Nakon porasta cene ulja, karata za voz, hleba je poskupeo za 10 dinara.
Ovogodišnje povećane cene kukuruza i pšenice u otkupu uticale su na cenu hleba, koji je tokom vikenda poskupeo od pet do 10 dinara, pa tako beli hleb koji je koštao 40 dinara sada košta 45 do 50 dinara u pekarama i prodavnicama!
Cena kukuruza 2020. godine je bila 18,80 dinara po kilogramu, dok je cena pšenice iznosila 19,25 dinara. Ove godine otkupna cena kukuruza je 27 dinara, što je povećanje za devet dinara po kilogramu, a pšenica je poskupela za 1,75 dinara i sada košta 21 dinar po kilogramu.
Ovaj rast je prouzrokovao i porast cene hleba, a kako stručnjaci najavljuju, očekuje se i porast cene pekarskih proizvoda, odnosno bureka i svih vrsti peciva.
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, rekao je za Kurir da ovolika cena kukuruza nije bila već 20 godina, ali da naša država ima velike rezerve žita.
– Ako pekari misle da zbog svih poskupljenja treba da povećaju cenu hleba, država će se truditi da bar nekoliko meseci zadrži cenu, jer imamo dosta rezervi pšenice. Očekuje se poskupljenje specijalnih vrsta hlebova i raznih peciva i bureka, ali najobičniji hleb tip-500 trebalo bi da zadrži cenu koja je sada, do 50 dinara – naglasio je Prostran.
On je dodao da i svetsko tržište utiče na cenu hleba kod nas, ali i da cena za ovu sezonu zavisi od toga kakva će biti žetva koja počinje za mesec i po dana.
Agroekonomista dr Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je za Kurir da na cenu hleba ne utiče samo cena pšeničnog brašna, već i električna energija, radna snaga, gorivo koje se utroši, a koje je takođe poskupelo ove godine, kao i transport i ambalaža.
– Proizvođači nemaju kočnica kada je u pitanju poskupljenje, ali zato kada je u pitanju pojeftinjenje, onda i te kako imaju. Oni koriste šansu da ostvare veću zaradu na tržištu, a to je cena koja je doneta sada kada se još uvek koriste zalihe od prošle godine – kazao je dr Ševarlić.
Takođe, naglašava da se očekuje da će cena žita u nekom momentu stagnirati, kao i da država ima dovoljno rezervi ukoliko dođe do nekih vremenskih nepogoda.
– Država ima dovoljno rezervi žita i pšenice, tako da bi trebalo da dođe do značajnijeg poskupljenja – poručio je Ševarlić.
