Vasilije Krestić, redovni član SANU, u prošlosti bio je simbol nacionalne i patriotske politike, čovek koji je bio zaslužan za buđenje srpske nacionalne svesti na ruševinama druge Jugoslavije.
Međutim, ovaj vrstan intelektualac je u poslednjih deset godina „prodao dušu đavolu“ i to za mnogo manje novca, nego što se to u širokim društvenim krugovima komentariše.
Godine Krestićevog mukotrpnog rada, odricanja, borbi, pa i stradanja, stale su u nekoliko hiljada evra Vladimira Kostića, predsednika SANU. Inače, iako su Kostić i Krestić svaki dan zajedno, Kostić prezire Krestića, i neretko iznosi najgore moguće kvalifikacije na njegov račun.
S druge strane, Krestić sve glasnije komentariše da je Kostić psihički popustio, te da ima maniju gonjenja. U prilog ovim tvrdnjama Krestića ide i činjenica da Kostić osetljive razgovore vodi van svog kabineta u SANU, povremeno izvodeći svoje sagovornike na hodnik, kada ima nešto poverljivo da im saopšti, a češće da nešto zatraži od njih.
Osim toga, Krestić je u totalnom beznađu, jer ga Kostić svakodnevno šalje da lobira za liberalnu NATO struju, u kontekstu predstojećih izbora u SANU.
Problem je u tome veći što Kostićeva i Krestićeva struja nije samo NATO liberalna struja, već i satanostičko-homoseksualna, čime njegov združeni antisrpski poduhvat dobija na gadosti i sve većem preziru čestitih akademika.
