Vernici u manastiru Tumane
Važno je s kakvom verom i namerom dođemo u svetinju, a još važnije kakvi iz nje odemo.
Reka ljudi se gotovo svakodnevno poslednjih nekoliko godina sliva u Manastir Tumane kod Golupca. Kakva je to sila toliko snažna da i u doba koronavirusa na hiljade vernika hrli Svetom Zosimu i Svetom Jakovu, da kod njihovih moštiju traže spas i utehu, pitali smo igumana ovog svetog manastira, oca Dimitrija Plećevića.
– Koncept Božijeg odnosa prema čoveku sav je satkan od ljubavi i žrtve i kao takav jedinstven je i spasonosan. Bog želi zajednicu s nama za večnost i zato nam se otkriva u vremenu. Jedan od načina njegovog delovanja jeste primerom svetih ljudi. Svetitelji nam, kao oni koji su iskusili i stradanje, ali i obilje blagoslova, bivaju veliki pomoćnici u životu, prosto budući realni svedoci da je odnos sa Bogom ostvarljiv, kao usmerenje naše slobode, vere i ljubavi. U ovim danima blagodaću Duha Svetoga među svetima na jedan poseban način proslavljeni su tumanski prepodobni oci Zosim i Jakov.
Narod iz svih krajeva sveta dolazi u njihovu svetinju moleći za pomoć. I po veri, pomoć nam i dolazi! Gotovo da nema dana da u manastir ne dođe neko da posvedoči njihova čudesa. Kod svetiteljevih moštiju ljudi ozdravljaju od najtežih bolesti, dobijaju porod, utehu i ukrepljenje u veri. I to je realna pojava. Upravo znajući da Sveti Zosim i Sveti Jakov imaju dar čudotvorstva, narod im dolazi u ime Božije sa poverenjem. Oni ih primaju i daruju blagoslovom. To je istina o Tumanu i njegovim svetiteljima. To je istinski odgovor na pitanje zašto narod u tolikom broju svakodnevno dolazi na ovo osveštano i Božje mesto – svedoči nam iguman Dimitrije.
Ističe da vernici u Tumane dolaze „po sili svoje vere, sa nadom u pomoć Božju i molitve Svetitelja“.
– U Tumanu možete da vidite sliku savremenog čoveka. Njegovu užurbanost, brigu, stres, bolest i muku. S time ljudi dolaze, a kada odlaze, delo njihove vere čini čudo. Jedni prime isceljenje, drugi budu blagoslovljeni porodom, treći dobiju utehu, i tako redom. S kakvom verom dođemo, tako i primimo dar Božji… U redovnim okolnostima Manastir Tumane godišnje poseti nekoliko stotina hiljada ljudi. Po meni, broj nije važan, važno je s kakvom verom i namerom dođemo u svetinju, a jos važnije kakvi iz nje odemo. Smisleno je da su nam i dolazak i boravak i odlazak uvek na spasenje.
Na pitanje da li mu se čini da je upravo ova epidemija učinila da neki ateisti postanu vernici, iguman odgovara:
– Daj Bože da je tako. Da ne bude uvek u pravu ona narodna: „Bez nevolje nema bogomolje“. Da nam Bog da takvu veru da ga nikada ne zaboravljamo. Tada ćemo radost skrušeno poneti, a tugu i stradanje lakše podneti. I ova svetska pošast pandemije neka nam je znak da se promenimo nabolje, da shvatimo da smo kao ljudski rod dužni da s ljubavlju rukovodimo čitavom tvorevinom. Kako se prema svemu odnosimo, tako nam se i vraća.
Koliko su čuda Božija važna za naš život?
– Naša vera počiva na čudesnom događaju Vaskrsenja Hristovog. Čuda su uvek bila živo prisutna u Crkvi i jako važna jer nam ukazuju i potvrđuju da nas Bog ne ostavlja i da brine o nama. Ali čuda nisu i ne mogu biti centar našeg duhovnog života. U središtu je uvek vera i to ona vera koju praktično izražavamo, najpre i potpuno učešćem u životu tajne Crkve – Svetoj Liturgiji pričešćujući se. Čudo je uvek blagoslov i dar, ali ne i uslov vere. Vera je slobodan odnos čoveka i Boga.
– Svaki čovek danas treba dostojanstveno i dostojno da nosi to uzvišeno zvanje koje mu je dato i da, ni manje ni više, bude istinski čovek, a to znači da bude spreman da život provodi sa smislom u bogopoznanju, ljubavi, vrlini, milosrđu, praštanju, pokajanju i preumljenju. Da ne bude rob prolaznosti u ime svoje sebičnosti, već hrabri svedok Božiji, onaj koji je uvek ikona svoga tvorca. To nije lako, ali je dostižno. Raj imajmo za kraj, pa će i život i te kako biti lep i prepun smisla.
Molitve na svaki sat
Mnogi vernici se interesuju kako i kada mogu doći u manastir na molitvu.
– U Tumanu se po blagoslovu našeg episkopa Ignatija svakoga dana služi Sveta Liturgija. Upravo je liturgijski život naše gledište Crkve, predstavljajući centar i života i misije. Naravno, ne izostaje ni vršenje potpunog bogoslužbenog manastirskog poretka. Molitve kod moštiju svetitelja čitaju se na svakih sat vremena čitavog dana.
