Moja izjava s početka prošle godine, kada sam rekao da sam spreman da nađem 300 ljudi koji će se žrtvovati za Srbiju izazvala je nesuvisle reakcije. Moja ideja nije bila da se živi i radi od izbora do izbora, već da se promeni sistem. Javilo se ne 30 ili 300, već više od 3.000 ljudi i takvih osoba je bezbroj“, rekao je vladika dizeldorfski i cele Nemačke Grigorije u intervjuu za N1.
Vladika Grigorije je u više navrata podržao borbu naroda protiv eksploatacije litijuma u Srbiji, poslednji put je to uradio pre nekoliko dana. Kako je naglasio, podržavaće ljude koji se bune protiv Rio Tinta sve dokle bude mogao.
– Imao sam prilike da razgovaramo sa tim ljudima koji protestuju i bore se za životnu sredinu i video sam njihovu dobronamernost. Na Instagramu sam napisao da kao hrišćanin verujem da nam je ovaj svet poveren da ga čuvamo i sa njim da živimo. Mi smo povezani sa prirodom. Važno je da pazimo na ono što nam je dato i da budemo dobri baštinici toga, a ne da ga eksploatišemio prirodu – rekao je Grigorije i dodao:
– Ja sam rođen u rudarskom gradu, imao sam priliku da vidim kako izgleda život u takvom mestu. Život se završava na kraju alkoholizmom i gubljenjem te zemlje i očajom. Ljudi koji su izašli na proteste rade jako dobru stvar. Naravno, tamo ima ljudi raznih ideologija, ali po mom mišljenju rade bogougodnu stvar. Celim bićem sam uz proteste, podržavaću ih dokle god mogu i na koji god način budem mogao – istakao je vladika Grigorije.
Tabloidi bliski vlasti su tu podršku, kao i do sada, protumačili kao stavljanje na stranu jedne političke opcije.
– To je potpuno glupavo. Ako neko misli da voda, vazduh, zemlja, sve što ljudima znači ima političku konotaciju i ako sve gleda kroz politiku, onda je to zaslepljenost politikom. Ne bavim se politikanstvom, ali se bavim politkom u onom najdubljem smislu, a to je da zaštitimo građane i grad u kome oni žive.
Vladika Grigorije se osvrnuo i na nedavni sastanak sa Violom fon Kramon, nakon čega je usledio novi napad na njega.
– Bilo je mnogo elemenata koji su bili korisni. Taj razgovor je bio prijateljski. Rekla je da je prijatelj Albanaca, ali ako je neko prijatelj nekome, ne mora da znači da je nama neprijatelj. Iznenađen sam reakcijama bez ikakvog smisla, ali smo navikli od tabloida i od ljudi koji su počeli da razmišljaju tabloidnom pameću, može čovek svašta da čuje. Nisam se puno potresao, to sam radio u interesu sopstvenog naroda. Ne možemo da očekujemo da neko dođe i zastupa naš interes pre svog interesa. Moramo nekada da imamo i iznad interesa, a to je život. Razgovor sa njom je bio dragocen, međutim kad je videla kako sam napadnut, videla je kako sam ja iskreno zastupnik onoga o čemu govorim – normalizacije života na Balkanu – rekao je vladika Grigorije.
Kaže da je njegova ideja da okupi što više mladih ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju kako bi napravili sistem u kome ništa neće zavisiti od jednog čoveka izazvala neverovatne reakcije.
– Ideja je bila da su potrebni ljudi koji će napraviti sistemsku promenu, što neće biti „sjaše Kurta da uzjaše Murta“. Potrebno je promeniti sistem, pojavilo se 3.000 ljudi, naša ideja nije da se ponašamo i pravimo ideju od izbora do izbora i da se adaptiramo nego da idemo ka tome da se napravi ozbiljan sistem. Postoji mnogo ljudi, oduševljen sam kakvih ljudi ima u svetu i u Srbiji. Postoji nesto biblijsko, točak koji je pokrenut, i pozicija i opozicija moraju još da se samelju da bi došli ljudi koji razmišljaju na sistemski način, a ne jedan čovek super-pametan, a drugi ga gledaju sa strahom, to nije moguće. Sreo sam ljude od 70-80 godina koji se nude da pomognu, imaju iskustvo i pamet. Ima ljudi koji imaju 30-35 godina pa se ponašaju kao kukavice. Imamo ogroman potencijal, imamo šanse, imamo ljude u inostranstvu koji su super klasa, potrebno je da na smiren način da dođu do svoje prilike, a to će biti strahota za one koji vladaju, to je neminovnost, stiže kao kada osećate da dolazi oluja ili nevreme – ne vidite to, ali osećate i znate da će biti – rekao je.
Govoreći o koronavirusu, vladika kaže da od početka nismo imali jasnu svest koliko će on uticati na naš svakodnevni život.
– Pokazalo se da ima i svoje najstrašnije efekte – smrt i bolest. Sa druge strane se pokazalo da smo mi imali devijacije, a da nam virus pomaže da ih uvidimo – preterivanje u slavljenjima, neprestano putovanje, nemanje mere. Uvek možemo da izvučemo i dobre pouke, jedna od ozbiljnijih, mislim da je neko već rekao – počeli smo da slavimo slave malo primerenije zahvaljujući ovom virusu – rekao je.
Kaže da crkva nije izdvojena od drugih i da je jednako snalaženje ili nesnalaženje naroda i društva kao i crkve.
Vladika je rekao da jednako mora voleti i one koji ga mrze kao i one koji ga vole, kao i da je to najteže.
– To hrišćane razlikuje od drugih ljudi, najveća je borba protiv samog sebe, to bi trebalo da naučimo. Nisu cilj da budemo oni koji vladaju drugima, već da vladamo sobom. Ako imamo proces opraštanja onima kojima su nam naneli povrede, prolazićemo kroz teške muke, ali ako postignemo imaćemo ljudav, slobodu. Ako upadnemo da ne možemo da oprostimo onima koji nas ne vole, onda ćemo imati stalni nemir i nećemo imati ljubav, a onda nećemo imati hrabrosti i nećemo biti slobodni ljudi, onda ćemo biti podanici – kaže vladika Grigorije.
O svojoj knjizi, koja bi trebalo da izađe ove godine, vladika kaže da je ona njegova „muka“.
– Opisuje mesec dana pre mog odlaska u manastir, proleće 1992. godine, šta se događa oko mene, a šta u meni. Već duže vremena pišem, dosta me muči, a dosta i raduje, nadam se da ću uspeti da je završim, nadam se da će ta knjiga moći da prikaže moju unutrašnjost i spoljašnjost, koliko je bilo strašno kada se jedna zemlja raspadala, ko su bili akteri i kako su se ljudi ponašali, a i šta se dešava sa dušom mladog čoveka koji odlučuje da ide u manastir i svoj život posveti Bogu – kazao je on.
Dodao je da i knjizi „ima nade“, ali i pesme o nadi.
– Knjiga se završava stihom „nisam ja samo igrač na žici, pod čudnim šatorom ovog sveta, dok dole gde gledam, sličan sam ptici i nimalo se ne bojim leta“ – zaključio je vladika Grigorije.
