Lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, aktuelni ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije, primer je ličnosti koja nikada ne bi smela da se nađe na najvišim državnim položajima.
U pitanju je čovek koji je svoju političku karijeru počeo kao TV bot Aleksandra Vučića i učinilac krivičnog dela falsifikovanja javne isprave tako što se vodi da je završio inostrani fakultet u Londonu za koji je potvrđeno da nikada nije ni postojao, ističe u svom video saopštenju za javnost predsednik Srpskog pokreta Dveri i jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju, Boško Obradović.
A zatim i dodaje:
– Koliko je potpredsednik Vlade licemer i prevarant najbolje govori najnoviji primer gde obećava da će biti ispitan slučaj prekoračenja ovlašćenja u upotrebi fizičke sile za vreme policijskog časa od strane jednog policajca na dužnosti, a na posao je on lično vratio svog kuma Gorana Papića, zamenika načelnika SBPOK-a koji je 22. novembra brutalno prebio na ulici u Beogradu u sred bela dana dr Dejana Pejovića.
Posle kratke suspenzije bivši konobar Goran Papić je od strane svog kuma i ministra, koji ga je i zaposlio u MUP-u bez dana policijske škole, vraćen na posao a da protiv njega nije pokrenut krivični postupak za brutalno prekoračenje službenih ovlašćenja.
Ovih dana smo iz više odvojenih stranih medijskih izvora iz Austrije, Nemačke i Rusije konačno dobili potvrdu da je istina sve ono o čemu je Srpski pokret Dveri mesecima unazad govorio u vezi sa postojanjem tajnog ugovora između Vlade Srbije i Vlade Austrije o vraćanju svih emigranata, koji ne dobiju azil u Austriji, nazad u Srbiju.
Kako se ispostavilo, ovaj ugovor je potpisao upravo Nebojša Stefanović 24. aprila 2019. godine sa bivšim austrijskim ministrom unutrašnjih poslova Herbertom Kicklom, koji je i prvi progovorio u javnosti o postojanju ovog tajnog ugovora između dve vlade.
Na osnovu odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije na poslaničko pitanje tamošnjih članova Parlamenta saznali smo i da „o međusobnim pravima i obavezama koje definiše radni sporazum je dogovorena obostrana ćutnja“.
Ko je za ovo ikada glasao? Kada je naša Vlada donela ovu odluku? Da li je Narodna Skupština dala odobrenje za potpisivanje ovog međunarodnog ugovora? Da li su građani Srbije pitani na referendumu da se izjasne? Otkuda pravo Nebojši Stefanoviću da se u ime države Srbije obavezuje na ovakvo nešto i trajno naseljava emigrante u Srbiju?
Nebojša Stefanović je vođa samo jednog od nekoliko glavnih kriminalnih klanova unutar vladajuće SNS. U njegovom klanu su pored pomenut kuma Gorana Papića i kontrovezni biznismen Aleksandar Papić, državni sekretar MUP-a Milosav Miličković, kao i tajkun i bivši direktor „Koridora Srbije“ Dmitar Đurović, još jedan od kumova Nebojše Stefanovića.
Poseban sektor unutar Stefanovićevog klana čine trgovci oružjem: Branko Stefanović, ministrov otac, Goran Todorović, vlasnik firme „GIM“ i suvlasnik više firmi sa Brankom Stefanovićem, Jugoslav Petković, direktor javnog preduzeća „Jugoimport SDPR-a“, koji je u svoje vreme bio suvlasnik dnevnog lista „Pravda“ sa ministrovim bratom Nemanjom Stefanovićem i Mladen Petković, bivši direktor „Krušika“ iz Valjeva i sadašnji direktor „Zastava oružja“ iz Kragujevca, koji je omogućio pljačku državne firme za račun bogaćenja Stefanovićevog klana.
Srbija ne može izaći iz krize u kojoj se nalazi dok se ne obračunamo sa ovim kriminalnim krugovima na vlasti koji su usavršili sve metode kriminala i korupcije, a potpisivanjem tajnih ugovora sa stranim državama doveli u pitanje nacionalnu bezbednost.
Nema i neće biti pravih političkih promena sve dok kriminalci u vlasti ne budu krivično odgovarali za sve što su radili u proteklih osam godina i završili u zatvorima na višegodišnjoj robiji.
