“Idemo u Evropu kineskim biciklom” je parola koja datira iz davne 1992 sa Studenskog protesta a odnosila se na politiku režima koju je državna propaganda legitimisala ponavljanjem floskule ”zahvaljujući mudroj politici našeg predsednika”. Tri decenije je od tih događaja, parola je i dalje aktuelna s malom razlikom, danas u Evropu idemo sa kineskom i ruskom vakcinom, zahvaljujući mudroj politici našeg predsednika.
Autor: Strahinja Brajušković / konsultant za EU integracije
Da li ćemo moći putovati nije sigurno, čeka se odobrenje nadležnih institucija EU.
Nije to jedina nevolja koja je nadvila nad režimom koji želi da uveri javnosti ali i EU da se bori protiv organizovanog kriminala. Objavljen je rat mafiji prilikom konstituisanja vlade kojoj je trebalo četiri meseca da je izglasa do sada neviđen jednoglasan parlament kakav ne pamte ni komunistčka vremena.
Hapšenje kriminalne bande Veljka Belivuka režim predstavlja kao odsudni rat protiv mafije. Ne ulazeći u procenu potencijala uhapšenog klana i koliko sličnih ili jačih ima u državi i u region, zlouptrebom informacije iz istrage po ko zna koji put ubeđuje se javnost da je predsednikov život ugrožen. Očigledne su i manipulacije kojima se povezuju predstavnici opozicije, međutim ne mogu se skloniti dokazi da su članovi te bande obezbeđivali skupove režima SNS.
Rat protiv mafije potisnuo je aferu “Jovanjica” u drugi plan. “O Jovanjica, o mores”, glasio je tvit kada je stigla vest da je u akciji Američke agencije DEA uhapšen vozač prvooptuženog za Jovanjicu, kojem je pravosuđe dozvolilo da se brani sa slobode! Treba imati u vidu da se protiv ove kriminalne grupu vode dva sudska procesa, od kojih se drugi odnosi na agente službi bezbednosti. Zanimljivo je da je pravosuđe i osumnjičene agente pustilo da se brane sa slobode. To dodatno raspiruje sumnje da ova grupa ima političku podršku i što je još jedna od nevolja za režim i za državu Srbiju.
Imajući navedeno u vidu, ključno pitanje je šta je istina danas u Srbiji i kako se ona legitimiše?
Ne treba otkrivati toplu vodu da vlast opstaje na aferama koje fabrikuje bezbednosni aparat. Stihovi dečije pesme “Kolariću panicu, sami sebe zaplićemo”, opisuje stanje u ovom sektoru. Ipak ono je daleko od pesme jer se ne zna šta predstavlja bezbednosni aparat imajući u vidu činjenicu da se protiv pripadinke tog sektora vode sudski procesi, ne samo za Jovanjicu, već i za učešće u političkim ubistavima. Takođe, tu su manipulacije sa policijskim značkama koje se preplavile podzemlje.
16. Jan. 2021 15
Lideri smo regiona, ali će Crna Gora sa reformama koje nova vlada sprovodi prva u punopravno članstvo EU.
U jeku rata protiv mafije malo ko skreće pažnju na činjenicu da Vlada Srbije ne može da donese odluku i isporuči bivšeg predsednika DZ Srbija i Crna Gora Svetozara Marovića. Postavlja se pitanje zašto do sada nije ispručen gospodin Marović ? Ili je to možda još jedna vladina nevolja kojom se krije neka neprikladna koegzistencija?
Republički zavod za statistiku je objavio podatak da u BDP Srbije trgovina drogom učestvuje sa 0,32 odsto ili 17,5 milijardi dinara. Validnost ovog podatka kojim se procenjuje kriminalna ekonomija najbolje se ogleda u izjavi podpredsednika vlade Crne Gore Dritana Abazovića kome je jedan regionalni klan nudio 21 milon eura da odustane od borbe protiv organizovanog kriminala, što je šesti deo procenjene sume. Reklo bi se da ova apsurdna procena državnih ustanova najbolje govori o spremnosti države da se uhvati u koštac sa mafijom.
U kontekstu navedenog otvorena su suštinska pitanja: Da li je ovakvim vođenjem državnih poslova ugrožena budućnost građana? Da li režim ogrezao u populizmu može da efikasno suzbija strukture mafije?
Od dolaska SNS na vlast vođena su četiri rata, dovođena kineska i turska policija, glumac Stiven Sigal je obučavao policiju, hapšeni su tajkuni, najveći dileri. Sve uz medijske torture u kojima se povlađuje narcisoidna potreba da se javnost uveri da naš predsednik vodi mudru politiku, da je najbolji, najhrabri, da se žrvuje za Srbiju i da rizikuje život. Sve poprima ukus lošeg film, poput Staloneovih serijala” Roki”, pa kada se odgleda ostaje utisak da je “Roki 1” ipak bio najuzbudljivi.
Demontaža kriminalno-koruptivnog sistema koji je omogućio kriminalnu ekonomiju nastalu devedesetih, kada je uspostavljen sistem političke mafije koja je nakon političkih promena demokratizovala svoje “ biznise”, nužna je i pre svega pravedna. Da napravi tu vrstu reza ali i samoiskupljenja po mom sudu, politički veteran Aleksandar Vučić bio je jedan od najpozvanih. Naime i najpotkovani, imajući u vidu da je pekao zanat kod Vojislava Šešelja.
Demontaža se nije desila, čime je predsednik Vučić izgubio privilegiju sa kojom je mogao da upiše autorstvo tog najvažnijeg istorijskog posla. ”Bermudski trougao” političkog kriminala, pravosudnog sistema i tajnih službi ostaje neistražen. Pravosudnom sistemu kao da najviše fali pravičnosti a celom društvu pravde.
Efikasan rat protiv struktura mafije trebalo bi postaviti u kontekst specifične težine sektora bezbednosti koji je preuzet iz prethodnih državnih aražmana i višedecenijskog nasleđa njegove uloge u nastanku i razvoju kriminogenih faktora.
Sve zahteve treba usmerit ka uspostavljanju temelja vladavine prava čiji je ključni sastojak nezavisno i samostalno tužilaštvo i sudstvo, koji funkcionišu bez pritiska različitih centara moći. Potreban je rumuski scenario, ne onaj s kraja osamdesetih prošlog veka, već rumunska tužiteljka! Uz to, sprovesti reformu sistema bezbednosti, jer bez toga nema suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala. U tom smislu dobar oslonac je program Integrisanog upravljanja granicom (IBM), koji je predložen regionu još davne 2003. godine i podrazumeva izgradnju sistema regionalne bezbednosti.
Dakle, bez uspostavljanja institcionalnog mehanizma na nivou regiona, neće biti pouzdanog pristupa u borbi protiv uigranih struktura mafije i svaki novi rat nova je manipulacija različitih centara moći. Dalekovidna parola sa Studenskog protesta ’92. je gorko podsećanje kako suviše često racionalni zahtevi ne utiču na tok istorije, dok iracionalni po pravilu trijumfuju sve zbog ”viših interesa”.
