Skupština Srbije krenula je u ustavne promene u oblasti pravosuđa, ali na način koji nije predviđen ni zakonom ni Ustavom. Kako su upozorili stučnjaci, ustavne amandmane nezakonito je skrojilo Ministarstvo pravde, umesto nadležnog skupštinskog odbora, a kako se može naslutiti iz izjave premijerke Ane Brnabić, baš ti amandmani naći će se pred poslanicima. Sagovornici portala Nova.rs navode da bi taj tekst ustavnih promena morao iznova da budu pisan, da pravno ne postoji, ali i da je pitanje da li je nadležni skupštinski odbor dovoljno kompetentan da sam napiše amandmane koji će obezbediti nezavisnost pravosuđa.
Aktuelna vlast našla se u vremenskom tesnacu da do kraja godine promeni Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, što je i obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Poslanici su juče krenuli u te izmene, usvajanjem Predloga o promeni Ustava koji je došao iz Vlade. Ipak, to je tek prvi korak kojim su se poslanici saglasili da menjaju najviši pravni akt, a pred njima će se tek naći tekst o kome treba da raspravljaju, da ga izglasaju – i oni i građani na referendumu.
I umesto da ga poslanici pišu, na tekstu ustavnih amandmana van svih zakonskih ovlašćenja pre nekoliko godina počelo je da radi Ministarstvo pravde, napravilo nekoliko verzija, da bi poslednju uputilo Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
Osim što stručnjaci upozoravaju da je tekst tih amandmana loš i da njihovo usvajanje ne bi doprinelo nezavisnom pravosuđu, već bi ga i dodatno unazadilo, oni navode i da bi tekst ustavnih promena po zakonu trebalo da piše skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
I u Ustavu i u Zakonu o Narodnoj skupštini piše da Ustav donosi i menja republički parlament, a o pojedinim pitanjima, poput pravosuđa, odlučuju i građani na referendumu.
Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže za portal Nova.rs da je Ministarstvo pravde „izgleda samoinicijativno“ napisalo nacrte ustavnih amandmana, koji su se pojavili 2018. godine.
„Oni bi morali biti iznova napisani od strane skupštinskog Odbora, makar i sa istom sadržinom, da bi Skupština o njima mogla da glasa i eventualno ih usvoji. Prosto, raniji ‘nacrti amandmana’ sada pravno ne postoje”, ističe Orlović.
Premijerka Ana Brnabić najavila je da će se ti amandmani naći pred poslanicima uz nadu da će biti postignut društveni konsenzus o promeni Ustava, što ne bi trebalo da bude teško, budući da u parlamentu praktično nema opozicije. Upitan da li očekuje neke promene u postojećem tekstu, Orlović kaže da nije siguran da je skupštinski Odbor, “sastavljen u prvom redu od političara, dovoljno kompetentan da sam napiše amandmane koji bi unapredili nezavisnost i samostalnost pravosuđa – što je osnovna ideja predloga Vlade”.
“Skupština može da izglasa bilo šta”
Slobodan Orlović navodi da u Skupštini nesporno postoji društveni konsenzus, koji je pominjala premijerka, i da sa tolikom, 99 postotnom, većinom može da se izglasa bilo šta, pa i novi Ustav.
“Međutim, konsenzus među građanima nije ni približan onom u Skupštini pa uvek postoji rizik da ustavne promene ne dobiju neophodan legitimitet (podršku, pristanak) na ustavnom referendumu. Referendum će biti legalan i formalno uspešan ako većina izašlih glasa za ustavne amandmane, ali u slučaju manje izlaznosti on neće biti legitiman. A u osnovi demokratije je legitimitet Ustava i same vlasti”, ističe Orlović.
“Mi ne znamo ko će da piše ustavne amandmane, da li će to biti iskopirani ili korigovani ‘amandmani’ iz 2018. godine. Jednostavno, u ovom momentu pravno postoji samo predlog Vlade koji sadrži opšta mesta i smernice, po sadržini veoma daleko od konkretne ustavne norme (amandmana). Smatram da je razumno i logično da Odbor oformi radnu grupu u koji bi opet ušli predstavnici pravosudne struke i pravne nauke, ne bi li se tako važan posao, kao što je promena Ustava, valjano obavio”, smatra on.
„Ko će raditi na promeni Ustava, Skupština ide na pauzu“
I Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica Centra za pravosudna istraživanja, navodi za Nova.rs da na ustavnim promenama treba da radi nadležni skupštinski odbor, a ne Vlada i Ministarstvo. Ona, međutim, kaže da u Vladi smatraju da Odbor može da koristi predlog koji je potekao iz Ministarstva pravde.
Upitana da li očekuje da ti amandmani budu izmenjeni bar u nekom delu, ona navodi da želi da se to desi, ali da ne može da kaže da očekuje, “imajući u vidu način na koji poslanici diskutuju o sudstvu i tužilaštvu.
“Ne mogu da imam duboku veru, ali bih vrlo volela da očekujem, jer bi to značilo da će građani ove zemlje zaista imati nezavisnu sudsku vlast ili bar da ima onaj potreban minimum. Jer, ovako kako je predviđeno, to svakako neće biti omogućeno”, zaključuje Škero.
Ona navodi da nije sigurna da postoji stvarna volja da se postojeći tekst popravi i promeni, odnosno da ga Odbor iznova piše, jer dolazi leto kada Skupština ne zaseda.
“Nije mi jasno ni ko će i kada raditi te amandmane, ako nam je predsednik Skupštine rekao da on očekuje da će referendum biti na jesen, ako je u jednom trenutku izjavio da očekuje gotove amandmane u septembru… Kada će organizovati javna slušanja u vezi predloga tih amandmana, jer Skupština ne zaseda tokom leta, kada će se organizovati stvarne javne rasprave, kada će se na sajt postaviti predlog”, upitala je Škero.
O navodima premijerke da je postojeći nacrt Ministarstva pravde dobio pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, ona je navela da popravljena verzija, koja je zapravo bila kozmetička, išla pred sekretarijat tog tela Saveta Evrope.
“Sekretarijat je rekao, bez ikakvih komentara stvarnih rešenja, da je Srbija pristupila izradi, odnosno nečemu što je data kao nekakva sugestija. Znači, nije napravljena nikakva analiza šta bi tu valjalo, a šta ne bi”, navela je ona i dodala je ambasador Saveta Evrope rekao da se nada da će u oktobru pred Venecijanskom komisijom na oceni biti nacrt koji treba da napravi skupštinski Odbor.
Podsećamo, poslanici su juče usvojili Predlog za promenu Ustava, koji je podnela Vlada. Predsednik Skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi na jesen trebalo da bude održan referendum o ustavnim promenama, a Akcioni plan za poglavlje 23 predviđa da on bude organizovan do kraja ove godine.
