebom odredi jednog od monaha manastira Sisojevac u Eparhiji braničevskoj, na čijem je vladika Ignatije čelu.