Tokom proleća 1999. godine dogodio se zločin, agresija, napad na suverenu zemlju, bez odluke UN, za koji niko nikada nije odgovarao, i to je nemoguće objasniti i danas, 22 godine kasnije, poručio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Danas nećemo, kako je rekao, da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo.
“Zato što se dogodio zločin. I dogodila se agresija, ne bombardovanje, ne kampanja, intervencija ili operacija”, poručio je on
“Jedno dete dnevno i malo višse od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice. Nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, na život”, istakao je Vučić obraćajući se na svečanoj akademiji kojom se obeležava 22. godišnjica od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Predsednik Srbije i naglasio i da niko nikada nije odgovarao za taj zločin – veći od zločina.
Niko za 2.500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca, koji su krivi samo što su čuvali sebe i svoja ognjišta, za više od 6.000 ranjenih, naglasio je on.
“Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće. Ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena”, rekao je Vučić.
I pročitao ih je: Miljana Milić, 15 godina, Vladimir Milić, 12 godina, Miomir Mladenović, 14 godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, 10 godina, Olivera Maksimović, 12 godina, Miroslav Knežević, 13 godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine…
“I tako, 89 imena, i to ne samo srpskih. Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren. To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno kao ”tragična greška”. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković… nije mogla da računa ni da dobije čak i takvo objašnjenje”, rekao je Vučić.
Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška, već bedni izgovor, namera, jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom, ukazao je predsednik Srbije.
Dogodio se napad na suverenu zemlju, bez odluke UN, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu, dodao je.
“Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, ubijaju, i da nam na kraju oduzmu deo teritorije”, istakao je Vučić.
On je zahvalio svim predstavnicima srpskog naroda iz regiona koji večeras u Beogradu prisustvuju obeležavanju Dana sećanja.
“Hvala što smo zajedno, a srpski duh nesalomiv i nepobediv”, rekao je Vučić.
