Tokom pandemije je bez posla ostao svaki četvrti zaposleni u privatnom sektoru, procena je udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika. Bez posla nisu ostali samo radnici, već i poslodavci, pošto je Srbija, u odnosu na 2019., ostala bez 25.000 preduzetnika.
„Do takvih procena smo došli ukršatnjem podataka, što zvaničnih, što nezvaničnih sa terena. Mi smo imali negde oko milion i po zaposlenih u privatnom sektoru, a procenjujemo da je tokom pandemije svaki četvrti ostao bez posla“, kaže za Nova.rs Milena Amon iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.
Tokom pandemije pojedine delatnosti su pretrpele žestok udar, ne samo u Srbiji.
„To su one ugrožene delatnosti – ugostiteljstvo i organizacija događaja, turizam je nastradao, igraonice, perionice, hosteli i moteli koji nisu bili uključeni u državnu pomoć. Ti sektori nisu bili adekvatno zbrinuti i odatle je veliki broj radnika izgubio posao“, objašnjava Amon.
Crno tržište hara Srbijom
Sagovornica navodi i da veliki broj radnika na crno otežava da se dođe do precizne statistike.
„Imamo strašno veliko crno tržište, oko 800.000 ljudi koji nije evidentirano nigde! To je ono što država ne rešava. Rad na crno je u tolikom obimu zbog visokih nameta. Radnik koji ima bruto platu 50.000 dinara, njemu se ne isplati da 18.000 ode na poreze i doprinose, ako on ne može da preživi. Takvi zaposleni biraju da rade u crnoj zoni. Zato je potrebno drastično umanjiti namete, kako bi celo crno tržište prešlo u legalne tokove“, smatra naša sagovornica.
Napominje da situacija nije dobra i da će biti još otpuštanja ukoliko se ne prestane sa ograničenjima u radu i ako ne bude adekvatne sektorske pomoći.
„Mnogi privrednici nisu pristali na poslednju državnu pomoć od pola minimalca, jer su uslovljeni time da dodatni period ne smeju da otpuštaju, a mnogi od njih to više ne mogu da izdrže, pogotovo kada pričamo o ugostiteljstvu“, upozorava Amon.
