Svejedno, jer ishod je izdaja. Od momenta kada je pregovore sa tzv. „Prištinom“ podigao na predsednički nivo i krenuo da rukovanjem briše krv sa Tačijevih šaka, pa preko potpisivanja „Briselskog“, „Vašingtonskog“ i „Mini Šengenskog“ sporazuma, Aleksandar Vučić niže fijasko za fijaskom.
Nasleđenu politiku statusno neutralnog dijaloga na tehničkom nivou radnih grupa sa formulom „Kosovo*, ili UNMIK-Kosovo“, koja je trebalo da dovede prvenstveno do olakšanog prelaska robe i putnika preko administrativnih prelaza sa AP KiM, uspeo je da dovede do podizanja granica i „predsedničkog“ dijaloga koji treba da se završi „međusobnim priznanjem“.
Namagarčen je Vučić i slavodobitnim TV čestitanjem formiranja tzv. „Zajednice srpskih opština“, koja nikada nije formirana. U cilju stavljanja na noge tzv. države „Kosovo“ i stvaranja „Velike Albanije“, pristao je da potpiše i sprovede sve naredbe stranih gazda, a za „nagradu“ je dobio kosovske sankcije Srbiji, zahteve za ratnom odštetom i integrisane srpske policajce, sudije i tužioce, koji nad preostalim Srbima na KiM sprovode albanski teror pod kišobranom „dijaloga“. To je posebna kategorija bednika, koji su paralelno sa albanskim platama, ličnim kartama, državljanstvima i zakletvom na vernost državi „Kosovo“, nastavili da primaju srpske penzije koje su u najvećem broju dobili nezakonito i protivustavno, baš od Vučića na poklon za podršku u izdaji.
Od jedinog korisnog dostignuća, olakšanog kretanja, za Srbe nije ostalo skoro ništa, pa se postavlja pitanje za šta Dejan Pavićević dobija naš novac i šta Jetiš Jašari traži u Beogradu? Dok je Srbima potrebna dva dana unapred „najava“ organizovanog ulaska na AP KiM, dotle Albanci sa Kosova i Albanci iz Albanije, zahvaljujući Vučićevom „Malom Šengenu“, samo sa ličnim kartama šenluče po Srbiji, a BIA umesto Naserom Keljmendijem, bavi se Milanom Dumanovićem.
Da Vas podsetimo: Tri izgubljene decenije: nulta faza političkog pluralizma u Srbiji
Najnoviji primer Vučićevog debakla u rešavanju „kosovskog“ pitanja, desio se u noćnim satima 11. na 12. jun ove godine, kada „kosovska“ policija na „administrativnom prelazu“ Jarinje, posle šestočasovnog zadržavanja, nije dozvolila ulazak na AP KiM srpskim autobusima u kojima su bili učesnici pokloničkog i humanitarnog putovanja po Kosovu i Metohiji, a u organizaciji Nezavisne asocijacije studenata „Svi za Kosmet“.
Nečuveni je skandal da je po izjavama hodočasnika, „dokument“ o zabrani ulaska potpisao i izdao izvesni Nenad Stojić, dakle Srbin koji je iz srpske prešao u kosovsku policiju. Tako smo došli do toga da se Vučić „Briselskim sporazumom“ obavezao da će silom integrisani Srbi postati prvoborci kosovske državnosti severa Kosova i Metohije, čime su bivši srpski policajci, sudije i tužioci postali Vučićevi duplo plaćeni kosovski janičari. Ne treba zaboraviti ni to da je odmah po ubistvu Olivera Ivanovića, komandir operative KPS regiona Sever, Željko Bojić, iznenada nestao sa svog radnog mesta i sa severa Kosova, a da su albanski pripadnici specijalnih policijskih jedinica ROSU u više navrata neometano upadali na sever Kosova i maltretirali i hapsili Srbe, od čega je poseban šamar bilo hapšenje i vođenje na ularu sadašnjeg ambasadora Srbije u SAD.
Obzirom da Vučić ne sme ni da sanja o uvođenju recipročnih mera prema šiptarima, jasno je da će predstojeći sastanak sa Kurtijem biti samo još jedno u nizu glorifikovanih srpskih poniženja, sve dok „Kosova“ ne dobije mesto u UN, kako to usred Beograda nagoveštavaju Godfri, Palmer i Lajčak, a ne veruje Bocan-Harčenko.
Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a
