Uredbom Vlade Republike Srbije, koju je potpisala Ana Brnabić, subvencije za poljoprivrednike su smanjene sa 5.200 na 4.000 dinara po hektaru. Zemljoradnici koriste poljoprivredne mašine stare po 30 i više godina. U dvocifrenim procentima izražava se smanjenje broja stočnih grla i živine u periodu od 2012. godine pa do danas. Mladi poljoprivrednici konkurišu za podršku države, ali je samo odabrani dobijaju. Domaćini proizvode paradajz i krompir da bi ih neprodate rasipali. Žito iz robnih rezervi kljucaju pojedine režimske vrane, ali na račun svih nas – piše u saopštenju Dejana Bulatovića.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Za kunićarstvo, kao granu stočarstva, u kome leži jak razvojni potencijal, ministar Nedimović verovatno i ne zna da postoji. 50.000 seoskih kuća je u ovom trenutku prazno u Srbiji. Sistem kanala za odvodnjavanje ne funkcioniše, protivgradnu zaštitu nemamo, vlada nestašica semenskog kukuruza.
Jasan zaključak se nameće, koji god segment poljoprivrede da stavimo pod lupu, sve je odavno popucalo po šavovima i drži se na tankim nitima. Neko ko se seća proizvodnih i izvoznih kapaciteta po kojima je Srbija, ne tako davno, bila prepoznatljiva širom sveta, sa pravom bi se zapitao kako je naš agrar završio u ovoj rupi bez dna.
Odgovor na to pitanje je, na žalost, jednostavan. Branislav Nedimović, kao što sam više puta isticao, pravnik po struci, stanjem u koje je doveo poljoprivredu, dokazao je da neće, ne ume, ne želi ili ne sme da se meša u svoj posao. U toj činjenici verovatno počiva i objašnjenje, kojim to povodom u režimskim medijima gostuje češće od starleta i pevačica i govori na teme o kojima malo ili ni malo zna, a koje svakako nisu u vezi sa poljoprivredom.
U minuloj predizbornoj kampanji nije krio da ga poljoprivreda uopšte ne zanima, ali to isto ne krije ni sada, komentarišući mafijaške obračune, senzacionalistička hapšenja i fudbalske utakmice.
Ako se ministar poljoprivrede bude bavio temom kriminala i fudbala, paori Srbije sa pravom i brigom pitaju – ko će se onda baviti poljoprivredom?
Jedan od glavnih razvojnih potencijala, najvažnija grana privrede u našoj zemlji, oblast koja ujedno predstavlja veliku šansu da se čitava Srbija pokrene, poverena je čoveku koji suštinski ne razume pogubne posledice svoje nestručnosti i nerada. Poljoprivreda u Srbiji nikada, ni izbliza, nije spuštena na ovako niske i trule grane, na kojima propada već gotovo čitavu deceniju.
