Dakle, vrtići traže sapun, bolnice traže antibiotik, pa šta nama to govori? Najranjiviji smo na decu i bolesne! Znači, sa nama se manipuliše! Zašto, zašto, zašto!!!!!!???? U ime čega mi, narod, pristajemo na sve to? Ovo može da se promeni, ako neke krupnije stvari ne mogu, kaže korisnica Fejsbuka, reagujući na naš tekst „BIZARNO Vrtić poziva na prikupljanje sapuna, roditelji vraćaju istom merom“.
Naš jučerašnji tekst o tome da je na tabli jednog vrtića u Beogradu osvanuo poziv roditeljima da se priključe akciji „prikupljanja tečnih sapuna“ povodom Svetskog dana čistih ruku, 15. oktobra, izazvao je brojne komentare na Fejsbuku.
BAHATOST: Iz vrtića izbacili roditelje i mališanje
– Tako je i u NS i verovatno u celoj Srbiji. Ne samo u vrtićima nego i u školi. Počeli smo da skupljamo pare za obnovu stolarije, a država jedino što je uložila je basnoslovna cifra za sprave na igralištu u dvorištu. I tu je kraj države. Kada treba ošišati travu takođe se sami snalazimo. Što se tiče zdravstva i obrazovanja važi „Snalazite se sami“, a država ulaže samo tamo gde je lova. U stadione,s pomenike, jelke i novogodišnje proslave.
Komentatori su ogorčeni ovim potezom vrtića, koji je čak i pesmicom pokušao da animnira decu na ovu akciju, jer ovaj problem ne datira od skoro, već godinama unazad. Roditelji su pored svih finansijskih obaveza, primorani da deci obezbeđuju čak i higijenska sredstva, što je nedopustivo.
Da ništa nije bolje ni u unutrašnjosti Srbije, svedoči i sledeći komentar.
– U Paraćinu u grupi predškolaca pri školi sledeće: sapun, ubrus, toalet papir, salvete, vlažne maramice, šolja i podmetac. Toliko o školama i održavanju higijene dece, a sve na račun roditelja! Tako je bilo i pre ovog virusa, da ne bude da su sada u trenutnoj krizi.
Komentatori su besni na velike društvene nepravde, jer je sav teret krize prebačen na roditelje, koji nisu u mogućnosti da izdvajaju za tolike troškove.
Podsetimo, iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, više puta su poručivali roditeljima da nisu u obavezi da kupuju bilo šta od sredstava za higijenu.
– Obaveza zaposlenih je da se staraju da deca u vrtićima imaju sve što je neophodno, i roditelji nisu u obavezi da bilo šta od higijenskog materijala donose u vrtiće – ponovio je rekao Slavko Gak.
Krajnje je vreme da se jednom konačno reši ovaj problem, koji konstantno prouzrokuje nezadovoljstvo roditelja.
