Postaje sve jasnije da će Ukrajina pobediti u ovom ratu i da se Kremlj suočava sa istorijskom krizom poverenja, piše britanski „Telegraf“.
Postoji realna mogućnost da su otkrivene slabosti Vladimira Putina toliko ozbiljne da mogu biti početak kraja – ne samo njegovog režima, već i Ruske Federacije.
Ova ogromna zemlja koja obuhvata više od 120 etničkih grupa na neodrživim je osnovama, piše britanski list i dodaje da njen kolaps u početku može biti postepen, ali bi brzo mogao da postane iznenadan, nasilan i nekontrolisan događaj. Ako se Zapad ne pripremi za ovu mogućnost, kao što se ranije nije pripremimo za raspad Sovjetskog saveza, to bi moglo da unese ogromnu nestabilnost u svetsku geopolitiku.
„Telegraf“ navodi tri faktora koji bi mogli da dovedu do raspada Federacije. Prvi je slom domaćeg poverenja u rusku vojsku, koja je tradicionalno bila srž legitimiteta Kremlja. Njeno poniženje u Ukrajini je sada skoro potpuno, a ponosna Crnomorska flota se i dalje krije iza Krima, previše uplašena da bi preduzela akciju protiv zemlje koja čak i nema mornaricu.
A ruski muškarci masovno izbegavaju regrutaciju znajući kakva ih sudbina čeka na bojnom polju. Ovo je pojačalo nesrazmerno regrutovanje etničkih manjina iz Čečenije i drugih regiona na rubovima Federacije – grupa koje je najlakše koristiti kao topovsko meso – što je izazvalo nezadovoljstvo koje Moskva neće lako potisnuti.
Drugo, šteta koju je pretrpela ruska ekonomija previše je razorna da bi izdržala populaciju od 144 miliona ljudi, piše „Telegraf“. Gubitak energetskih tržišta, koji je kompenzovao nedostatak moderne industrije u zemlji, ne može se preokrenuti. Evropske vlade se neće ponovo oslanjati na Severni tok 1.
Rusija se takođe oslanjala na izvoz oružja, ali koja će zemlja sada biti zainteresovana za kupovinu njene opreme ili naoružanja? Takva ekonomska kriza može se održavati mesecima u pogrešnoj nadi da će se situacija opet stabilizovati – ali čak i u Rusiji izvor stoičkog podnošenja ima svoje granice. Ovo dovodi do trećeg faktora, a to je retka gustina naseljenosti. Jer, uprkos tome što poseduje 70 puta veću kopnenu površinu od, na primer, Velike Britanije, Ruska Federacija ima samo dvaput više stanovnika. Ovi podaci otežavaju postizanje građanske solidarnosti i u najboljim vremenima, ali sada, sa prestonicom u slaboj poziciji, svaki osećaj nacionalnog identiteta mogao bi da se brzo pogorša.
Zapadne sankcije će primorati moskovske elite da naprave teške ekonomske kompromise. Oni će neizbežno spasiti srednju klasu u prestonici, koja predstavlja neposredniju pretnju režimu, na štetu manjinskog stanovništva u konstitutivnim pokrajinama.
Ideja o potrebi za „dekolonizacijom“ Rusije već neko vreme se pominje na Zapadu. „Telegraf“ piše da sada treba postavljati teška pitanje o potencijalnom kraju Ruske Federacije, kako se on ne bi desio iznenada niotkud.
Na primer, kako bi se ovo odigralo u zemlji koja ima značajne zalihe nuklearnog oružja i nekoliko centara moći? Ko bi izvukao nuklearke? Kako da se izbegne odliv oružja i militanata u baltičke države? Da li je veliki unutrašnji sukob neizbežan ili se kolaps može obuzdati u politički kontekst?
Zajedno, ove dileme predstavljaju veoma značajan izazov za Zapad. Jedan pogrešan korak i mogli bi da se suoče sa katastrofom.
