Kosovo i Metohija, Crna Gora i Bezbožnik Milo
Nema toga što će nadgovoriti reči mojega Momčila, starog i bolesnog zvonara našega katuna: “Srećna nam slobodna Crna Gora, sine!” Za te reči sam živeo za njih ću i postradati, a ti me iskušaj ako smeš!
Srećna ti sloboda, moja Crna Goro!
Nazdravlje ti i spasenje bilo, milo moje SRPSTVO!
Nije ovo tek pad bezbožne fukare no veličanstveni vaskrs Kosova i Metohije!
Nije se u Crnoj Gori glasalo za čoveka no u slavu Gospoda!
Nije pobedila fotelja već PEĆKI TRON!
Nije se narod izborio za svoje sutra no za svoje juče…
Nije bednik izgubio na izborima no na Liturgiji!
U Crnoj Gori se jeste branila i odbranila zavetna svetinja- Kosovo i Metohija!
Kome to nije jasno i ko to pokuša da porekne nikada mu ništa jasno biti neće i doveka će sebe poricati!
Jednostavno- Crna Gora je pobedila, a pobeda Crne Gore jeste jutrenje u Dečanima, pričest u Samodreži, bdenje u Gračanici…
Fukara nije shvatila što znači: “Ne damo svetinje!”, ubeđen da narod brani kamen na kamenu a ne kamen pod kamenom…
Mislio je montenegro da zakiti bogomoljama svete Srpske pravoslavne crkve ne shvatajući da ne brani Srbin manastire što bez njih ne zna ko je i kud će, već da se oni šo biju o oltare sete ko su i šta su!
Pobedila je Crna Gora, i nemoj se igrati, bitango Đukanoviću!
Nemoj da ti šta padne na pamet jer nema te sile kojom možeš na vaskrslo SRPSTVO i KOSOVO I METOHIJA!
Volja naroda je volja Božija!
Ne branim ja livadu što mi je od čukunđeda ostala već što mi je gazimestanska!
Nije Srbinu do šume jer je vek u svakoj bukvi, već što s vrha dogleda Prizren!
Nisu gusle večne što su od suva javora no što su strune od božura…
Nije mi kuća praotačka- no priprata studenička!
Nisam Srbin po rođenju već po blagoslovu!
Nisu bolji od mene stradali da bih bio lošiji od njih već da se radujem životu ne poželeći ni tren života više kad ga imam za šta životnije dati!
Nije, đavolji šegrtu, Srbinu krst teret no krila, a krila si, ludo, mislio da mu možeš saseći…
Mislio si da si na vrhu ako se uspeš uz planinu, a vrhovi su, nečovjeku, u čoveku!
Ne pomišljaš, bizo, da što pokušaš, jer zaludu ti mrak- svanulo je!
Ako me je do juče i bio strah nisam strahovao od tebe već od sebe, da neću biti dostojan Gospoda, moje Crne Gore, blagoslova SRPSTVA, no evo mi se danas Bogorodica Ljeviška ponovo svila pod krušku, divljaku, i nema tog vetra koji će mi pogasiti voštanice.
Nema toga što će nadgovoriti reči mojega Momčila, starog i bolesnog zvonara našega katuna: “Srećna nam slobodna Crna Gora, sine!”
Za te reči sam živeo za njih ću i postradati, a ti me iskušaj ako smeš!
Srećna ti sloboda, moja Crna Goro!
Blagosloveno ti bilo, milo SRPSTVO!
Napisah i ponoviću: Nikada više nećeš vladati Crnom Gorom jer se njome ne vlada, nije to ni robinja nit sluškinja no nevestica, udovica, anđelica, isposnica, podvižnica, ratnica, pokajnica…
Jedan je gospodar Crne Gore- Gospod, jedan je vladar- narod, jedna je crkva- sveta Srpska pravoslavna, jedan je jezik- srpski, jedan jedini izbor- NE DAMO SVETINJE!
